Pitanje: Sa stresovima i zahtevima svakodnevnog života, kako mogu da održavam onu vrstu životne energije koja mi je potrebna da bih svirala moju muziku svim srcem za publiku?²

Šri Činmoj: Kad kažemo „publika“, mislimo mnogo, mnogo ljudi, stotine ljudi, hiljade ljudi. Kada pomislimo na hiljade ljudi, obično postanemo nervozni ili uzrujani. Takođe očekujemo uvažavanje, a opet možemo da predvidimo svakakve kritike. Ako želiš da daš najbolje od sebe, svoj maksimum, moraš pokušati da osetiš da je samo jedna osoba u publici, a ta osoba je tvoj najbolji prijatelj ili tvoj najbolji poštovalac, ne tvoj kritičar. Dok sviraš, moraš osećati da si drvo. Imaš stotine plodova, stotine cvetova. Kad sviraš, počni tako što ćeš videti čitavu publiku kao stotine plodova ili prelepe cvetove. Zatim pokušaj da osetiš da su ti cvetovi i plodovi postali samo jedna stvarnost, koja je drvo, a da si ti sam to drvo. Tada ćeš biti u stanju da im daš sve što imaš. Tvoj muzički talenat moći ćeš da im daš na veoma zadovoljavajući način. Uvek nastoj da vidiš publiku kao jednog pojedinca, ne kao mnoštvo.

Sada najčešće sviraš iz svog srca, ali molim te pokušaj da odeš jedan korak dublje. Pokušaj da sviraš iz duše kroz srce. Plač tvog srca je u tvojoj muzici, ali možeš da izneseš na površinu osmeh tvoje duše. Dok sviraš iz srca, osećaš jedinstvo sa drugima. Ali kad budeš mogao da sviraš iz duše, osetićeš da je u jedinstvu nešto što se zove zadovoljstvo ili punoća.

U tvojoj porodici imaš oca, majku, braću i sestre. Osećaš jedinstvo sa njima zato što ste svi u istoj porodici. Ali um sve komplikuje. Ako vidiš da je tvoja sestra ili majka uradila nešto pogrešno ili je otac uradio nešto pogrešno, um će odmah izaći na površinu i podeliti porodicu. Ali kad koristiš srce, tada vidiš da su tvoja majka, otac, braća i sestre svi jedno. Ako ti načiniš grešku, to je njihova greška. Ako oni naprave grešku, tvoja je greška. To se naziva jedinstvom.

Dublje od jedinstva je punoća. Punoća dolazi iz duše. U punoći si celovit. U njoj je sve tišina. Ako sviraš iz srca, melodija je očaravajuća, ali zvuk dolazi. Ali ako sviraš iz duše, tišina je ta koja svira. Ti koristiš ruke, koristiš oči, koristiš svoj naklon, sve, ali to dolazi iz samih dubina tišine. Ako sviraš iz duše, imaćeš izuzetnu staloženost i mir. Ništa neće na tebe uticati.

Tokom dana ako moraš da ideš na posao da zarađuješ za život, moraš da osetiš da je tvoj pravi dom u tvom srcu. Potom, u kući ima mnogo soba, ali je jedna soba samo tvoja lična soba. A opet, u toj sobi u jednom ćošku je oltar, gde držiš sliku Isusa Hrista ili neke velike duhovne figure. To mesto je najsvetije i najskrovitije mesto za tebe. U oltaru, moraš da osećaš živo prisustvo našeg Nebeskog Oca. On je tvoj Otac, moj Otac, Otac svih nas. Zato najpre počni misleći na tvoj dom. Postoji mnogo soba, ali ti želiš da budeš u svojoj sobi da bi mogao da se moliš i da meditiraš u tišini. Zatim misli na oltar, na tvoje sveto mesto. Tu si položio sliku Spasitelja, a u slici moraš da osetiš prisustvo tvog Nebeskog Oca. Ako to možeš da uradiš, imaćeš neizmernu radost i zadovoljstvo, ne samo od tvoje muzike, već od svega što radiš. Tada ćeš videti da će svi tvoji zemaljski napori i stresovi biti prosvetljeni.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 19, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_19