Pitanje: Ja osećam i mnogi moji sunarodnici osećaju da je ta katastrofa otvorila novu stranicu u istoriji naše zemlje. Na polja u mojoj zemlji je palo deset puta više radioaktivnih padavina nego u Hirošimi posle bombardovanja radioktivnim sadržajem pre četrdeset godina. Molim vas da kažete šta biste poželeli ljudima iz moje zemlje koji sada dosta pate?

Šri Činmoj: Moja filozofija je da je prošlost prah. Iako nas je možda prošlost uzdrmala daleko više nego što smo mogli da zamislimo, misleći na prošlost, ne možemo da idemo napred. Moramo da idemo napred. Svetlost je pred nama, ne iza nas. Naše odredište – koje ja nazivam Zlatnom Obalom – je ispred nas, ne iza nas.

Naravno, sasvim je razumljivo da sam tužan ako me neko udari ili povredi, ili se dogodi nešto vrlo ozbiljno u mom životu. Ali onda je pitanje, da li ću nastaviti da mislim na prošlost? Ako mislim na prošlost, onda nosim veoma, veoma težak teret na leđima, i teško je ići napred. Moram da se ponašam kao jelen i da trčim brzo, brže, najbrže prema mom cilju. Noć postoji i postojaće. Ali ja sam zaljubljenik u zoru, zaljubljenik sam u sunce, zaljubljenik sam u svetlost. Sada je ova soba osvetljena, ali kroz jedan sat nestaće svetlo. Onda će cela biti u mraku. Trgajamo za svetlošću koja će biti stalna i koja će prosvetliti ne samo moju svest već i moju zemlju.

Tvoja zemlja je vrlo mnogo propatila, i to mi slama srce jer, kao što sam ranije rekao, ja sam tragalac. Kao tragalac, molim se ne samo za sebe već i za svo čovečanstvo. Kroz moje jedinstvo sa svim ljudskim bićima, patim. Ja sam Indijac iz Bengala. Ali za mene postoji samo jedna zemlja, a ta zemlja je zemlja našeg srca. U mom srcu-zemlji si ti, tu je ona, tu je svako – svako ljudsko biće. Kada kažem da si ti moj brat, stvarno to mislim. Kada kažem ona je moja sestra, stvarno to mislim. Srce je jedinstvo. Um je podela. Čim pomislim na tebe, moj um mi kaže da ti dolaziš iz druge zemlje. Ali u mom srcu ti si apsolutno, neodvojivo jedno sa mnom.

Bog je naš Otac, Bog je naša Majka, Bog je nama sve. Ako smatramo Stvoritelja svojim sopstvenim, najsopstvenijim, sigurno ćemo smatrati i tvorevinu – koja uključuje svakog od nas – svojom sopstvenom, najsopstvenijom.

Želim da ti kažem da ne gledaš iza sebe. Hajde da gledamo napred. Odredište je pravo pred nama, ne iza nas. Prošlost nam nije donela zadovoljstvo. Sve ono što nam nije pružilo zadovoljstvo, nije nas ispunilo, nije odgovor. Odgovor dolazi iz našeg unutrašnjeg buđenja, unutrašnjeg prosvetljenja, unutrašnjeg savršenstva. Kad steknemo unutrašnje prosvetljenje i unutrašnje savršenstvo, naš spoljašnji život postaje život zadovoljstva.

Patnja postoji. Ali ako sve vreme mislimo na to koliko smo propatili, to neće imati nikakvu svrhu. Moramo da tragamo za svetlošću, moramo da tragamo za ljubavlju i osećajem jedinstva tako da ne načinimo istu grešku i da opet patimo.

Osoba koja je postavila pitanje: Mnogo vam hvala. Želim da nastavite da širite ovu poruku svetlosti, ljubavi i mira po celom svetu.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 18, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_18