Pitanje: Da li treba da se molimo za više sposobnosti ili više voljnosti? Kad se molim, pomešaju mi se molitve i obično završim moleći se za Volju Svevišnjeg, tako da se u stvari ne molim za nešto određeno.

Šri Činmoj: To je najbolje! A opet, možeš da se moliš za voljnost i gorljivost, ali ne smeš da brineš za rezultat. Kad zamolim nekoga da te pozove uveče i traži da ideš u Meksiko da mi nabaviš mašinu za vežbanje, sa kakvom gorljivošću tamo odeš! Nekad ništa ne pronađeš, poekad nešto doneseš, a to ne radi, ali ti pokušavaš ponovo. Koliko milja se voziš da bi pronašao nešto za mene! Zar to nije tvoja spremnost, gorljivost i voljnost? Dakle, gorljivost i voljnost moramo stalno da imamo.

Svakog trenutka koristi srce. Ako koristiš srce, u svakom trenutku bićeš u stanju da mi ugodiš. Ali ukoliko koristiš um, reći ćeš, „Oh, kasno je. Bog zna da li ću moći da nađem ono što Guru želi.“ Kad upotrebiš um, pokvario si svoju težnju, uništio si svoju inspiraciju. Nikad nemoj da koristiš um! Um je samo za ograničene namene. Ako baš ispred sebe vidiš zmiju, nećeš upotrebiti srce, jer Bog u tebi kaže tvom umu da će te ta zmija ujesti. Ali biće milioni primera u tvom životu kad nećeš videti nikakvu zmiju ili neku drugu opasnost, i um ti neće biti potreban. A opet, ako koristiš srce, bićeš na mestu na kom je zmija pet minuta kasnije ili pet minuta ranije. Videćeš da tamo nema zmije.

Spremnost, voljnost i gorljivost su ti potrebne, ali spremnost, voljnost i gorljivost moraju da dolaze iz srca, ne iz uma. Spremnost uma će te povesti dva koraka i onda ćeš reći, „Treba da odem i uzmem džemper. Možda će padati kiša; treba mi kišobran. Ko zna šta će da se dogoditi?“ To je spremnost uma. Um će se stalno truditi da bude spreman gledajući na jednu i drugu stranu. Um će stalno nastojati da se zaštiti. Ali srce nema vremena da misli na kišu ili sunce ili nešto drugo; srce samo dela.

Uvek moramo da pomislimo na Hanumana, učenika Šri Ramačandre. Za njega nije bilo sunca, meseca, dana, ni noći. A preneo je tako značajnu lekciju čovečanstvu! Kada mu je poklonjen veoma skup medaljon, otvorio ga je i video da unutra nije bila Ramačandrina slika. Zato je polomio medaljon. Rekao je, „Moj Gospod Rama nije unutra. Ima li onda to ikakvu vrednost?“

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 17, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_17