A onda, tokom godina, priča se menja. Nakon tri meseca ili šest meseci, većina učenika počinje da oseća da pedeset posto Učitelj treba da udovolji njima, a da pedeset posto oni treba da udovolje Učitelju. Oni su spremni da mu izađu u susret na pola puta. Kroz nekoliko godina, učenici osećaju da Učitelj treba da pređe devedeset i devet koraka, a oni će preći jedan korak. A tada, što je još gore, neki učenici neće da učine ni taj jedan korak. Učitelj mora da pređe svih sto koraka.
Zato molim svakog učenika da zapamti taj zlatni dan kada je prihvatio duhovni život, da zapamti stav koji je tada imao. Hteli ste da stopostotno postanete odlični učenici. Još jednom vas molim da postanete odlični učenici, da stalno volite Učitelja i da se stalno predajete Božijoj Volji. Svaki pojedinac je započeo sa izvrsnim stavom. Ali, nažalost, svake godine jedan težak, teži, najteži teret zahtevanja i očekivanja prekriva vašu unutrašnju mudrost.
Kažem vam svima, samo se setite prvog dana kada ste postali učenik. Koliko ste iskreni, koliko čisti, koliko predani bili nedelju dana, mesec dana ili dva meseca. A potom, nakon pet ili deset ili petnaest ili dvadeset godina, kakve ste unutrašnje zahteve počeli da postavljate. U početku ste hteli da uspostavite unutrašnji, direktan kontakt sa mojom najvišom svešću. Vaš unutrašnji plač je kao magnet privukao ljubav mog srca prema vama i moj ponos na vas. Ali, sada nema nijednog učenika koji je bezuslovno predan.
Još jedna stvar se odnosi na sve učenike, bez izuzetka: ako vidite da je neko makar i korak ispred vas, sva vaša unutrašnja radost nestaje. A ako vidite da niko nije ispred vas, opet morate da se osvrćete oko sebe da biste bili sigurni da imate publiku. Ostali treba da vide da ste vi najbliži. Najpre gledate ima li nekog ispred vas. Ako nema nikog ispred vas, osećate se veoma, veoma ponosno, veoma srećno i zadovoljno samim sobom. A onda se osvrćete da vidite da li ostali vide da ste vi najbliži, da ste najdraži. U tom smislu je svaki pojedini učenik pao. „Pao“ je previše blag izraz. Ranije ste samo vi i vaš Učitelj postojali u vašem životu. Sada svakom učeniku trebaju stotine svedoka.
Veoma sam srećan zbog tvog pitanja. To treba da bude stav svakog učenika. Svakog dana možete da se setite šta ste prvo osetili u svom Učitelju i šta ste obećali svom Učitelju. Dan kada ste me prihvatili bio je najznačajniji dan u vešem životu. Izneli ste na površinu svu svoju jednostavnost, iskrenost, čistotu, revnost, voljnost, nesebičnost i druge božanske osobine kako bi se one potpuno ispoljile. Ako možete da zapamtite to iskustvo, ono će vam neizmerno pomoći.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 16, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_16