Deo III

Opraštanje sa jugoslovenskim učenicima³

Uskoro ćete otići iz Atine. Vaše takozvano fizičko biće napustiće ovaj hotel i vratiće se u Jugoslaviju, ali vaše unutrašnje biće, koje je stvarno, apsolutno stvarno, koje je jedina stvarnost, ostavićete u dubinama mog srca. Ono će trajno ostati sa mnom. Ja možda neću moći da u bliskoj budućnosti fizički dođem u vašu zemlju, ali sam duhovno već u njoj. Moje srce bezgranične ljubavi, beskrajne naklonosti i nerazdvojnog jedinstva je svo za vas, koji dolazite iz srca punog težnje i posvećenog života Jugoslavije. Oni koji su se priključili našem brodu posebno su značajni u dubinama mog srca težnje. U ovom kratkom periodu od dva dana vi ste nepogrešivo dokazali da iskreno, najiskrenije vapite za našim Gospodom Voljenim Svevišnjim. Moj život molitve i duša blagoslova uvek će vas voditi i upravljati ka najvišem Odredištu.

Kao što i u školi ima dobrih u učenika i nekih koji nisu tako dobri, isto tako i u duhovnom životu ima dobrih i loših učenika. Želim da svi vi odvažno pokušate da postanete odlični učenici našeg Gospoda Voljenog Svevišnjeg. Voleo bih da svi vi trčite najbrže. Stvari koje nisu neophodne i koje su bez težnje, stvari koje mogu da vas odvedu sa duhovnog puta, molim vas, molim vas, molim vas, čak ni u svojim najluđim snovima nemojte da ohrabrujete ili gajite. Trčite najbrže.

Imate veoma posebne blagoslove od našeg Gospoda Svevišnjeg, moja najdraža jugoslovenska deco. Sve što bi vam stajalo na putu, sve što bi usporilo vaš napredak, molim vas, odbacite svesno i smesta. Cilj je za hrabre i brze. Oni koji su u stanju da u duhovnom životu najbrže trče dobiće najvišu nagradu. Zato se u svakom trenutku, svesno, duševno, posvećeno i nesebično trudite da najbrže trčite i tako učinite našeg Gospoda Voljenog Svevišnjeg izuzetno, izuzetno, izuzetno ponosnim na vas.

Pošto smo svi mi tragaoci, mi verujemo u postojanje duše. Duša leti nebeskim svodom Beskraja, besano i večno, kao ptica. Ptice su simbol duše, nebeske duše. Hajde da svi izrastemo u najlepše i dinamične duše, kako bismo u svakom trenutku leteli srcem Neba Beskraja.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 16, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_16