Pitanje: Ima učenika koji su ti odani, ali ne veruju u Boga.

Šri Činmoj: Mi se ovde nalazimo u jednoj sali. Pre nego što uđemo u ovu salu, možemo da imamo bilo kakvo mišljenje o njoj. Neko će reći da ova sala može da se osvetli, a neko drugi će reći da je ova sala u potpunom mraku. Tada vi postajete sudija. Vi ulazite u salu da biste videli da li u njoj ima svetlosti ili je potpuno u mraku. Ako je sasvim osvetljena, na vama je da odlučite da li ćete ostati u njoj ili ćete otići. Kada su ljudi dobro obrazovani u umu, teško im je da osete nešto u srcu, jer suviše koriste um. Um odmah počinje da sumnja. Ako neko kaže da sam ja veoma loš, ja pomislim da je to možda istina. Možda sam ja veoma dobar čovek, ali onog trenutka kada kažete da nisam dobar, počinjem da sumnjam u sopstvene dobre osobine.

Ali, ako duboko u svom srcu osećam da sam dobar čovek, bez obzira šta neko drugi kaže, čak i ako dvadeset ljudi kaže da sam loš čovek, neću im verovati, jer mi moje srce govori da sam dobar. Znam da sam u ovom životu učinio mnoge dobre stvari. Moj um može dvadeset puta da mi kaže da sam dobar čovek, ali mu ja opet ne verujem. Kažem: „To je možda tačno, a možda i nije tačno“.

Ti ljudi koji koriste svoj um kažu da ne veruju u Boga. Ali, ja bih hteo da kažem da oni ipak u nešto veruju. Za nas je Bog čista Ljubav, čista Samilost, čisti Oproštaj. Kada bi u ovom trenutku njihov otac ili majka umirali, oni bi rekli: „Molim te, spasi ih“. Molili bi nekoga da im pomogne. Oni možda ne koriste izraz „Bog“, ali se u toj prilici mole Bogu za pomoć. Onaj koga oni ne poznaju je Bog.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 16, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_16