Pitanje: Kada novi učenik u toku prve godine od kada si ga prihvatio, napusti našu stazu, svi smo skloni da tražimo razlog. Upitamo se, „Da li smo mi uradili nešto pogrešno?“ Koji je za nas najbolji stav kada su u pitanju novi učenici?

Šri Činmoj: Ako oni urade nešto obeshrabrujuće, odmah recite: „Kad smo mi došli na stazu, nismo bili bolji. „Ako je neko uradio nešto obeshrabrujuće, ako neko nije disciplinovan ili u nekom pogledu po vašem standardu, nije dobar, samo recite, „I mi smo nekada bili takvi.“ Ne budite obeshrabreni. Ako urade nešto dobro, odmah im zahvalite i kažite: „To što ste uradili veoma će proslaviti naš Centru! Doneće tako mnogo radosti našem Guruu na unutrašnjem planu.“ Ako rade obeshrabrujuće stvari, jednostavno ćete reći: „Ne brinite. I mi smo imali isti problem.“ Odmah će vaše saosećanje izaći na površinu – čak iako niste uradili istu nesrećnu stvar. Takva vrsta laži nikoga ne povređuje; ona samo pomaže toj osobi. Ali ako vičete na tu osobu, ako kažete: „Šta si uradio! Ja nikada nisam načinio takvu grešku,“ biće gotov! Morate da igrate saosećajnu ulogu.

Dva puta sam pao na ispitu iz vožnje. Prva dva ispitivača su bili nemogući, ali je treći bio saosećajan u svakom pogledu. Seo sam u auto i nisam pokazao nikakvu nervozu, ali on je odmah rekao: „Ne budite nervozni! I ja sam imao iste teškoće.“ Nisam čak ni počeo da pokazujem nervozu, a on je bio tako samilostan! Kad sam uradio paralelno parkiranje, rekao je: „Ja nisam mogao da uradim bolje. „ Prethodna dva ispitivača naprosto su bili nemogući, a koliko je ovaj čovek imao saosećanja!

Isto tako, naš stav uvek mora da bude ohrabrujući. Po trećem ispitivaču, sve što sam uradio bilo je dobro, veoma dobro. Šezdeset metara odavde jedan drugi auto se polako približavao, i ja sam čekao. Drugi ispitivači bi me grdili. Rekli bi: „Zašto ne ideš napred?“ Ali on je rekao: „Uradio si ispravnu stvar. Isto bih i ja uradio.“ U svakom pogledu me je podsticao. Prethodni ispitivač me je oborio zato što je neko skrenuo kolima ulevo ispred mene kad sam ja imao pravo prvenstva. Rekao je: „Ti si imao pravo prvenstva. Trebalo je da ideš!“ Bio je tako ljut na mene! Da sam otišao, sudario bih se sa čovekom. Ali samo zbog toga što je drugi vozač skrenuo levo, ispitivač me je grdio.

Kad je bilo paralelno parkiranje, prethodni ispitivač je rekao da sam dotakao trotoar. Rekao sam: „Mogu li da vidim gde sam ga dotakao?“ Nije želeo da mi pokaže! Kakav je on bio ispitivač ako nije mogao da mi pokaže kako sam pogrešio? Na polazištu je rekao: „Skrenite ulevo.“ Video sam iza da drugi automobili dolaze, pa ga nisam poslušao. Nisam ga poslušao, i pao sam na ispitu! Ako žele da obore nekoga, oni to mogu. Samo kažu: „Idete sporo, radite to, ne radite ono.“

U jednoj tački ja sam skrenuo levo iz pogrešne trake. Osećao sam se tako jadno, ali ispitivač je rekao: „Vratite se.“ Moj ispit je bio završen. Takvo obeshrabrenje! Samo mi je tražio greške. Čak i ako nije nalazio greške, unervozio bi vas i rekao bi loše stvari. Ali po trećem ispitivaču, sve sam radio na njegovo zadovoljstvo. Stoga, nikada neću zaboraviti njegovo ohrabrenje.

Zato, molim vas da imate ohrabrujući stav. Ako je neko u vašem Centru uradio nešto što nije dobro, samo recite: „I ja bih to isto uradio, ali sam se tokom godina popravio, pa nemoj biti obeshrabren.“ A ako je neko uradio nešto dobro, odmah mu se zahvalite.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 15, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_15