Deo II

On shyness3

Kad vidimo dete koje je krajnje stidljivo, mi osećamo da je to dete veoma slatko. Na nesreću, iz duhovne perspektive, stidljivost uopšte nije dobra osobina. Kad izražavate stidljivost, vi se spolja pretvarate da ste ono što niste, a iznutra se trudite da privučete pažnju i naklonost celog sveta. Stidljivost je samo lukav način da se nešto postigne. Umesto da nešto prirodno i normalno damo svetu, trudimo se da privučemo pažnju postajući nenormalni.

Neke stvari umiru same u sebi; one ne stvaraju druga osećanja. Ali, stidljivost nije takva. Stidljivost se ne završava u stidljivosti. Od stidljivosti dolazi zlovolja, a posle zlovolje dolazi neka vrsta rušilačkih osobina. Ja snažno osećam da što više ohrabrujemo decu da budu stidljiva, to sporiji postaje njihov napredak. Stidljivost je nešto što se mora prevazići ako hoćemo da dete bude spontano, slobodno i prirodno i ako hoćemo da ga svi vole. Ovo moje mišljenje zasnovano je na mojim ličnim zapažanjima dok sam radio sa svojim učenicima širom sveta.

SCA 550. 1997. Šri Činmoj je zamoljen da izloži svoj pogled na stidljivost u knjizi u pripremi pod nazivom Knjiga uputstava za stidljive u izdanju „Sajmona i Šustera“.↩

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 14, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_14