Deo I

SCA 55-56. Intervju časopisa Art Speaks 3. avgusta 1993. na izložbi 70.000 Ptica-Mira-Sna-Slobode, Soho, Njujork.

Pitanje: Da li popularna umetnost ima neke veze sa vašom umetnošću – drugim rečima, direktno duhovnom umetnošću?

Šri Činmoj: Morate da mi oprostite. Ne radi se o tome da ne cenim popularnu umetnost. Reč je tome da dugo, dugo nisam bio u muzeju. Kad sam prvi put došao u Njujork 1964.godine, otišao sam u Društvo Azija, (Asia Society), gde su imali radove nekoliko umetnika sa Istoka. Potom sam posetio par drugih muzeja, ali nisam mogao da shvatim šta sam video. Svakako, umetnost nije nešto što treba shvatiti; ona je nešto što se oseti. Samo kažem da mi je bila tako strana da nisam mogao da je shvatim i cenim; uopšte je ne kritikujem i ne osuđujem je.

Nikada nisam mislio da će Bog stvoriti umetnika od mene. U životu radim mnoge stvari uz pomoć Božije Milosti. Sviram nekoliko muzičkih instrumenata, ali nema nikoga ko me podučava. A opet, i ako nisam završio srednju školu, moja filozofija se predaje na nekim univerzitetima i mnogi ljudi čitaju moje knjige. Malo sam učio o umetnosti u školi, oko 1944., ali nikada nisam imao pravo podučavanje.

Sve što radim je u potpunosti rezultat Božije Milosti. Iz Svoje beskrajne Samilosti, On me blagoslovi inspiracijom. Njegova inspiracija mi sve vreme pomaže i vodi me u mom slikarstvu i u svemu ostalom. Zato meni nije bilo neophodno da vidim radove drugih umetnika da bih slikao. To nije zbog toga što ih ne cenim; daleko od toga. Razlog je to što dobijam svu inspiraciju od Boga.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 3, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_3