Pitanje: Šta mislite o Olimpijskim igrama?

Šri Činmoj: Uvažavam Olimpijske igre i imam divljenje prema njima zato što podižu svetski nivo. Upravo sada sportisti pokušavaju da pobede jedni druge. Za sada je to dobro. Kad ne bi imali takmičarski duh, bili bi kod kuće i spavali bi. Bolje je biti aktivan i dinamičan nego lenj i beskoristan. Bolje je kretati se napred nego stajati u mestu. Ukoliko žele, dok se kreću napred, da pokušaju da odu ispred onih sa kojima su, nema veze. Premda to nije najviši način, daleko je bolje nego ostati neaktivan i letargičan.

Nakon izvesnog vremena videće da postoji viši način gledanja na sport. Ako je pobeda jedini cilj, onda sportisti nikada ne mogu naći sreću, jer čak i ako pobede danas, sutra će se pojaviti neko drugi i oduzeće im slavu. Pravu sreću nikada ne možemo naći u našoj odvojenosti od drugih. Prava sreća se nalazi jedino u našem osećanju jedinstva sa drugima, čak i ako nas oni pobede.

Svi mi smo članovi jedne porodice. Ako te tvoj brat pobedi u trčanju, ti nisi nesrećan, jer je on tvoj brat. A opet, ako ti pobediš njega u plivanju zato što imaš više sposobnosti u tom sportu, tvoj brat se neće osećati nesrećnim. Reći će: “ To je moj brat uradio, te je sve u redu.” Isto tako, ako svi sportisti mogu da osećaju da pripadaju jednoj porodici, biće srećni bez obzira ko pobeđuje.

Bez obzira na to ko pobeđuje na sportskom terenu, svako treba da nastoji da radi odlično u sopstvenom životu takmičući se sa sobom i krećući se napred prema svom suđenom cilju shodno svojoj sposobnosti. Na taj način će svaka individua stalno napredovati i ostvariće sve veću perfekciju. Istinska sreća dolazi samo od našeg rastućeg osećanja savršenstva koje možemo postići jedino samoprevazilaženjem. Ali, upravo sada, svet nije dostigao taj nivo.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 2, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_2