Deo II

SCA 443. 23. Maja 1997., Šri Činmoj je neformalno razgovarao sa svojim učenicima o strahu.

Ne plašite se mene, već se poistovetite sa mojom patnjom.

Ja vas s vremena na vreme grdim, ali znam da je taj metod samo za privremenu upotrebu. To je kao kad je neko na intenzivnoj nezi. Koliko se ljudi izleči na in¬tenzivnoj nezi? Tako mnogo ljudi umre dok ih doktori ope¬rišu. Koliko mnogo neuspeha doživljavamo na intenzivnoj nezi! A opet, ponekad i uspemo. Normalan način je da se uzme lek, dobije injekcija i tako dalje; to je pravi način da se izleči. Na taj način se dobija solidna osnova. Ali, na in¬tenzivnoj nezi, prilično mnogo ljudi ode Bogu dok ih leče!

U duhovnom životu, ako zaista želite da svog Učitelja učinite srećnim, ne smete se plašiti svog Učitelja - ne, ne, ne! Učitelj nije došao na svet da udara ljude. To je bio zadatak Julija cezara, Aleksandra Velikog i svih tih vojskovođa. Ali, ponekad, kad ništa drugo ne preostane, ja vas grdim. U Bagavad Giti, pre bitke kod Kurukšetre, kako je Šri Krišna molio i molio Kaurave da daju Pandavama samo pet sela! Kaurave su imali čitavo carstvo, ali nisu hteli da se odreknu tih pet sela. Tri ili četiri puta Šri Krišna je išao u palatu Kaurava, ali oni ga nisu slušali. Oni su rekli: „Bez borbe, nećemo dati Pandavama čak ni onoliko peska ili blata koliko može da prođe kroz ušicu igle”. Igla je dugačka, ali ušica je sićušna. Koliko može da prođe kroz tu rupicu? Tada je Šri Krišna osetio da je situacija beznadežna i rekao: „Neophodan je rat”. To je bilo poslednje sredstvo.

I ovde, kao poslednje sredstvo, ja vas grdim. Inače se zauzimam za vas, za vaše srce, vaš um, vaš vital, vaše fizičko telo. Zato svim svojim učenicima kažem: ne plašite me se, nego se poistovetite sa mojim patnjama. Da me se plašite - to je glup, beskoristan pristup. Da se poistovetite sa mojom tugom, sa mojim suzama, to je apsolutno pravi pristup.

Hajde da ne prilazimo stvarima sa strahom. Prilazimo im sa ljubavlju. Kad se plašimo, krićemo sve svoje bolesti. Kad se neki ljudi razbole, oni se plaše, kao da su nekog opljačkali. Oni osećaju da su učinili nešto loše, pa zato moraju da se kriju. Zar to nije vrhunac njihove gluposti? Ako nešto fizički nije u redu sa njima, neka odu lekaru. Oni gaje strah, a opet, čak se ni ne mole. Strah vlada njima dan i noć. Oni nemaju vremena da se mole Svevišnjem. U njima vidimo samo strah, strah, strah. Oni osećaju da će biti razotkriveni. Kakva glupost! Ako ne žele da idu lekaru, mogu se moliti Bogu da ih izleči. Bog je lekarima dao to malo sposobnosti koja je potrebna da bi se postalo lekar. Oni se mogu moliti Bogu, pravom Lekaru. Ali, oni nemaju vremena da se mole; strah ih ubija. Ovde je Svevišnji poslao predstavnika u obliku duhovnog Učitelja. Učenici bi trebalo da kažu: „Pođimo k njemu. On će biti u stanju da nas izleči”.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 12, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_12