U našoj prirodi ima mnogo dobrih stvari i mnogo nebožanskih, netežećih stvari. Mi nastojimo da uvećamo i umnožimo svoje dobre osobine, a istovremeno, pomoću svojih molitvi i meditacija, nastojimo da umanjimo i na kraju odstranimo naše nebožanske osobine. Mi ne nastojimo da uništimo svoje loše osobine; mi jedino želimo da ih preobrazimo i prosvetlimo. Tama mora da se preobrazi u svetlost. Neznanje koje smo gajili od pradavnih vremena mora biti prosvetljeno.
Prema našoj tradicionalnoj indijskoj filozofiji, Bog je Tvorac, Bog je Održavalac i Bog je Uništitelj. Mi, međutim, osećamo da Bog, pošto je on Tvorac sveg Dobra i Izvor beskrajne Samilosti, zapravo ne može i neće da uništi svoju Tvorevinu. Mi osećamo da će, u Svom odabranom Času, On preobraziti sve ono što ne teži u nama i učiniti to božanskim, prosvetljujućim i ispunjujućim. Prema tome, ne postoji tako nešto kao što je uništenje, već jedino prosvetljenje i preobražaj, koji se odigravaju u Božji odabrani Čas.
Na našem putu mi posvećujemo dužnu pažnju fizičkom životu. Unutar fizičkog je duša, koja je direktni predstavnik Boga. Telo je hram, a unutar hrama je duša, oltar. I hram i oltar moraju se ispravno održavati. Mi osećamo da naš unutrašnji život težnje i naš spoljašnji život posvećenosti moraju ići uporedo. Kao cvet i njegov miris, oni se ne mogu odvojiti; oni se moraju uzeti kao dve stvarnosti koje se uzajamno dopunjuju. Moji učenici praktikuju meditaciju i slede duhovni život, a istovremeno, oni imaju svoja zanimanja. Mi živimo u svetu i živimo za svet.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 10, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_10