Postoji takođe razlika između tragaoca i zaljubljenika u Boga. Tragalac se moli i meditira krajnje posvećeno i duševno da bi dostigao najvišu Visinu, gde će biti u stanju da Boga vidi licem u lice. Zaljubljenik u Boga, međutim, želi da Bog dođe i ostane u vrtu njegovog srca tako da obojica mogu da tu pevaju, igraju se i plešu.
Razlika između aspiranta i zaljubljenika u Boga je sledeća: pravi aspirant ima zadati cilj, ali ako podlegne netežećim silama i spusti se za jedan korak sa svog nivoa svesti, čitav njegov svet se ruši. On hoće da prevaziđe sve netežeće sile u svom životu. Ali, ako u tome ne uspe, on ne želi da bude razotkriven pred drugima; on ne želi da oni vide njegove nedostatke. On želi da održi svoju duhovnu visinu u njihovim očima i da zadrži svoje duhovno dostojanstvo. Zato, ako načini grešku, ako ga napadnu vitalne sile i ako se sroza, on se oseća krajnje jadno i postiđeno.
Iskreni zaljubljenik u Boga takođe ima svoj najviši Cilj. Ali, za razliku od aspiranta, zaljubljenik u Boga je uvek srećan i veseo, ma šta se dešavalo. Čak i ako svakog dana doživljava neuspehe u raznim stvarima, on ne postaje tužan i depresivan. Sve dok je njegova ljubav prema Bogu čvrsta, on je srećan; njegova ljubav prema Bogu njemu je važnija od svega drugog. On trči brzo, brže, najbrže. Ako se spotakne i povredi se zbog svoje nepažnje ili nemara, on ne odustaje. On zna da će vremenom njegove povrede biti izlečene i da će opet biti u stanju da trči. Zato, bez obzira koliko puta doživi neuspeh, bez obzira koliko puta glupo postupi ili uđe u nebožanske svetove, njegova ljubav prema Bogu je tako velika da je spreman da se ponovo podigne. On oseća da je jedini njegov posao da voli Boga posvećeno, samodajuće i bezuslovno. On zna: ako zaista voli Boga, milioni njegovih grešaka i nedostataka nikad neće rastužiti Boga, zato što je Božja neizostavna Dužnost da ga usavrši.
Aspirant ne oseća tako. Ako se aspirant povredi, on proklinje i krivi sebe. Ako se nešto ozbiljno krene naopako sa njegovom težnjom, ako nije postigao cilj do dana koji je sebi odredio, on postaje nezadovoljan sobom i ljut na Boga; oseća da Bog nije bio pravedan prema njemu. Tada je on spreman da napusti duhovni život i prepusti se kraćem ili dužem odmoru. Ali, pravi zaljubljenik u Boga ide i ide dalje, bez obzira koliko je ogromnih grešaka načinio i u koliko je ogomnih zabluda bio, zato što je njegova ljubav prema Bogu beskrajno jača od njegovih mnogostrukih slabosti. Na svaki način, zaljubljenik u Boga je daleko nadmoćniji od tragaoca za Bogom i aspiranta koji teži Bogu. Svi mi treba da nastojimo da budemo zaljubljenici u Boga.
SCA 366. 10 Maj 1996↩
From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_10