Kad pogledamo cvet, moramo da zaronimo duboko u sebe. Zatim, smesta moramo da se upitamo: „Od koga je došla ova lepota?“ Došla je od Boga, a ne od baštovana. Ukoliko se molimo i meditiramo, onda cenimo unutrašnju lepotu cveta. Ali, ako ne marite za njegovu unutrašnju lepotu, onda cvet samo pruža neku draž. Može čak da izazove u nama vitalno uzbuđenje. Tada počinje problem.
Ovde na Havajima, priroda bi mogla da bude od velike pomoći. Priroda je uvek spremna da bude od pomoći. Ali ljudi dolaze ovde ne zato da bi se molili ili meditirali, ne zato da bi dobili unutrašnju svetlost ili unutrašnju lepotu. Oni ovde dođu da bi uživali u spoljašnjoj lepoti. Stoga je ovo mesto kao majka, ili kao čuveno drvo koje ispunjava želje. Ako tražite od drveta ispunjenje želje, drvo će vam ga dati. Ako tražite ispunjenje vaše težnje, drvo će vam ga dati. Što god želite, dobićete.
Kao Gospod Šiva. Gospod Šiva je spreman da ti da sve što želiš. Ako želiš moć da uništiš nekoga dodirujući rukom njegovu glavu, Gospod Šiva će reći: „U redu, uzmi je.“ A opet ako se moliš tom istom Gospodu Šivi, „Podari mi ostvarenje što je pre moguće,“ on kaže, „Uzmi ga.“ Ista osoba daje obe blagodati! Stoga moramo da koristimo svoju mudrost. Ako ne tražim nešto dobro, onda ću morati da se suočim sa posledicama. Gospod Šiva će reći: „To je tvoja greška. Ti si mi to tražio, pa sam ti dao.“ I lepota prirode je takva. Zavisi šta želiš od lepote. Ako želimo da uđemo u srce lepote, onda se molimo i meditiramo. Ali, ako želimo da vidimo i cenimo telesnu lepotu, onda smo izgubljeni.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 9, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_9