To je tako komplikovano! Bol nije samo fizički. On ima veze sa čitavim svetom. Ljudi će reći: “Oh, on se hvali! On ima lošu karmu iz prošle inkarnacije a u ovoj inkarnaciji plaća kaznu.“
Neki duhovni Učitelji su rekli da je upravo ispod kičme poslednja čakra ili centar, ali drugi duhovni Učitelji svojom okultnom vizijom su videli da postoje centri u kolenima, člancima, nožnim prstima – svuda. To je toliko tačno. Za sada, zemaljska svest prima svetlost dole do korena kičme. Kada duhovni Učitelji pokušavaju da unesu svetlost u zemaljsku svest ispod tog nivoa, koliko pate! Koliko je Šri Aurobindo patio! To je čak počelo sa Gospodom Krišnom. Gospod Krišna je bio sveznajući i svemogući. Šta nije bilo u redu sa njegovim stopalom, njegovom petom? To je bila njegova slaba tačka, i tu mu je prodrla strela.
Da si videla Ramana Maharšija kako je hodao pred kraj svog života, videla bi kako je jadno hodao ! Mnogi duhovni učitelji su tako patili. Gospod Buda je živeo oko 80 godina. Nakon 73 godine, na koji način je Gospod Buda hodao! Gospod Buda je utelovio beskrajnu Svetlost, a ipak kako je jadno hodao u predvečerje svog života – ne jednu godinu, već prilično mnogo godina.
Mnogi, mnogi duhovni Učitelji su na taj način patili, ili zbog kolena ili grla ili još nečega. Kad uzmeš ljudski oblik, moraš da platiš ceh. Neki kažu da je raspeće Isusa Hrista bilo njegova najviša žrtva. Ali slatka unutrašnja poruka Bogorodice je: „Ne, sām ljudski život mog sina bila je njegova najveća žrtva. Činjenica da je on uzeo ljudsku inkarnaciju – to je bila njegova najveća žrtva.“
Kada duhovni Učitelji dolaze da uzdignu svest čovečanstva, samo njihovo postojanje na zemlji je najviša žrtva. Kad smrt dođe, sve je gotovo. Za nekoliko sekundi ili nekoliko sati odu. Ali čitav njihov život je žrtva. Mojih 67 godina na Zemlji nije šala! 33 godine Hrista Spasitelja nisu šala! Zemaljsko postojanje duhovnog Učitelja je najviša žrtva. Mnogi će reći za Učiteljevu smrt, „Žrtvovao je svoj život zbog zemaljske svesti.“ To je u nekom smislu tačno. Ali dok je živeo na Zemlji, popio je otrov da spase svoju duhovnu decu, svoju veliku porodicu. Smrt je jedan oblik žrtve. Ako odjednom popiješ veliku količinu otrova, umreš. Ali ako uzimaš spori otrov svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, zar ne patiš više? Ovo može da se odnosi na bilo koga. To ne mora da bude duhovni Učitelj. Ako si veliki čovek ili dobar čovek, onda je zemaljsko postojanje samo po sebi najveća žrtva.
A opet, gde je žrtva ? Ako postoji jedinstvo, onda ne postoji žrtva. Majka čini nešto za dete zbog svog jedinstva sa detetom. Dete čini nešto za majku zbog njegovog jedinstva. Ako se odvojiš od ostalih, onda svakako postoji žrtva. Ako odvojiš Nebo od Zemlje, svakako je Nebeska žrtva kad se moćna duša spušta sa Neba, a kad ta osoba napušta telo, to je žrtva Majke Zemlje. Ali ukoliko postoji jedinstvo između Majke Zemlje i Oca Neba, ne postoji žrtva. U ovom trenutku Majci je potrebno moje služenje. Dolazim. Sledećeg trenutka, Ocu je potrebno moje služenje. Idem. To je sve.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 9, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_9