Kažem ti, tvoje pitanje je apsolutno iskreno. Znaš da si preduzela pozitivne korake i osećaš da mi udovoljavaš, što je apsolutno tačno. Svakako mi udovoljavaš, i želiš da mi još više udovoljiš. Ali koliko njih može da postavi tvoje pitanje, „Kako mogu da ti udovoljim više ?“ Kao prvo, ako mi uopšte ne udovoljavaju, kako mogu da se usude da upitaju kako mogu više da mi udovolje?
A sa druge strane, neiskrenost izbija na površinu. Ljudi će reći: „Da, da, ja udovoljavam mom Guruu.“ Ako žele da obmanjuju sebe, ko ih može sprečiti da obmanjuju sebe? Oni mogu da pitaju, „Kako mogu još više da ti ugodim?“ da navedu svet da oseća kako mi već udovoljavaju. Mogu da tvrde da imaju pravo da postave to pitanje Guruu.
Veoma, veoma sam zadovoljan tobom dobra devojko. Naravno, u običnom životu postoji nešto što se zove ‘previše’. Ako imam kapacitet da pojedem samo jedan sendvič od plavog patlidžana, a jedem tri, onda ću biti u velikoj nevolji! Moje mogućnosti su da pojedem samo jedan sendvič od plavog patlidžana, ali ukoliko jedem dva ili tri, patiću od stomačnih tegoba i svakakvih problema. S bilo čim materijalnim ili zemaljskim, moramo da znamo da, čak i ako je dobro, moramo biti veoma, veoma oprezni. Ali sa duhovnim stvarima nije tako. Ako se moliš Bogu da ti podari beskrajni mir, nemoj da se uplašiš i da kažeš: „Oh ne! Mogu da zadržim samo mrvicu mira.“ Kad On daruje, On će videti da li možeš da asimiluješ mrvicu mira, obilan mir ili beskrajni mir.
Tvoje je pitanje, „Kako mogu više da ti udovoljim?“ Vidi koje stvari sada radiš, od kad si se vratila na našu stazu. Radiš toliko mnogo dobrih stvari, a pre nekoliko godina bila si negde drugde, drugde! Sad kada ti ide tako dobro, znaš koje dobre stvari radiš. Ako misliš na mene u neko određeno vreme, vidi u tvom umu koliko iskrenosti, koliko čistote, koliko bliskosti i jedinstva osećaš, a onda se upravo te osobine uvećavaju. Onda, kad stekneš malo radosti, bilo da ti se osmehujem ili ti prolaziš pored mene, ili tvoji prijatelji govore lepo o tebi, samo uvećaj tu radost. Sve je akcija i reakcija. Ti radiš nešto dobro, i zbog toga dobijaš božanski osećaj. Ti si dobra, udovoljavaš mi, stoga moraš da osećaš da možeš načiniti jedan korak više.
U spoljašnjem svetu sam u problemu ako uzmem više od jednog sendviča s plavim patlidžanom. Ali ako u unutrašnjem svetu uzmem više mira, više svetlosti, više ljubavi, više blaženstva od mog Učitelja, neće mi pozliti. To je razlika. U običnom životu, u spoljašnjem životu, ako nešto uvećamo nesrazmerno, ako je to previše, patimo. Ali, duhovnost je potpuno drugačija. U duhovnom životu, ako tražiš više radosti ili više ljubavi ili više mira ili više tišine da bi mi udovoljio više i više, onda radiš pravu stvar.
Zato, uvek se seti da ne treba da se plašiš da tražiš više – više svetlosti, više mira, više blaženstva, više samilosti, više blagoslova, više naklonosti, više brižnosti. Sve su to božanske stvari. Što više možeš da se moliš, što više možeš da kroz molitvu tražiš te stvari, više ćeš moći da primiš. Samo nastavi da radiš ispravne stvari koje radiš. Upravo te stvari ćeš nastaviti da radiš, ali ćeš raditi više i više i više i više i više. Rano ujutru ako se moliš i meditiraš deset minuta, pokušaj da meditiraš dvanaest minuta ili trinaest minuta. Ako ujutru radiš nešto što osećaš da je duhovno, radi baš to malo više, malo više, malo više.
Najbolje je stati ispred ogledala rano ujutru i smešiti se dva ili tri minuta, što je iskrenije i duševnije moguće. Dok se smešiš, najiskrenije, najduševnije i molitveno moraš da zamisliš da ja posmatram i da ti dajem ocenu, bilo da je to 60, 70, 80, 100 ili nula. Tada će iskrenost tvog srca i čistota tvog uma biti izražena i otkrivena kroz tvoj osmeh.
Onda moraš da osetiš da se ne osmehuješ sebi, već meni. Tada nećeš ceniti svoju kosu ili uši ili bilo šta drugo u vezi s tvojom pojavom. Ne! Moraš osećati da se osmehuješ molitveno, duševno i samodajuće samo da bi mene učinila srećnim. Rano ujutru ako otpočneš sa osmehom, nestaće sve otpadne sile – jučerašnja frustracija ili očaj zbog toga što neko na tvom poslu nije bio fin prema tebi. Svakog jutra treba da započnemo sa osmehom tako da će sav mentalni otrov koji smo prethodnog dana uzeli nestati. Jedan osmeh je kao jutarnje sunce koje je bljesnulo. Kad se smešimo, više nema oblaka na nebu. Tako počni svoje putovanje osmehom, vrlo iskrenim, vrlo lepim, čistim osmehom. Taj osmeh će biti zlatni početak, najmoćniji početak da mi ugodiš više, više, više, mnogo više, beskrajno više nego što sada činiš.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 9, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_9