Deo II

SCA 353-359. Dana 10. decembra 1998. godine, u Tomas Džeferson holu Univerziteta na Havajima, Šri Činmoj je pozvao svakog člana dečijeg hora koje je bilo prisutno da mu postavi pitanje u čast rođendana jednog člana njihove pevačke grupe.

Pitanje: Kad imam unutrašnji problem, i ne osećam se dovoljno jakom da se borim sa bilo kojim oblikom koji tad neznanje uzima, da li je dovoljno da fizički plačem Svevišnjem i da pustim da On radi umesto mene?

Šri Činmoj: Sigurno, to je apsolutno ispravno! Ako te neko napadne na ulici a ti ne možeš da se boriš, onda odmah plačeš za nekim ko je vrlo, vrlo snažan, ili za tvojim najmilijim. Tvoj najmiliji je Svevišnji. Ako si u nevolji na unutrašnjem planu – ako si u bilo kojoj nevolji, unutrašnjoj ili spoljašnjoj – moraš da plačeš za Svevišnjim. To svako mora da radi. Sa našom ljudskom moći, šta možemo da uradimo? Ne možemo postići ništa, ništa, ništa. Čak i kad imamo ubod insekta, počnemo da plačemo i plačemo. Moramo da se molimo i molimo. Onda nam ta viša moć pritekne u pomoć. To je veoma dobro. Ti radiš ispravnu stvar prizivajući Svevišnjeg, vapeći Svevišnjem za pomoć. To je ono što svako mora da radi.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 9, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_9