Pre oko trideset četiri godine otišao sam u kapelu u Portoriku. Videle su me opatice. One su znale da sam hindus, i nisam bio prikladno odeven, onako kako su one očekivale da budem odeven. Bile su ljute! Mati me je izgrdila i izvređala zato što nisam bio hrišćanin. Ali onda mi je oprostila zato što sam sklopljenih ruku gledao u Spasitelja.
A opet, oko dvadeset godina kasnije, šta se dogodilo? U Švajcarskoj me je predstojnica pozvala da meditiram sa mnogo opatica! Pred njima sam meditirao, a zatim su mi sve zajedno postavljale brojna pitanja o hrišćanstvu i o Hristu. Sledile su njegovu stazu, a meni su postavljale pitanja. I moram da kažem, nisu mi postavljale pitanja da me ispitaju, da vide da li sam proučavao Bibliju ili sam imao lična iskustva Spasitelja. Sa krajnjom iskrenošću su mi postavljale ta pitanja. Ukazale su mi toliko ljubavi i poštovanja. Tako, na jednom mestu Mati me je „blagoslovila“, a na drugom, opatice su imale unutrašnju glad i osetile su da čovek nešto zna. Proveo sam tamo sa njima oko dva sata.
Mahatma Gandi je poznat kao otac indijske nacije. U Irskoj je to bio de Valera. Kad sam ga upoznao, bio je na zalasku svog života, a ja sam imao oko četrdeset godina. Kako mi je prišao sklopljenih ruku, čim me je ugledao! Sa sklopljenim rukama postavljao mi je pitanja jedno za drugim o Hristu Spasitelju i Bibliji. Bujicu pitanja mi je postavio, ne da bi prosuđivao o meni, ne! Imao je ogromnu iskrenu glad, i želeo je da zna da li bih ja mogao da budem od pomoći. Tada je imao osamdeset godina.
Neki ljudi vide u meni nešto, a neki u meni ne vide ništa. Ako nešto vide u meni, svakako ću im svim srcem biti na službi. A ako ne vide, onda moraju da nađu nekog drugog ukoliko imaju unutrašnju glad. Oni moraju da nahrane svoju glad. Ako sam gladan i jedan restoran me ne zadovolji, mogu otići u drugi restoran. Otići ću na mnoga mesta, ako je to potrebno, da nahranim i zadovoljim glad.
Da se vratim vašem pitanju, molim vas, vidite imate li osećaj da možete voditi tragaoce i usmeravati ih. Uvek treba da postoji vođa. Ako ne postoji vođa, ništa ne raste. Vođa mora da snabdeva tragaoce svetlošću, blaženstvom, energijom, mirom i porukom viših svetova i unutrašnjih svetova. Inače, oprostite mi što kažem, ako je vođa naprosto jedan iz grupe, to neće uspeti. Tu smo svi demokrate, svi smo jednaki. To je istina, ali svest vođe mora da bude viša i dublja tako da može da bude na službi onima koji dolaze u grupu. U razredu se nalazi nastavnik. Ako je svako učenik i svako počne da uči ostatak grupe, biće potpuni haos. Neko mora da zna više. Neko mora da ima više unutrašnje mudrosti i unutrašnje svetlosti da bi služio tragaocima.
Ne kritikujem vas, ali ako imate grupu, onda treba da bude neko ko ima sposobnost da ih vodi, usmerava ih, da ih inspiriše. U suprotnom, kada vide da nema pravog vođe, možda se neće razvijati. Ili moraju da imaju veru u vas, ili moraju da imaju veru u nekog drugog. Da bi odigrao ulogu vođe, neko mora da bude duhovno razvijeniji. U suprotnom, doći će ljudi koji su žedni i gladni, a zatim, ukoliko postave pitanje, možda ćete im odgovoriti, „Čitajte Bibliju, sve je tamo.“ Onda će oni reći: „Čitam Bibliju, ali ne dobijam adekvatan odgovor, pa sam zato došao k tebi.“ Šta ćete tada uraditi? Kako ćete ih zadovoljiti, ili kako će oni zadovoljiti vas?
Ovo nije lična kritika; nemojte molim vas da me pogrešno shvatite. Jedino što vođa mora da bude napredniji; inače će biti haos. Niko neće slušati; oni će protivrečiti jedan drugome i reći će: „Šta ti znaš?“ Ali neko ko je autoritet, neko ko zna nešto o duhovnosti, reći će, „Sledi moj put, ili sledi neki drugi put. Postoje drugi načini koje možete da sledite, ali morate da sledite neki određeni put.“ Svi putevi vode u Rim, ali vi morate da sledite jedan put. Ne možete svakog dana da menjate stazu. Onda nigde nećete biti! Za vas neće postojati cilj. Ako danas sledite ovog Učitelja, sutra drugog, a prekosutra trećeg Učitelja, nećete imati cilj.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 9, Agni Press, 1999
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_9