Pitanja: Jedna od stvari o kojima puno pišeš u svojim spisima je samoprevazilaženje. Razgovarali smo sa Ašritom o njegovom obaranju svetskog rekorda u nošenju cigli, što je svakako jedan primer samoprevazilaženja. On je rekao da se, pošto je prešao stazu dugu više od 64 km noseći ciglu tešku 4 kg, skoro onesvestio. Onda si ti došao i tvoje prisustvo i nekoliko stvari koje si rekao doveli su ga u stanje samoprevazilaženja. Šta radiš? Kako možeš da pokreneš nekoga, ili kako neko može da ubedi sebe u to da prevazilazi ono što veruje da su njegova prirodna ograničenja?

Šri Činmoj: Samoprevazilaženje ne samo da je moguće, nego je primenjivo i izvodivo, pod uslovom da iskreno osećamo u samoj dubini srca da nismo mi izvršilac već je Neko drugi Izvršilac. Ko je taj Neko drugi? To je naš najviši deo, naš Apsolutni Gospod Svevišnji.

U našoj Bhagavad Giti, Nebeskoj Pesmi, Gospod Šri Krišna nas je učio: nimitta matram bhava savyasachin – “Postati sam instrument.” Što se mene tiče, govorim svojim učenicima da nikada, nikada ne misle da su oni izvršioci, jer je samo Bog Izvršilac. Oni samo treba u svakom trenutku da nude svoju zahvalnost Njemu zato što On deluje u njima i kroz njih da bi mogli da učine nešto posebno za Njega.

Ima mnogo poduhvata koje je Ašrita izveo tokom godina, a koji premašuju moju sopstvenu maštu. On je uspeo zato što ima potpunu veru u mene, a ja imam potpunu veru u Svevišnjeg, koji je Guru mojim učenicima, moj Guru, Guru svih. Ja uvek kažem učenicima: “Ja nisam vaš Guru. Postoji samo jedan Guru na Zemlji i na Nebu, a to je Apsolutni Gospod Svevišnji. On je naše Večno Sve.“

Ja kažem svim svojim učenicima da sam kao stariji brat u našoj duhovnoj porodici. Kao stariji brat, znam gde je naš Otac. Moj zadatak je da odvedem moju mlađu braću i sestre kod Oca. Tada je moja uloga završena i oni mlađi mogu da budu u direktnom kontaktu sa Ocem. Na osnovu moje unutrašnje probuđenosti i spoznaje mogu da kažem da se ja molim dugi niz godina, čak vekova. Zato znam malo više o težnji i ostvarenju od Ašrite, i nastojim da stvorim veru u njemu pa će me slediti na putu do Oca. Ja pokušavam da uvećam njegovu vlastitu veru u sebe tako da vidi i oseti da je on vrhunski odabrani instrument Boga.

Molim se Bogu da iznese na površinu samo jednu osobinu u svakom pojedincu: veru da je on poseban član Božije porodice sa posebnom svrhom u životu. Kroz svakog pojedinca Bog pokušava da ispolji nešto jedinstveno. Bog ne želi da baš svako ljudsko biće na ovom svetu obavi isti zadatak. Ne, On želi mnoštvo u jedinstvu. Drvo ima jedno stablo ali mnogo grana, cveća i plodova.

Naša filozofija, kao što si tako lepo pomenuo, je samoprevazilaženje. Ja sam sportista. Pretpostavimo da sam dostigao određeni nivo i veoma sam ponosan. Ali onog trenutka kad pogledam oko sebe, videću da neko drugi može lako da me pobedi. Dakle, ako kročimo u svet takmičenja i nastojimo da pobedimo ceo svet, bićemo osuđeni na razočarenje. Ovog trenutka možemo da zauzmemo prvo mesto, ali sledećeg trenutka doći će neko drugi da nas pobedi. Stoga, u svetu takmičenja ne postoji mir; uvek postoji neko ko je bolji. Ali ako pokušavamo da se takmičimo jedino sa sobom i da neprekidno poboljšavamo sopstveni nivo, stalno smo srećni.

I u duhovnom životu takođe, stalno pokušavamo da prevazilazimo i idemo još dalje. Ako danas uradim dvadeset stvari pogrešno, onda ću sutra pokušati da uradim samo devetnaest stvari pogrešno. Stalno ću se truditi da se popravim, i na taj način ću dobiti osećaj ogromnog zadovoljstva. Ne takmičim se ni sa kim osim sa sobom. Tako mogu da osećam da dolazim do savršenstva. A opet, današnje savršenstvo je samo polazna tačka za sutrašnje veće savršenstvo.

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 2, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_2