Pitanje: Ponekad sam, dok radim, toliko okupiran aktivnostima koje šef traži od mene da obavim, da zaboravim na svoj duhovni život.

Šri Činmoj: Baviš se svojom sopstvenom božanstvenošću pet ili deset ili dvadeset godina, ali sada je umanjuješ kompromisom samo da bi udovoljio šefu. Uvek kažem da duhovni život nije život kompromisa. Ili prihvataš Boga sa Njegovim vlastitim uslovima ili prihvataš spoljašnji život sa njegovim uslovima; ne postoji sredina. Ne možeš da budeš pedeset posto za Boga i pedeset posto za običan, netežeći svet. Ako nastojiš da činiš ustupke, onda nisi ni ovde ni tamo; gotov si.

Stvari na koje treba da budeš ponosan su upravo one stvari koje odbacuješ jer jedan od tvojih saradnika može da te ismejava ili te šef možda neće unaprediti. Ako ti ne ceniš tvoju sopstvenu duhovnost, tvoju sopstvenu božanstvenost, onda neće biti nikoga na Zemlji ko će je ceniti. Pošto se bojiš da ćeš izgubiti tvoje spoljašnje bogatstvo, što se neće dogoditi, ne ceniš tvoje unutrašnje bogatstvo. Tvoje unutrašnje bogatstvo je tvoje pravo blago, ali ti gledaš na njega samo kao na zrnce peska.

U svakom trenutku moraš da paziš na tvoje unutrašnje blago. U svakom trenutku moraš da postaješ plač težnje tvog srca i osmeh prosvetljenja tvoje duše. Svakog trena moraš da dopustiš svom unutrašnjem plaču da te vodi, usmerava, da te oblikuje i vaja. Uspinjući unutrašnji plač tvog srca želi da se popne do najviše visine, ali radi spoljašnjeg uspeha i spoljašnje udobnosti, upropastiš njegov let u vis. Odričeš se svog unutrašnjeg plača i gušiš ga ili ga slabiš. Tvoj unutrašnji plač je kao uspinjača koja će te povesti u visinu, gore, gore; ali ti ne koristiš uspinjaču. To je najžalosnija greška zbog koje ćeš žaliti do kraja svog života!

From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 8, Agni Press, 1997
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_8