Postoji još jedna stvar koju možeš da uradiš. Tokom godina si učio mnoge, mnoge od mojih spisa napamet. Ako ti jedan red ili jedna posebna pesma iz neke moje knjige daje ogromnu radost, onda je ponovi deset ili dvadeset puta pre nego što počneš da vežbaš pesmu. Imaćeš istinsku radost zbog tvoje sopstvene sposobnosti pamćenja.
Kad osećaš da si potpuno naučio jednu stranu, možeš da je recituješ tri puta umesto da je pevaš. Steći ćeš više snage od svog sopstvenog recitovanja. Um će reći, „Oh, zašto moram da je recitujem tri puta pošto sam je naučio napamet?“ Ali moraš da slomiš ponos uma. Sa jedne strane, um ne može da je nauči napamet. Sa druge strane, kad um oseća da je nešto naučio, ispod dostojanstva mu je da ponavlja opet ono što je naučio. Stoga moraš da slomiš ponos uma na deliće i onda da koristiš srce. Tada oseti da učiš pesmu zato što ti se sviđa a ne zbog toga što moraš da je naučiš.
Još nešto što možeš da uradiš je da se moliš Svevišnjem nekoliko minuta da ti da sposobnost da naučiš pesmu brže nego inače. Ništa nije loše u tome. Kad sam bio učenik imao sam vrlo snažnu, izuzetnu memoriju i mnoge knjige sam naučio napamet. Moji nastavnici nisu mogli da poveruju u to, ali sve je to bilo zbog mog života-molitve. Hiljade i hiljade puta sam ponavljao mantru Sarasvati, boginji učenja. Kad si ti u pitanju, ti ne moraš da učiš sanskritske stihove; samo ponavljaj „Svevišnji, Svevišnji, Svevišnji.“From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 8, Agni Press, 1997
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_8