Svakako, tvoj um više nije u snu. Ti nisi u snu - neznanju. Tvoj um je između faze kad je probuđen i faze kad je prosvetljen. Kada si u prosvetljenom umu, kad svetlost tvoje duše snažno deluje u tvom srcu i u umu, tad govoriš pravu stvar pravoj osobi i radiš pravu stvar za pravu osobu. Kažeš pravoj osobi da učini pravu stvar, ali pogrešnoj osobi to ne govoriš. To nije zbog toga što je pogrešna osoba tvoj neprijatelj ili zato što ti je ispod časti da joj kažeš. Ne, samo za pogrešnu osobu nije kucnuo čas, a ako joj kažeš da uradi ono što je za nekoga apsolutno prava stvar, to će samo ubrzati uništenje te druge osobe.
Opet, kad si u upravo probuđenom umu, pokazuješ ljubaznost i saosećanje prema ljudima koji ne samo da ih ne zaslužuju već i zloupotrebljavaju ono što im nudiš. Reći ćeš da, kad si jednom ljubazan i dobar prema njima, tvoj je zadatak obavljen. Ali moraš da znaš, tvoja ljubaznost može da se zloupotrebi. Ako ti neko priđe i zatraži od tebe jedan dolar, pošto imaš veliko srce daćeš mu dolar. Ali nemaš pojma da li je osoba dobra ili loša, ili šta ona namerava da uradi sa tim novcem. Možda će ga upotrebiti da ide podzemnom železnicom ili taksijem do crkve, gde će se moliti, meditirati i pokušati da postane bolja osoba. To je veoma dobro. A opet, možda će ta osoba otići u bar i piti alkohol i spustiti svoju svest. Ko je onda kriv? Ti si veoma srećna što si pokazala svoju darežljivost i milosrđe, ali si zapravo načinila grešku.
Možeš pokušati da se izvučeš tako što kažeš : “Nisam znala.” Ali nesvesna greška je ipak greška, i može izazvati loše posledice. Čak i ako nesvesno dodirnem vatru, ipak ću opeći ruku. Slično, nesvesno si pomogla nekome da postane lošiji nego što bi možda bio. Da mu nisi pomogla, barem na kratko vreme bio bi malo bolji čovek.
Daću ti primer za ono što se dešava u vezi sa tvojim slučajem. Pokazuješ samilost prema ljudima koji je zloupotrebljavaju i tako srljaju u još veću propast. Kada neki ljudi napuste duhovni život, osećaš se tužnom i nesrećnom. Osećaš možda da nisi rekla ovo ili da jesi rekla ono, oni ne bi napustili duhovnu stazu – kao da si ti odgovorna za njihov odlazak. Bog ne može da spase tu osobu od propasti. Učitelj ne može da je spase, a ti misliš da si možda nešto uradila ili rekla, mogla si na neki način da sprečiš ili odložiš njen odlazak. To je prava greška. Kažem “ti,” ali to se odnosi na mnoge ljude.
Daleko je bolje ostati u probuđenom umu nego u mulju sna-neznanja. Ali možda probuđeni um neće uvek imati neophodnu mudrost kako bi učinio pravu stvar. Ti si probuđena do tačke gde želiš da budeš ljubazna i fina prema ljudima. Ne tražim od tebe da budeš ravnodušna prema ljudima – daleko od toga! Ali ljubaznost mora da bude propraćena unutrašnjom svetlošću. Ako ljubaznost ne sadrži unutrašnju svetlost, može da bude upotrebljena na veoma loš način.
Probuđeni um veruje u milosrđe, strpljenje, samilost i tako dalje. Pošto je probuđen, oseća ogromnu svest kako ulazi u njega. To je kao ono što se dešava kad nečiji cvet-srca cveta: srce onda postaje veliko. Tako probuđeni um odmah gleda na ovu stranu i onu stranu i pokušava da uradi pravu stvar. Nažalost, on ne zna uvek šta je prava stvar ili kako da na pravilan način upotrebi svoju proširenu svest.
Zato je dobro uvek koristiti um koji direktno iz duše dobija svetlost, koja dolazi kroz srce. To je um koji će te spasiti. Ako ne možeš da koristiš prosvetljeni um, pokušaj da ostaneš između probuđenog uma i prosvetljenog uma. Ali nemoj da ostaneš u tek probuđenom umu. Ako imaš veliki um, i sa tvojim velikim umom pokušavaš da budeš velikodušna, ljubazna i srdačna, bićeš u nevolji.
Pratim te: praviš greške. Moraš biti svesna da kad kucne čas, ljudi dolaze; i opet kad kucne čas ljudi odlaze. Ne možemo ih prisiliti da ostanu na duhovnoj stazi. To je vrlo teško, jer velikodušnost našeg srca izlazi na površinu i želimo da upotrebimo dobrotu.Vidimo da nam je bilo tako i tako mnogo godina. Godinama i godinama neko je bio na vrhu drveta i jeo je najukusnije voće. Sada je taj neko sišao, i sva je verovatnoća da će gladan vuk ili tigar čekati u podnožju drveta da ga proždre. Ali šta možemo da uradimo? Samo na vrhu drveta može da bude bezbedan.
Kažem ti, ja pravim istu grešku; ali što se mene tiče, ne odustajem. Kad si ti u pitanju, ti praviš grešku i nakon dva dana, odustaješ. Ali pošto se bavim dušom, borim se i borim se i borim. Neki ljudi koji su napustili našu stazu pre deset ili dvanaest godina i dalje su na vratima mog srca. Tad moja vrata još nisu zatvorena. Misliš li na nekoga ko je napustio stazu pre deset godina? Dosta je za tebe. Ali ja još uvek pokušavam da im pomognem.
SCA 30. Pitanje je postavio N. 31.Decembra 1986.↩
From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 1, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_1