Naročito u duhovnom životu, objašnjenja su samo gubljenje dragocenog vremena. Osoba koja želi da objasni je budala, a osoba koja želi da joj se nešto objasni jednako je budala. Duhovni život počinje sa verom, a veri nije potrebna nikakva spoljašnja demonstracija ili opravdanje. Svaki put kada pokušamo da objasnimo ili da nam nešto bude objašnjeno, mi samo hranimo razum koji razmišlja. Ali Bog ne operiše razumnim umom.
To je kao fudbalski dribling. Recimo da sam sve vreme driblao levom nogom, pa golman misli da ću levom nogom pokušati da postignem gol. Ali ja se samo pretvaram da koristim levu; Ja zapravo poentiram sa desne strane. Golman se sve vreme sprema za udarac levom nogom, a onda ja pogodim desnom. Slično tome, ako naš um pun očekivanja prati loptu, nikada nećemo biti spremni za ono što se dešava.
Bog sa nama igra igru na potpuno isti način. Ako pokušamo da koristimo svoj um, bićemo izgubljeni jer Bog nije vezan umom. On nije vezan ni na koji način, i On želi da i mi budemo takvi. Kada dete trči, ono se raduje tako što trči malo na ovu, a malo na onu stranu cik-cak, a Bog nije ništa drugo do Večno Dete.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 7, Agni Press, 1996
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_7