Ako sami pokušamo da odgovorimo na to pitanje našim ljudskim umom, našim ljudskim intelektom, sa našom ljudskom mudrošću ili percepcijom, uvek ćemo pogrešiti. U našim životima susretali smo se sa toliko mnogo obeshrabrujućih i deprimirajućih iskustava. Ako živimo u umu, mislimo:
„Nisam postigao to i to. Nisam izrastao u to i to. Na putu ka mom odredištu, načinio sam milione grešaka. Kako onda mogu da tvrdim da sam Božije dete?“Ali ako naš odgovor dolazi iz srca, reći ćemo:
„Ja pripadam samo mom Voljenom Gospodu Svevišnjem. On je težnja mog srca, On je ostvarenje mog života, On je moje Sve. „ Tada ne koristimo um da vidimo, izmerimo i da ograničimo Tvorca, koga zovemo Transcendentalno Sopstvo. Koristimo svoje srce da osećamo, da se širimo i da prerastemo u naše sopstveno Najviše, koje je u isto vreme naša sopstvena Transcendentalna Dubina i naša sopstvena Univerzalna Dužina. Stoga, ukoliko u svakom trenutku moji učenici mogu da odgovore na ovo pitanje: „Ko sam ja?“, koristeći slatkoću srca, posvećenost srca, samodavanje srca, sigurno će biti prosvetljeni i ispunjeni.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 5, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_5