Možda u ovom trenutku, dok te gledam, ne misliš svesno na druge. Ali deset dana, deset sedmica ili deset meseci, činio si to svesno. Sada je to nesvesno, ali šta je bilo onda kad si to svesno radio kad si bio kod kuće ili u kancelariji? Ako bi zabeležio svaki put kad u toku dana pomisliš na Boga, zaprepastio bi se takođe koliko puta si u istom trenutku mislio na nekog drugog sa ljubomorom ili rivalstvom. Kad se to događa, ne misliš na Boga ili na tvog Gurua. Razmišljaš o sebi. Razmišljaš o tome da sebe učiniš srećnim na tvoj sopstveni način.
Stalno govorim da nijedno ljudsko biće ne može da bude srećno tako što pokušava da sebe učini srećnim. To je apsurd! Sreća je kao veoma ukusan mango. Mango raste na drvetu; ti sam ne možeš da ga napraviš. Ako se ne popneš na drvo da uzmeš mango ili ne čekaš u podnožju drveta da bi jedan mango pao, kako ćeš ga dobiti? Upravo sada nisi u mogućnosti da se uspneš uz Božije drvo; ne znaš kako. Ali tvoj Guru zna kako se popeti uz Božije drvo. Ako ne čekaš da ti Guru donese tu veoma ukusnu voćku, koja će ti pričiniti beskrajnu radost, kako ćeš da je dobiješ? Ti želiš radost, ali nemaš sposobnost da je sam stekneš i nemaš nepodeljenu veru u osobu koja ti je može doneti.
Ljudi kažu: „Toliko mnogo godina sam sa tobom, i još uvek sam nesrećan.“ Ali potrebno je vreme da se Učitelj spusti sa plodom - srećom. Potrebne su mnoge godine da steknemo zemaljske stvari. Potrebno je dvadeset ili više godina da se stekne diploma magistra. A čak i tada nisi zadovoljan. Ipak hoćeš još znanja, zato postaneš doktor nauka. Ali čak i tada si nezadovoljan zato što iznutra osećaš da možeš imati više mudrosti, više svetlosti, više znanja. Zato nastaviš da učiš, samo da bi stekao zemaljsko znanje.
Da se stekne nebesko znanje ili prosvetljenje – koje te sjedinjuje sa Najvišim, sa Apsolutnim Svevišnjim, sa Univerzalnom Svešću – treba beskrajno više vremena. Misliš li da se to desi za godinu dana ili deset godina ili pak trideset godina ? O Bože, nije tako. Potrebne su inkarnacija za inkarnacijom da bismo postali pravi tragalac i zaljubljenik u Boga. Ostvariti svesno, stalno, besano i bez daha jedinstvo sa Božijom Voljom nije kao da pijemo vodu. Potrebno je vreme i ogromno strpljenje. Ne samo moji učenici već i učenici nekih drugih Učitelja nemaju takvu vrstu strpljenja.
Pokušavam da mojim učenicima sve pojednostavim, a oni nastoje da komplikuju. Reći ću: „Dođite i dajte mi cvet, ili mi samo priđite.“ Ali oni će reći: „Ako priđem Guruu ili mu samo dam cvet, to je isuviše lako! Da bih dokazao koliko ga volim, prvo da odsečem ruke i noge; ili iskopam svoje oči.“ To je ono što se dešava. Da li sam ti rekao da moraš da iskopaš sebi oči, ili da odsečeš ruke i noge bi dokazao tvoju ljubav prema meni! Ne, samo sam zatražio da mi priđeš sa onim što imaš i šta god da si, bez obzira da li si u svojoj najčistijoj svesti ili u svesti koja je najmanje čista.
Kad je Gospod Krišna svirao flautu, da li je brinuo šta su gopi radile u to vreme? Bez obzira da li su hranile svoju decu ili obavljale poslove, kad bi čule flautu, smesta bi otrčale do Krišne. Poziv je došao! I u tvom slučaju takođe, poziv je došao. Da li je Učitelj rekao da moraš mnogo da se žrtvuješ? Ne, Učitelj ne govori: „Žrtvuj se i onda dođi k meni. On samo kaže „Dođi k meni!“
Kao što sam ranije rekao, put je jednostavan i metod je jednostavan. Učitelj vam kaže da uradite nešto jednostavno, ali vaš um pokušava da to učini kompleksnim kako bi dokazao koliko možete da se žrtvujete. Duhovni život je pitanje jedinstva sa Božijom Voljom. Bog je svakom učeniku dao zdrav razum. Ako Učitelj kaže: „Dođi ovamo!“ ne moraš da gubiš vreme tražeći cvet ili čašu vode ili bombonu da mu doneseš. Ne, samo pođi!
Samo jedinstvo sa Voljom Svevišnjeg može da te učini stvarno srećnim. Ako slediš svoju sopstvenu volju, možda ćeš jedno vreme imati onu vrstu sreće koja potiče iz zadovoljstva vitala. Ali ubrzo ćeš videti da je to zadovoljstvo vitala poput oštrog noža. Nakon jednog dana ili meseca ili par godina, taj nož će te ubosti.
Kad jednom kročiš u duhovni život, ako si dobar učenik, ne možeš da pobegneš od toga. Tvoja sopstvena iskrenost će i dalje pokušavati da te učini savršenim, što znači udovoljavanje Svevišnjem na Njegov sopstveni Način. Ako pokušavaš da budeš srećan na druge načine, nikad nećeš biti srećan. Možeš da se moliš Bogu za zaštitu – za tvoju zaštitu, za zaštitu tvog Učitelja i za zaštitu sveta. To je jako dobro. Biću veoma srećan i zahvalan ako se moliš za zaštitu. Ali upravo je najbolja stvar postati jedno sa Voljom Svevišnjeg. To će i tebe i mene učiniti beskrajno srećnijim.
Prava sreća, ne samo za moje učenike već i za učenike drugih Učitelja, čak i za tragaoce bez Učitelja, mora da se zasniva na jedinstvu sa Božijom Voljom. Jedino kroz jedinstvo sa Božijom Voljom možemo imati unutrašnji mir i istinsku sreću. Spoznao sam ovu najvišu istinu; ostali su je takođe spoznali. Ne postoji drugi način da sebe učinimo srećnim.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 5, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_5