To je ovako. Otac preklinje sina da dođe kući, ali sin odlaže, odlaže, odlaže. Možda srce hoće da dođe, ali vital ili um žele da igraju futbal ili nešto drugo. Nakon čekanja i čekanja, otac će na kraju ošamariti sina. Zatim sin posluša oca i dođe kući.
Dakle, ako je duša veoma razvijena, i ako očajnički pokušava da udovolji Svevišnjem, ali telo, vital i um to ne pokušavaju, duša će upotrebiti svoju božansku snagu. Duša ne želi da prihvati poraz. Ona je uzela ljudsku inkarnaciju sa ovim telom, ovim vitalom i umom da bi uradila nešto za Svevišnjeg. Ako ne može da ispuni svoju svrhu, ona se oseća jako nesrećnom. Ali sve to zavisi od povezanosti duše sa Najvišim. Nemaju sve duše tu istu povezanost.
Znam za jedan slučaj kada je duša kaznila osobu ne dopuštajući joj da govori petnaest godina. Upravo pre nego što se to desilo, ta osoba je razgovarala sa svojim Učiteljem, a Učitelj je iznutra plakao jer je mogao da vidi da će ta kazna upravo da počne. Ponekad je neznanje blaženstvo. Ako ne znate ništa o duši, možete reći da je kazna bila nesrećan slučaj, ili možete kriviti uzroke u prirodi ili karmičke razloge. Ali nekad je duša pravi razlog što imate taj i taj problem, ili zato što dobijete ozbiljnu bolest.
Duša je tako majušna stvar – manja od najmanjeg. Ali, takođe je i snažnija od najsnažnijeg. Jedna od naših najpoznatijih indijskih mantri glasi: “Manja od najmanjeg, a ipak veća od najvećeg, duša obitava u čovečijem skrivenom srcu.” Poput čarobnjaka, u ovom trenutku je manja od najmanjeg, unutar srca. Ali kad postane ogromna, kao dvadeset lavova pred tobom, kako ćeš je onda ignorisati?From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 5, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_5