Ali sada vidim da nije dovoljno misliti o njima kao da su tvoja mlađa braća, samo malo inferiorna u odnosu na tebe. Ne, sada govorim da moraš osećati da su oni neodvojivi od tvog vlastitog tela, jedino što ti imaš malo više svetlosti od njih. To je ovako. Ti imaš dva lista. Jedan list je prosvetljen a drugi nije prosvetljen. U jednom delu tvog tela imaš prosvetljenje a u drugom delu tela ga nemaš. Zbog njihove blizine, prosvetljeni deo tvoga tela lako može da donese svetlost u neprosvetljeni deo. Stoga ako to shvatiš na ovaj način, sigurno ćeš dobiti bolje rezultate.
Ako vidiš ostale Afroamerikance kao odvojene individue sa drugačijom svešću, onda to postaje daleko teže, jer tad osećaš da su tako udaljeni od tebe. Ako osećaš da su oni negde drugde – pet hiljada milja ili čak pet metara udaljeni, onda to postaje vrlo težak zadatak. Ali ukoliko osećaš da su oni upravo ovde unutar tvog tela, jedan deo tvog postojanja, postaje mnogo lakše. Svakog dana koristiš delove svog sopstvenog postojanja. Očima gledaš, dišeš kroz svoj nos. Moraš da osećaš da su tvoji afroamerički brat i sestra takvi : neodvojivi od tvog bića koje svakodnevno koristiš u raznovrsnim aktivnostima. To je jedini način na koji ćeš moći da ih inspirišeš.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 1, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_1