Brod služenja i kormilar ljubavi, deo 1

Deo I — Ljubav, posvećenost i predanost

Autorov uvod: ljubav, posvećenost i predanost

Ljubav je ostvarenje. Posvećenost je otkrovenje. Predanost je ispoljavanje.

Ljubav je smisao života. Posvećenost je tajna života. Predanost je Cilj života.

U svojoj ljubavi, vidim Boga Majku. U svojoj posvećenosti, vidim Boga Oca. U svojoj predanosti vidim Boga Majku i Boga Oca zajedno u jednom telu.

Ljubav bez posvećenosti je besmislenost. Posvećenost bez predanosti je jalovost.

Ljubav sa posvećenošću je početak mog putovanja. Posvećenost sa predanošću je završetak mog putovanja.

Volim Svevišnjeg zato što sam došao od Njega. Posvećen sam Svevišnjem zato što žudim da Mu se vratim. Predajem se Svevišnjem jer On živi u meni i ja živim u Njemu.

Ljubav

Ljubav je tajni ključ koji omogućava ljudskom biću da otvori Božija Vrata. Gde ima ljubavi, čiste ljubavi, božanske ljubavi, tu je i ispunjenje. Gde nema ljubavi, sve je samo jad, frustracija i smrt. Prvi korak našeg putovanja je ljubav, drugi korak je posvećenost i treći korak je predanost. Prvo treba da volimo Boga. Onda treba da se posvetimo Njemu i na kraju treba da budemo kraj Njegovih Stopala i da ispunimo sebe.

Šta je Ljubav? Ako ljubav znači prisvajati nekoga i nešto, onda to nije prava ljubav, to nije čista ljubav. Ako ljubav znači davati i postajati jedno sa svima, sa čovečanstvom i sa božanskim, onda je to prava ljubav. Prava ljubav je potpuno jedinstvo sa voljenim objektom i sa vlasnikom ljubavi. Ko je vlasnik ljubavi? Bog.

Koga volimo? Volimo Svevišnjeg u svakom pojedincu. Kad volimo telo, sputavamo sebe; kad volimo dušu, oslobađamo sebe. Duša u svakom pojedincu, Svevišnji u svakom ljudskom biću, je ono što treba da volimo.

Ništa ne može biti veće od ljubavi. Bog je veliki samo zato što ima beskonačnu ljubav. Ako želimo da definišemo Boga, možemo to da uradimo na milion načina, ali želim da kažem da nijedna definicija Boga ne može biti bolja od definicije da je Bog Ljubav. Kad kažemo „Bog“, ako strah uđe u naš um, onda smo milione i milijarde milja udaljeni od Njega. Kad ponavljamo ime Boga, ako ljubav istupi, onda su naša molitva, naša koncentracija, naša meditacija, naša kontemplacija istinski. Ne postoji veća mudrost, veće znanje od ljubavi. Mi se molimo Bogu. Zašto? Molimo se Bogu upravo zato što je Bog sav od Ljubavi. Bog nije kao školski nastavnik sa debelom šibom koji nas sve vreme kažnjava. Upravo zato što je Bog sav od Ljubavi, sav od Samilosti, mi idemo Njemu, a ne nekom drugom. Vrhunsko znanje je u ljubavi.

Svet postoji samo zato što ljubav još uvek postoji na Zemlji. Kad bi ova božanska osobina napustila svet, ništa ne bi moglo da opstane na Zemlji. Nijedna druga božanska osobina ne može da stvori, održi i ispuni Boga ovde na Zemlji kao ljubav. Božanska ljubav ne znači emocionalnu razmenu ljudskih misli i ideja, već znači ispunjenje jedinstva. Ponekad ona zahtevati najvišu Pravdu, ponekad zahteva beskonačanu Samilost. U beskonačnoj Samilosti osetićemo živi dah ljubavi. A u vrhunskoj Pravdnosti osetićemo živo prisustvo ljubavi.

Božansku ljubav ne možemo da vežemo božansku našim ljudskim mislima, idejama ili idealima, ali možemo je vezati neprestanim samopožrtvovanjem. Božanska ljubav je beskonačna, ali to beskonačno u nama možemo da vežemo pomoću požrtvovanja. Šta je samopožrtvovanje? Samopožrtvovanje je naša neprestana revnost i unutrašnji plač da nas oblikuje samo ono Najviše u nama, Unutrašnji Pilot u nama. Ali čak i ako od srca i duševno ponudimo našu poslušnost Unutrašnjem Pilotu u nama, još uvek nismo potpuno ispunili svoju ulogu. Jedino ako možemo hrabro i iskreno da kažemo Unutrašnjem Pilotu da je On taj koji će biti odgovoran za naše živote, naše ostvarenje i manifestaciju naše duše na Zemlji, naša uloga će biti potpuno ispunjena.

Ljubav znači prihvatanje. Šta prihvatamo? Prihvatamo ovaj naš svet koji je oko nas i u nama. Ako ne prihvatimo svet, koji je Božije spoljašnje Telo, onda u sebi i potajno, ako ne i kategorično, mi negiramo i poričemo Boga. Nakon što smo prihvatili svet, treba da služimo svetu koji smo prihvatili. Ako želimo da služimo svetu na način na koji to svet želi, onda ćemo uvek ostati u neznanju. U isto vreme, nećemo moći da bacimo nimalo svetlosti na spoljašnje i unutrašnje probleme sveta. Svetu treba da služimo onako kako to Unutrašnji Pilot želi da mu služimo. Onda ne samo da ćemo ispuniti Svevišnjeg u nama, već ćemo ispuniti i Svevišnjeg u svetu.

Kad se poistovetimo s nekim ko je sav u strahu, osetimo neku vrstu radosti. Potrčimo da mu pomognemo da reši problem, ali nas onda zarobi njegov strah. Idemo ka spolja da saosećamo sa drugima, pa sa njima patimo i na kraju ne možemo se ispetljamo iz njihovih patnji. Istina, dobro je kad se identifikujemo sa patnjama drugih, ali je glupo identifikovati se sa nečijim problemima kad tu osobu ne možemo da ojačamo ili ohrabrimo, kad ne možemo da je nateramo da shvati stvarnost niti da joj pomognemo da uvidi kakvu božansku snagu ima u sebi. Kakva je svrha da se pokazuje saosećanje prema nekome ako mu ne možemo da pružimo svoju najdobronamerniju moć ili pouzdano vođstvo prema svetlosti?

Posvećenost

Ko je to više biće unutar aspiranta? Više biće je Učitelj i ako aspirant dosegne više biće, onda može uvideti da su on i Učitelj potpuno jedno. Ako aspirant želi da spozna svoje najviše biće, koje je Bog, on ga može spoznati pomoću svog jedinstva sa Učiteljem, zato što su Učitelj i Bog postali jedno. Kako? Učitelj je postao jedno s Bogom pomoću svog Samoostvarenja i Samospoznaje. Postao je direktan Božji kanal i ovaj kanal mogu koristiti i Bog i aspirant.

Ako stvarno posvetim sebe, kako onda mogu da odvojim sebe od onoga za čim težim? Ne mogu da odvojim sebe od najvišeg, najdubljeg i najdaljeg. Kapljica uđe u okean i postane beskonačni okean. Kad sebe damo u celosti, ne gubimo ništa.

Predanost

Našim ljudskim egom, našom ljudskom voljom ili odlučnošću, našim neprekidnim ljudskim naporima, ne možemo da promenimo ni da preobrazimo lice sveta. To je nemoguće! Ali, to ne znači da lični napor ili ljudski napor nije ni od kakve koristi. Lični napor mora da se ulaže stalno, neumorno i spontano. Ali, moramo da prizovemo najvišu Moć da nas inspiriše, potajno i tiho, da uložimo taj napor. Lični napor nema odvojeno postojanje. Božanska viša Moć, viša Moć beskonačnog Onostranog, je ta koja nas tajno hrani i inspiriše da bismo ulagali lični napor, volju i odlučnost u svemu što kažemo, radimo i postajemo.

„Predanost“ je veoma komplikovana riječ u našem duhovnom rečniku. Aspirant može da koristi reč „predanost“ i ovako i onako, ali kad se pojavi pitanje same predanosti, učenik je spreman na sve, osim na predanost.

Jednom je učenik došao kod velikog duhovnog Učitelja i rekao: „Predajem celo svoje postojanje tebi. Od sada ću biti tvoj rob“. Duhovni Učitelj je rekao: „Onda uradi ovo“. „O, ne. To je preteško. Osim toga, uradiću bilo šta“. Onda je Učitelj rekao: „Onda uradi ono“. Opet je učenik rekao: „O ne, to je preteško. Uradiću nešto drugo“. I tako, dvadeset pet puta je jadni duhovni Učitelj bio odbijen. Onda je Učitelj rekao: „Naravno, ti si moj najbolji učenik. Niko ne može da bude tako veliki, tako iskren, tako posvećen kao ti“.

Znam da je predanost teži pojam na Zapadu nego na Istoku, ali „teškoća“ je jedna stvar a „nemogućnost“ nešto drugo. Ako neko kaže da biljka predanosti, drvo predanosti ne može da raste na Zapadu, kažem da potpuno greši. I ovde na Zapadu čovek može da pokaže predanost na najistinitiji način, na najbožanskiji način, mada je to retko.

Kad stojim pred vama, kad se klanjam, kome se klanjam? Klanjam se Svevišnjem u vama. A kad se vi klanjate, kad sklopite ruke, klanjate se Svevišnjem u meni. Moje najviše i vaše najviše nikad ne mogu da budu dve različite stvari. Vaše najviše i moje najviše su isto, ali ja sam svestan vašeg najvišeg, a vi, nažalost, niste. I zato vam neprestano ponavljam jedno te isto, a to je da je svako od nas odabrano dete Svevišnjeg, najdraže dete Svevišnjeg, i da imamo beskrajne mogućnosti i sposobnosti da ispunimo Svevišnjeg ovde na Zemlji.

Deo II — Pitanja i odgovori

Pitanje: Ja sam student. Kako da studiram a da ipak stalno imam Boga u vidu?

Moraš da osećaš da studiraš upravo zato što osećaš da je neophodno da udovoljiš Bogu, baš zato što Bog želi da rasteš i studiraš. On ne želi da neko drugi studira. On želi da ti studiraš. Moraš stalno da osećaš da studiraš ne da bi udovoljio sebi, ne da bi udovoljio članovima svoje porodice, već da bi udovoljio samo Bogu. Oseti da je Bog kao majka koja pazi da li joj dete studira. Dok udovoljavaš Bogu, udovoljavaš svojim roditeljima, udovoljavaš svojim rođacima, udovoljavaš svom sopstvenom biću. Ali, Bog treba da bude na prvom mestu.

Samo studiranje je neka vrsta služenja. Trebalo bi da na svoje studiranje gledaš kao na jedan oblik služenja Bogu. Ako dobro studiraš i dobiješ dobre ocene, jer osećaš da je to tvoje služenje Bogu, onda udovoljavaš Bogu. Danas On želi da studiraš; sutra, kad završiš studije, Bog će ti iznutra zatražiti da radiš neki posao. Onda ćeš i to uraditi. Prekosutra će On možda tražiti da uradiš nešto drugo. Znači, na svakom polju moraš da udovoljavaš Bogu na Njegov sopstveni Način.

Pitanje: Kako da se postavimo u pogledu pomoći drugima?

Pomagati drugima zato da bi zadovoljio svoj sopstveni ego je beskorisno. Treba da znaš da je to ozbiljna greška i da će to samo odložiti tvoj napredak. Zato je najbolje da vidiš da li dobijaš unutrašnju zapovest da pomažeš drugima. Ako osećaš da imaš takvu unutrašnju zapovest da radiš na taj način, onda je sledeća stvar sa tvoje strane da to uradiš posvećeno. Trebalo bi da budeš zahvalan Unutrašnjem Pilotu što te je ovlastio da Ga služiš na taj način. Ali, ako ne dobijaš zapovest od unutrašnjeg, uzvišnijeg izvora, onda treba da znaš da su tvoja dela bila motivisana tvojim egom i u tom slušaju trebalo bi da prestaneš.

Prema tome, kad neko želi da pomaže drugima, on prvo mora da utvrdi zbog čega to želi. Da li je motivisan egom ili je to želja duše? Ako je tragalac iskren, ali nema duhovnog Učitelja, može da dobije božansko vođstvo tako što će zaroni duboko u sebe tokom meditacije. Sa druge strane, ako je već uspostavio stvarno unutrašnje jedinstvo sa svešću duhovnog Učitelja, Učitelj će posavetovati aspiranta i takođe preuzeti odgovornost za dela učenika.

Pitanje: Kakav stav čovek treba da ima dok pomaže drugima?

Recimo da ne znaš šta je istina, ali imaš težnju i iskrenu brigu za nekog. Želiš da mu pomogneš, ali ne znaš šta bi rekao. U tom trenutku, ne stvaraj nikakve ideje o tome kako da mu pomogneš, ili šta da mu kažeš ili kako da pristupiš istini. Učini svoj um praznom posudom. Neka se onda ta posuda napuni Božijom Svetlošću i Mudrošću i to samo podeli s njim. Kako da to uradiš? To možeš da uradiš samo pomoću neprestane predanosti.

Reč „predanost“ je veoma teška za razumevanje, ako kad jednom stvarno počneš da se predaješ, uvidećeš da je to vrlo jednostavno. Ti se predaješ Najvišem, onom delu sebe koji ti je još uvek ostao skriven. Predanost ne znači da se predaješ trećoj osobi, nekome ko ti je stran i ko će te upotrebiti na svoj način. Ne! Ti sam ulaziš u svoje najviše i najdublje, i kad jednom to učiniš, možeš dozvoliti najvišem i najdubljem da teku kroz tebe da bi pomogao drugoj osobi.

Ti možeš i trebalo bi da pomažeš ljudima, ali dok im pomažeš, oseti da si samo instrument – kanal – a ne izvršilac. Ako imaš stav izvršioca, ako osećaš da ti pomažeš, onda tvoja pomoć neće biti od koristi bez obzira koliko si duhovno napredan. Ali, kad osećaš da si instrument, onda si u svakom trenutku ovlašćen da pomogneš. U isto vreme, trebalo bi da znaš da li zaista imaš šta da ponudiš. Neki ljudi imaju veliki ego i tim egom žele da pomažu. Postoje i drugi ljudi koji samo imaju spontan osećaj da treba pomoći ljudima. To nije zbog njihovog ega, ali oni greše, jer ne deluju kao svestan instrument Svevišnjeg. I postoji treća kategorija ljudi, onih koji imaju sposobnost i koji su svesno vođeni Božanskim, Svevišnjim. Oni pomažu i služe ljudima zato što je Božansko to koje želi da oni pomažu.

Pitanje: Ako je neka osoba u principu humanista ali ne uspeva da postigne Bogostvarenje, kakav će biti njen status kad umre?

Pitanje: Voleo bih da jasnije razumem razliku između pomaganja ljudima i služenja ljudima. Mislim da je lako pobrkati te dve stvari.

Čak se i u ulozi tragaoca, ako on ne teži, pojavljuje se ponos. Ako on oseća da pomaže, onda nesvesni ponos automatski dolazi do izražaja. Tragalac služi vrlo velikog duhovnog Učitelja i postaje ponosan zato što ima priliku da služi takvog Učitelja. Ali, umesto ponosa, trebalo bi da oseća zahvalnost. Trebalo bi da ponudi svoju duševnu molitvu i zahvalnost zato što mu je pružena prilika da služi. Ako Učitelj uvidi da je njegov asistent prepun ponosa ili taštine, lako ga može zameniti nekim drugim.

Moramo da budemo pažljivi kad koristimo izraz „pomoć“. Samo nam Unutrašnji Pilot može pomoći, voditi nas i oblikovati nas. Mi koristimo reč „služenje“. Kad služimo Učitelja, treba da budemo vrlo pažljivi. Neko je danas blizak Učitelju, ali ista ta osoba može sutra biti bačena na kraj sveta ako zloupotrebi Učiteljeve blagoslove. Ta osoba bi trebalo da oseća da je njeno služenje najveća prilika i da ne sme da je zloupotrebi. Ako se neko naduvao od ponosa što ga Učitelj ceni, odmah će uslediti pad. Ako se mogućnost da se služi Učitelja zloupotrebi, odmah će biti oduzeta. Moramo da budemo ponizni. Ako ne igramo svoju ulogu kako treba, onda Učitelj ima sva prava da promeni instrument.

Pitanje: Kako možemo da služimo Svevišnjem?

Pitanje: Kakvo mesto ima posao u duhovnom životu?

Pitanje: Ako je moj pristup Bogu primarno posvećenički (bakti joga), da li bi trebalo da se uključim i u posvećeno služenje (karma joga) i znanje (gjana joga)?

Pitanje: U čemu je značaj nesebičnog služenja?

TNajveće služenje je da imate svesno predano jedinstvo sa Učiteljem i Svevišnjim. Ali, sve ove pomenute vrste služenje prilično pomažu da se uđe u bezuslovano predan život. Počnite tamo gde se nalazite i u svakom trenutku ponudite svoje posvećeno služenje Volji Svevišnjeg.

Najveću korist dobijate kad ste potpuno jedno sa mnom u unutrašnjem svetu. Ako ste zaista jedno sa mnom u unutrašnjem svetu, lako možete da budete jedno sa mnom i u spoljašnjem svetu. Ako iz spoljašnjeg sveta uđete u unutrašnji svet, može se dogoditi da ne uspete, ali ako iz unutrašnjeg sveta uđete u spoljašnji svet, uvek ćete uspeti. Dok radite, molim vas da osetite da u unutrašnjem svetu koračate sa mnom. Unutrašnja posvećenost je to što nudite u svojim spoljašnjim aktivnostima. Svesno dišete moj unutrašnji dah.

Pitanje: Kakav stav treba da imamo dok obavljamo neko nesebično služenje za tebe?

Posvećena aktivnost, predana aktivnost, može biti ekvivalent kontemplaciji. Kad zatražim da nešto uradite, molim vas da osetite da kroz posvećeno delovanje pokušavam da vas dovedem bliže sebi, božanskoj stvarnosti u meni. To je prilika, stvarna prilika za vas. Možete mi postati bliži kroz svoje meditacije i možete mi postati bliži kroz posvećeno služenje. Meditacija je jedan način, posvećeno služenje je drugi.

Postoji unutrašnja aktivnost i spoljašnja aktivnost. Ako zatražim od nekoga da nešto uradi, to je spoljašnja aktivnost. Kroz takvo posvećeno služenje on će mi postati bliži. Ali ako ti, od koga nisam tražio da uradi taj posao, možeš iznutra da mi ponudiš iskrenu želju da on uradi taj posao kako treba, onda je to tvoja unutrašnja aktivnost. Ako zatražim od nekoga drugog da nešto uradi i ako postaneš ljubomoran i nesrećan, onda ne dobijaš ništa. Takođe, nesvesno stvaraš problem toj osobi. Tvoja ljubomora, tvoje nebožanske misli i drugi loši elementi ulaze u njega, i to ga onemogućava da obavi te aktivnost. On nesvesno postaje žrtva tih misli i ne može posvećeno da obavi taj posao.

Ali, ako hoćete da dobijete sto od sto, onda, kad zatražim od određene osobe da nešto uradi, poslaćete dobru volju: „Neka to uradi dobro“. Vaše posvećeno služenje će u tom trenutku biće vaša dobra volja. Pa kad on na spoljašnjem nivou završi sa poslom i dobije sto od sto, i vi ćete sigurno dobiti isto.

Pitanje: Da li trebalo da se meditira dok se obavlja nesebično služenje?

Pitanje: Kakvu uloga igra nesebično služenje na tvojoj stazi?

Svaki put kad obavljamo nesebično služenje, uvećavamo svoje sposobnosti. Bog je sveprisutan. On je univerzalna Svest. Kad obavljamo nesebično služenje, osećamo jedinstvo sa ostatkom sveta i postajemo jedno sa ovom univerzalnom Svešću. Svaki put kad radimo nešto nesebično mi proširujemo svoju svest od jednog prema mnoštvu. Jedinstvo najpre počne sa našom duhovnom braćom i sestrama, a onda se proširuje na ostatak sveta. Ono tada postaje širenje, otkrovenje sopstvene stvarnosti koja se ispunjava u širenju same sebe.

Međutim, moramo da osećamo da ovo nesebično služenje nije čin žrtvovanja, to je čin otkrivanja. Ako to shvatimo kao žrtvovanje, onda razvijemo neku vrstu ega. „Ja žrtvujem sve za druge, a oni su beskorisne osobe. Ništa mi ne daju zauzvrat. Ja sam jedini koji daje, a ostali samo primaju.“ Ako to shvatimo na takav način, onda ćemo samo razviti svoj suptilni ego, koji je pravi lopov u nama.

Pitanje: Da li bi učenici trebalo da prihvate služenje drugih učenika?

Pitanje: Koji je odnos između služenja i novčanog priloga za Centar?

Ja sam duhovan čovek. Ako odem u piljaru i tražim krompir i druge stvari i pokušam da to platim svojom svetlošću, izbaciće me. U tom trenutku mi je potrebna materijalna moć. Ti zarađuješ novac svojim trudom. Kad nešto daš, to je oblik meditacije. Ako daš dolar, oseti da je tvoj teško zarađeni novac tvoja posvećenost. Nema razlike između nesebične posvećenosti i stvarne meditacije. Lična posvećenost je oblik meditacije.

Moraš, međutim, da znaš da novac neće biti u stanju da me zaslepi. Ono što može da me zaslepi su ljubav, posvećenost i predanost učenika. Ako mi daš milione i milione dolara, ili ako mi daš Empajer stejt bilding, glad Svevišnjeg u meni za Njegovom manifestacijom se time neće zadovoljiti. Ali, ako se pojave posvećenost i odanost, onda sam potpuno zadovoljan. U Giti, Krišna kaže da će mu samo list biti dovoljan ako mu neko da list. Ali opet, oni koji nude svoj novac sa stavom posvećenog služenja su od ogromne pomoći za moju misiju. Ne omalovažavam one koji daju, ali njihovo služenje je od koristi samo ako ga izvodimo sa odanošću i posvećenošću.

Pitanje: Kako mogu da ti postanem bliži, Guru?

To ne znači da ćete raditi duševno samo kad ja zatražim da nešto uradite u mom fizičkom prisustvu. To nije posvećeno služenje. To je nepravda, uvreda mom unutrašnjem biću, ako vam je stalo samo do mog fizičkog prisustva. Posvećeno služenje dolazi kad osećate moje unutrašnje prisustvo bez obzira gde ste vi ili gde sam ja. Centri u Portoriku, Jamajci, Zapadnoj Indiji i Švajcarskoj obavljaju posvećeno služenje. Ali, ja tamo nisam fizički prisutan. Ono što im je potrebno i ono što dobijaju je moje unutrašnje prisustvo. Pa ako bilo ko želi da mi postane bliži, mora da razvije svest o mom unutrašnjem prisustvu

Pitanje: Kako mogu da naučim da sebe posvetim tebi?

Postoji samo jedan Guru, jedan Učitelj i to je Svevišnji. Da biste bili potpuno posvećeni, morate da volite Svevišnjeg u meni beskonačno više nego što volite bilo šta ili bilo koga na svetu. Nisam ja taj koga volite, to je Svevišnji u meni. Taj Svevišnji u meni mora da bude na prvom mestu u svemu. Tada, ne postoji ni majka, ni otac, ni brat, ni sestra, ni žena, ni muž. Ako osećate da postoji neko ko vam je draži od mene u životu, to je pogrešno. I muž i žena, i brat i sestra su neophodni, ali to prijateljstvo ili jedinstvo traje dvadeset, trideset, četrdeset ili pedeset godina i onda nestane. U vašim sledećim inkarnacijama možda vaš najdraži prijatelj ili najdraža osoba neće imati nikakve veze sa vama. Ove veze su privremene. Hodate zajedno, onda se razdvojite. Treba, međutim, da zapamtite da postoji večni Prijatelj, večni Otac i Majka, a to je Svevišnji u Učitelju.

Morate da osećate da bi onaj koji vas povezuje sa Voljenim Svevišnjim, koji je sve, trebalo da bude najvažniji u vašem životu. Ima mnogo, mnogo ljudi na ovom svetu koji nisu povezani s Bogom. Ovde ne preuzimam nikakve zasluge. Ne! Samo želim da kažem da postoji neko ko radi za vas, u ime vas, a to je vaš Učitelj. Spolja možda ne obratim i po tri meseca, ali bi iznutra vi trebalo da osećate da mislim na vas više nego što vi sami mislite na sami sebe. Moje neprestano razmišljanje je za vaše savršenstvo, vaše oslobođenje. Kad vas prihvatim za učenike, ne pojavljujem sa kao starešina ili autokrat, već dolazim kao večni prijatelj koji želi da vam pokaže Svetlost Svevišnjeg. Kad vam jednom pokažem Svetlost, moja uloga se završava. Ako ste u stanju da osetite da je Svevišnji u meni beskonačno sposobniji od bilo koga na svetu da uradi nešto za vas ili da vam da nešto, lako vam je da postanete posvećeni.

Vi se trenutno sve vreme sami trudite da udovoljite sebi, jer osećate da sami sebe volite najviše. Zato jedete, igrate se i idete na posao. Radite sve da biste prvo udovoljili sebi. Nema razlike između vas i vaših životnih aktivnosti. Oni su kao stari prijatelji, najbliži prijatelji. Morate, međutim, da osetite da sam ja neko ko vam je bliži čak i od vaših sopstvenih životnih aktivnosti. Tek onda ćete otkriti posvećenost.

Recimo da su vaše telo, vital i um na jednoj strani, a na drugoj strani su vaše aktivnosti. Morate da osećate da postoji veza između vas i vaših aktivnosti, a to sam ja. Ja nastojim da vas inspirišem da uradite nešto dobro, božansko ili vredno pamćenja, da budete odabrani instrument Svevišnjeg u vašem životu težnje i ostvarenja u vašem životu aktivnosti i ispoljavanja. Ja postajem most između vaše visine i vašeg ispoljavanja.

Od sada, uvek pokušajte da pomislite na mene pre nego što bilo šta uradite ili kažete. Rano ujutro, pre nego što bilo koja misao dođe u vaš um, pokušajte da me zamislite ili pogledajte moju fotografijuu. Pošto ste gledali moju sliku nekoliko sekundi ili minuta, pokušajte da osetite da vaš dah ulazi u moje srce. To znači da će moja brižna ljubav obuhvatiti vaše živo postojanje, vaše celokupno postojanje na Zemlji. Srce znači brižnu ljubav, samilost i zaštitu. Dok izdišete, osetite da vaš dah ulazi u mene. A dok udišete, osetite da vaš dah dolazi pravo iz dubina moga srca. Dah čistote i božanskog – ostvarenog božanskog ili ispoljenog božanskog – vi uzimate od mene, a život nesavršenosti, nečistote, tame koji izlazi iz vašeg postojanja, izbacujete u mene. Na taj način, automatski, spontano, možete biti izuzetno posvećeni i odani Svevišnjem u meni.

Molim vas da ne očekujete ništa od mene na svoj sopstveni način. Očekujte samo one stvari koje Božansko u meni, Svevišnji u meni, želi da vam da. Vrlo često ljudi ne mogu potpuno da se posvete Svevišnjem u meni jer imaju sopstvena očekivanja. Bolje je, međutim, ništa ne očekivati jer Bog zna šta je najbolje za vas. Majka zna šta je najbolje za dete, ona zna kako se dete hrani i kako da ga obraduje. Onaj ko se brine o vama je uvek svestan, uvek pažljiv i uvek misli na vas. U tom slučaju, nema potrebe da bilo šta očekujete.

Kad nemate očekivanja, to je zato što imate unutrašnje uverenje da će vam On, Sveznajući, Svemogući, koji je sav dobrota i ljubav, prirodno dati Njegov Mir, Svetlost i Blaženstvo ako ste potpuno otvoreni prema Njemu. Vaš stav treba da bude potpuna prijemčivost i davanje sebe. Odakle dolazi sposobnost za prijemčivost i davanje sebe? Dolazi upravo od Svevišnjeg. Ne možete iznutra čak ni na sekund dati sebe nekome drugom ako vas nije inspirisao Bog.

Najbrže možemo da napredujemo kad nemamo očekivanja, jer tada neće biti ni ljutnje, ni frustracije, ni depresije. To je kao kad se dete veselo igra u bašti. Ono zna da će, kad dođe vreme, njegova majka ili otac doći i odvesti ga kući. A naša kuća je tamo gde boravi Svevišnji. Svevišnji dolazi kad iznutra radosno pevamo, plešemo i igramo se – odnosno, kad se iznutra molimo i meditiramo. Naša unutrašnja molitva će uvek biti uslišena, uvek će je prihvatiti Svevišnji i onda će nas On odneti do našeg večnog Doma.

Postoji, međutim, nešto što se zove božansko očekivanje. Znate kakvo je ljudsko očekivanje. Tu je sve izmešano sa vitalnim zadovoljstvima i raznim stvarima koje izranjaju iz vitala i uma. U ljudskom očekivanju, mi delujemo ali ne znamo kakav ćemo rezultat postići. Nekad uspemo, a nekad ne uspemo. Ako očekujemo uspeh, to se može ostvariti danas ili za dvadeset godina, ili nikad. Što se tiče Boga, nije tako. Bog tačno zna krajnji rezultat. Za Boga ne postoji neuspeh. U Božijem slučaju, čak i ono što mi nazivamo neuspehom je ipak veliki uspeh, jer dolazi kao ispunjavajuće iskustvo. Dakle, u božanskom očekivanju stvarnost je dobro utemeljena. Stvarnost i božansko očekivanje se ne mogu razdvojiti. Naravno, potrebno je vreme da se stvarnost ispolji na u fizičkom nivou. Neophodno je strpljenje.

Poeme iz prvog izdanja

Svrha mog postojanja

Bože, moje srce je

Veruješ li u to?

Bože, moje telo je

Veruješ li u to?

A verujem

Danas voliš,

Sutra ćeš ti pokazivati put,

Samo jedno služenje

Tvom iskrenom srcu

Ono lako može prevazići

Tvojoj iskrenoj duši potrebno je

Jedan jedini vapaj tvog unutrašnjeg srca.

Tvom pravom Cilju potrebno je

Jedan jedini osmeh tvog života predanosti.

Četiri božanske sluge

Jednostavnost

Iskrenost

Čistota

Dužnost

Ako ti

Ako ti

Avantura svetlosti-svesti

Ako ti

Svest-svetlost avanture

Naše obećanje

Život je naš zavet

Ljubav je naš zavet

Mir je naš zavet

Bog je naš zavet

Zlatna spona

Između

I

Zjapi široki jaz.

Između

I njegovog tela zataškavanja

Ali

I

Nema nikakvog jaza.

Sjedinjuje

I čoveka koji božanski služi.

Gospode, umoran sam

Gospode, umoran sam.

Još i pre

Ja ću trčati za tebe.“

Gospode, umoran sam.

Još i pre

Ja ću voziti brod tvog sna

Do tvoje zlatne obale Stvarnosti.“

Kome da verujem?

Noć moje želje kaže

Sunce moje težnje kaže

Kome da verujem?

Ostavljam to Bogu.

Moj nerešivi problem.

„Sine, tvojoj želji treba težnja;