Pitanje: Ne razumem zašto Božja Ljubav ne uđe u mene čak i ako držim vrata zatvorena.

Šri Činmoj: Ako Božja Ljubav uđe u tebe kad nisi prijemčiv, onda ćeš je shvatiti kao strani element. Nećeš je ceniti ili te neće biti briga. Ako neko stavi veoma ukusnu hranu pred tebe, ali ti je ne ceniš, onda, zašto bi ti je uopšte donosio? Samo ćeš je odbiti i osećati da nema nikakvu vrednost.

Osoba koja ne teži, osoba puna želja, uživa u zadovoljstvima neznanja. Da li je Bog dužan da siđe i ponudi Svoj beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo takvoj vrsti ljudi? Nije! A ako neko plače i bori se da dobije bar malo Mira, Svetlosti i Blaženstva, Bog tada oseća da ta osoba to i zaslužuje.

Mi u svakom trenutku znamo kako da plačemo. Mi plačemo za stvarima koje nas napuštaju i razočaraju; zbog ega i njegove dece: straha, sumnje, zebnje i brige. Plačemo za imenom i slavom, za novcem, bogatstvom i posedima, ali ne plačemo Bogu da nam da Njegovu Svetlost i Blaženstvo. Ne plačemo za onim za čim treba da plačemo, ne plačemo za bogatstvom koje smo svi nekada imali.

Mi ne možemo samo da igramo igre sa večnom Istinom i najvišom Stvarnošću; moramo da ih vrednujemo. Na ovom svetu, ako nešto vrednujemo, onda se jako trudimo da to dosegnemo. A ako se ne potrudimo iz sve snage, nećemo dobiti ništa. Ako ne vrednujemo mudrost, da li će nam mudrost doći? Mudrost će nam doći samo ako smo se dobro potrudili. Za sve što dobijamo, moramo da damo nešto svoje, ali ćemo videti da to što dajemo nije skoro ništa u odnosu na to šta dobijamo. Potrebna je samo sekunda da se vrata otvore, a onda nam Onaj koji uđe, Večni Gost, donese Večnost. Ali, ako se ne potrudimo da bar otvorimo vrata, zašto bi On uopšte dolazio? Nećemo Ga vrednovati, osećaćemo da nam donosi smeće i stvari koje nam nisu potrebne.

U svakom trenutku duhovnog života moramo da vrednujemo Mir, Svetlost i Blaženstvo i da plačemo za njima. Tek onda možemo da očekujemo da ih dobijemo od Boga. U suprotnom, čak i da nam On donese Mir, Svetlost i Blaženstvo u ogromnoj meri, reći ćemo da nam to nije potrebno. Osećaćemo da Božija Milost deluje kroz naše molitve i meditacije, ali nećemo hteti da je prihvatimo. Ako mi ne vrednujemo to što Bog nudi, On neće biti razočaran nama. Samo će sačekati dok ne budemo spremni da primimo Njegovo unutrašnje Blago.

From:Sri Chinmoy,Brod služenja i kormilar ljubavi, deo 2, Agni Press, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sbl_2