Pitanje: Kakav je odnos između božanske Ljubavi i božanske Samilosti?

Šri Činmoj: Božanska Ljubav je za sve. Ona je kao sunce. Čovek samo treba da drži otvorene prozore svog srca da bi primio božansku Ljubav. Božanska Samilost je za nekolicinu odabranih. Božija Samilost je kao magnet koji privlači aspiranta prema cilju. To je moćna sila koja neprestano vodi, gura i privlači aspiranta i ne dopušta mu da skrene sa puta Samoostvarenja. Božanska Ljubav podržava aspiranta i pomaže mu, ali ako aspirant zaspi, Božanska Ljubav ga neće naterati da ustane i neće ga ubeđivati da ponovo krene na putovanje.

Božanska Samilost nije kao ljudska samilost. Na ljudski način možemo imati samilosti i sažaljenja prema nekome, ali ta samilost nema snage da izmeni tu osobu i da je natera da izmeni svoj pogrešan stav prema Svetlosti. U slučaju Božje Samilosti, to je sila koja menja i preobražava aspiranta i štiti ga od velikih grešaka u duhovnom životu. Da nema Božije Samilosti, nijedan od mojih učenika ne bi išao stazom Samoostvarenja. Ova Samilost ih sprečava da učine ozbiljne greške i da odu sa staze. Božija Samilost dolazi do učenika kroz Milost njihovog Učitelja. Kad Bog ukazuje svoju Samilost kroz duhovnog Učitelja, On očekuje da Mu tragalac odmah priđe blizu, bliže. Samo kroz Samilost učenik može da postane najbliži Bogu.

Ljubav se veoma često ne bude shvaćena. Ako neko iskazuje ljubav, ljudi pomisle da iza toga stoji neka namera. Oni pomisle: „Pokazuje mi više ljubavi, to znači da želi više usluga“. U osećaju ljubavi između Gurua i učenika, može biti da učenik voli pedeset posto i da Guru pedeset posto voli. Ali u Samilosti, Guru može da ponudi devedeset devet posto a učenik jedan posto, a i sa tih jedan posto učenik ipak pokušava da uđe u oblast neznanja. Kad se pojavi Samilost, ona leti kao strela i kida veo Neznanja.

Ljubav može da opstane čak sa neznanjem, ali Samilost ne. Samilost mora da bude uspešna, inače se povlači. Može ostati na nekoliko sekundi ili nekoliko minuta ili na nekoliko godina, ali će na kraju poslati izveštaj najvišem Autoritetu i reći da li je bila uspešna ili ne. Na kraju dođe vreme kad najviši Autoritet kaže: „To je jalova pustinja. Vrati se“. Onda Samilost mora da odleti nazad kod najvišeg Autoriteta, Svevišnjeg.

Istinski duhovni Učitelj pokušava da pristupi svojim učenicima sa snežnobelom, najčistijom ljubavlju. Međutim, to često ne uspeva, jer na njegovu ljubav nema odgovora. Onda promeni pristup i pokuša sa samilošću. Opet, često, ovakva samilost biva odbijena i neshvaćena do te mere da u stvari bude zloupotrebljena i zlostavljana. Ljudi pripisuju razne motive Učiteljevoj čistoj ljubavi i čistoj samilosti. Kad Učitelj nekoga uvažava, ta osoba sumnja u njegove motive. „Kako može Učitelj da bude tako dobar? Kako može da bude tako drag? Možda želi nešto više, nešto važno, od mene“.

Nije uspeo sa svojom ljubavlju i nije uspeo i sa svojom samilošću. Šta preostaje? Neizbežna strogost! Ljubav i dalje nastavlja i samilost nastavlja, ali uz ove dve božanske osobine, Učitelj dodaje strogu unutrašnju i spoljašnju disciplinu. Konačno, ako ne uvidi unutrašnju i spoljašnju disciplinu u životu aspiranta, prinuđen je da kaže aspirantu da njegova staza nije za njega. Njegova misija može da raste i ispuni se samo na osnovu tragaočeve stvarne unutrašnje posvećenosti i nesebičnog posvećenog služenja.

From:Sri Chinmoy,Brod služenja i kormilar ljubavi, deo 2, Agni Press, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sbl_2