Našim ljudskim egom, našom ljudskom voljom ili odlučnošću, našim neprekidnim ljudskim naporima, ne možemo da promenimo ni da preobrazimo lice sveta. To je nemoguće! Ali, to ne znači da lični napor ili ljudski napor nije ni od kakve koristi. Lični napor mora da se ulaže stalno, neumorno i spontano. Ali, moramo da prizovemo najvišu Moć da nas inspiriše, potajno i tiho, da uložimo taj napor. Lični napor nema odvojeno postojanje. Božanska viša Moć, viša Moć beskonačnog Onostranog, je ta koja nas tajno hrani i inspiriše da bismo ulagali lični napor, volju i odlučnost u svemu što kažemo, radimo i postajemo.
„Predanost“ je veoma komplikovana riječ u našem duhovnom rečniku. Aspirant može da koristi reč „predanost“ i ovako i onako, ali kad se pojavi pitanje same predanosti, učenik je spreman na sve, osim na predanost.
Jednom je učenik došao kod velikog duhovnog Učitelja i rekao: „Predajem celo svoje postojanje tebi. Od sada ću biti tvoj rob“. Duhovni Učitelj je rekao: „Onda uradi ovo“. „O, ne. To je preteško. Osim toga, uradiću bilo šta“. Onda je Učitelj rekao: „Onda uradi ono“. Opet je učenik rekao: „O ne, to je preteško. Uradiću nešto drugo“. I tako, dvadeset pet puta je jadni duhovni Učitelj bio odbijen. Onda je Učitelj rekao: „Naravno, ti si moj najbolji učenik. Niko ne može da bude tako veliki, tako iskren, tako posvećen kao ti“.
Znam da je predanost teži pojam na Zapadu nego na Istoku, ali „teškoća“ je jedna stvar a „nemogućnost“ nešto drugo. Ako neko kaže da biljka predanosti, drvo predanosti ne može da raste na Zapadu, kažem da potpuno greši. I ovde na Zapadu čovek može da pokaže predanost na najistinitiji način, na najbožanskiji način, mada je to retko.
Kad stojim pred vama, kad se klanjam, kome se klanjam? Klanjam se Svevišnjem u vama. A kad se vi klanjate, kad sklopite ruke, klanjate se Svevišnjem u meni. Moje najviše i vaše najviše nikad ne mogu da budu dve različite stvari. Vaše najviše i moje najviše su isto, ali ja sam svestan vašeg najvišeg, a vi, nažalost, niste. I zato vam neprestano ponavljam jedno te isto, a to je da je svako od nas odabrano dete Svevišnjeg, najdraže dete Svevišnjeg, i da imamo beskrajne mogućnosti i sposobnosti da ispunimo Svevišnjeg ovde na Zemlji.
Najvišu mudrost stičemo kroz našu ljubav, posvećenost i predanost. Ljudi imaju pogrešan utisak da je najviše znanje nešto što dolazi iz knjiga. Aspiranti, međutim, moraju da shvate da su knjige samo mentalna informacija. Znanje dolazi samo od Boga, koji je Ljubav. Nismo zadovoljni samo informacijom. Zadovoljni smo samo svojim unutrašnjim postojanjem, našom unutrašnjom stvarnošću, našom transcedentalnom vizijom. Ne samo da ćemo dosegnuti, osetiti i ostvariti Svetlost, već ćemo postati Svetlost ako svakog dana budemo obnavljali ljubav, posvećenost i predanost svoje duše Volji Svevišnjeg.From:Sri Chinmoy,Brod služenja i kormilar ljubavi, deo 1, Agni Press, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sbl_1