Ljubav je tajni ključ koji omogućava ljudskom biću da otvori Božija Vrata. Gde ima ljubavi, čiste ljubavi, božanske ljubavi, tu je i ispunjenje. Gde nema ljubavi, sve je samo jad, frustracija i smrt. Prvi korak našeg putovanja je ljubav, drugi korak je posvećenost i treći korak je predanost. Prvo treba da volimo Boga. Onda treba da se posvetimo Njemu i na kraju treba da budemo kraj Njegovih Stopala i da ispunimo sebe.
Šta je Ljubav? Ako ljubav znači prisvajati nekoga i nešto, onda to nije prava ljubav, to nije čista ljubav. Ako ljubav znači davati i postajati jedno sa svima, sa čovečanstvom i sa božanskim, onda je to prava ljubav. Prava ljubav je potpuno jedinstvo sa voljenim objektom i sa vlasnikom ljubavi. Ko je vlasnik ljubavi? Bog.
Koga volimo? Volimo Svevišnjeg u svakom pojedincu. Kad volimo telo, sputavamo sebe; kad volimo dušu, oslobađamo sebe. Duša u svakom pojedincu, Svevišnji u svakom ljudskom biću, je ono što treba da volimo.
Ništa ne može biti veće od ljubavi. Bog je veliki samo zato što ima beskonačnu ljubav. Ako želimo da definišemo Boga, možemo to da uradimo na milion načina, ali želim da kažem da nijedna definicija Boga ne može biti bolja od definicije da je Bog Ljubav. Kad kažemo „Bog“, ako strah uđe u naš um, onda smo milione i milijarde milja udaljeni od Njega. Kad ponavljamo ime Boga, ako ljubav istupi, onda su naša molitva, naša koncentracija, naša meditacija, naša kontemplacija istinski. Ne postoji veća mudrost, veće znanje od ljubavi. Mi se molimo Bogu. Zašto? Molimo se Bogu upravo zato što je Bog sav od Ljubavi. Bog nije kao školski nastavnik sa debelom šibom koji nas sve vreme kažnjava. Upravo zato što je Bog sav od Ljubavi, sav od Samilosti, mi idemo Njemu, a ne nekom drugom. Vrhunsko znanje je u ljubavi.
Svet postoji samo zato što ljubav još uvek postoji na Zemlji. Kad bi ova božanska osobina napustila svet, ništa ne bi moglo da opstane na Zemlji. Nijedna druga božanska osobina ne može da stvori, održi i ispuni Boga ovde na Zemlji kao ljubav. Božanska ljubav ne znači emocionalnu razmenu ljudskih misli i ideja, već znači ispunjenje jedinstva. Ponekad ona zahtevati najvišu Pravdu, ponekad zahteva beskonačanu Samilost. U beskonačnoj Samilosti osetićemo živi dah ljubavi. A u vrhunskoj Pravdnosti osetićemo živo prisustvo ljubavi.
Božansku ljubav ne možemo da vežemo božansku našim ljudskim mislima, idejama ili idealima, ali možemo je vezati neprestanim samopožrtvovanjem. Božanska ljubav je beskonačna, ali to beskonačno u nama možemo da vežemo pomoću požrtvovanja. Šta je samopožrtvovanje? Samopožrtvovanje je naša neprestana revnost i unutrašnji plač da nas oblikuje samo ono Najviše u nama, Unutrašnji Pilot u nama. Ali čak i ako od srca i duševno ponudimo našu poslušnost Unutrašnjem Pilotu u nama, još uvek nismo potpuno ispunili svoju ulogu. Jedino ako možemo hrabro i iskreno da kažemo Unutrašnjem Pilotu da je On taj koji će biti odgovoran za naše živote, naše ostvarenje i manifestaciju naše duše na Zemlji, naša uloga će biti potpuno ispunjena.
Ljubav znači prihvatanje. Šta prihvatamo? Prihvatamo ovaj naš svet koji je oko nas i u nama. Ako ne prihvatimo svet, koji je Božije spoljašnje Telo, onda u sebi i potajno, ako ne i kategorično, mi negiramo i poričemo Boga. Nakon što smo prihvatili svet, treba da služimo svetu koji smo prihvatili. Ako želimo da služimo svetu na način na koji to svet želi, onda ćemo uvek ostati u neznanju. U isto vreme, nećemo moći da bacimo nimalo svetlosti na spoljašnje i unutrašnje probleme sveta. Svetu treba da služimo onako kako to Unutrašnji Pilot želi da mu služimo. Onda ne samo da ćemo ispuniti Svevišnjeg u nama, već ćemo ispuniti i Svevišnjeg u svetu.
Kad se poistovetimo s nekim ko je sav u strahu, osetimo neku vrstu radosti. Potrčimo da mu pomognemo da reši problem, ali nas onda zarobi njegov strah. Idemo ka spolja da saosećamo sa drugima, pa sa njima patimo i na kraju ne možemo se ispetljamo iz njihovih patnji. Istina, dobro je kad se identifikujemo sa patnjama drugih, ali je glupo identifikovati se sa nečijim problemima kad tu osobu ne možemo da ojačamo ili ohrabrimo, kad ne možemo da je nateramo da shvati stvarnost niti da joj pomognemo da uvidi kakvu božansku snagu ima u sebi. Kakva je svrha da se pokazuje saosećanje prema nekome ako mu ne možemo da pružimo svoju najdobronamerniju moć ili pouzdano vođstvo prema svetlosti?
Kako da pomognemo svojim sestrama i braći na svetu? Možemo da im pomognemo ako postanemo sama ljubav prema Onome koji je svevoleći. Zavolimo Jednog, onog ko je koren drveta. Onda ćemo uvideti da grane i listovi drveta takođe osećaju našu ljubav. Svaki pojedinac koji ispunjava Boga i Njegovo tvorevinu otelotvoruje Božiju živu Brižnost i živo Požrtvovanje. I baš u toj Brižnosti i Požrtvovanju i Bog i čovek nalaze ispunjenje.From:Sri Chinmoy,Brod služenja i kormilar ljubavi, deo 1, Agni Press, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sbl_1