Savršenstvo je drvo.
Savršeno Savršenstvo je plod
Čovekovo nagađanje o savršenstvu je njegovo neznanje. Čovekova koncentracija na savršenstvo je njegovo znanje. Čovekova meditacija na savršenstvo je njegova mudrost. Čovekova kontemplacija na savršenstvo je njegovo unutrašnje oko koje prosvetljuje svet i preobražava svet.
```
Božja Poruka je Savršenstvo.Čovekova poruka je iskušenje.
Božja Poruka je Savršenstvo.
Čovekova poruka je frustracija.Božja Poruka je Savršenstvo.
Čovekova poruka je uništenje.```
Cilj Savršenstva i duša slobode idu zajedno. Onaj ko dostigne stanje slobodne duše je ovladao svojim unutrašnjim životom i ovekovečio svoj spoljašnji život. On je izabrani instrument Boga. On je direktni kanal Boga. On je predstavnik Boga ovde na Zemlji.Plači i pokušavaj.
Kada vapimo da vidimo transcendentalnu Svetlost i kada se trudimo da usavršimo našu spoljašnju prirodu, naše savršenstvo neće ostati nedostižno. Savršenstvo je naše.
Primeni i kontroliši.
Kada primenjujemo božansko u nama i kontrolišemo životinjsko u nama, savršenstvo počinje da sviće u nama. Cvet savršenstva se rascvetava.
Vidi i postani.
Kada nastojimo da vidimo istinu Božijim Okom, a ne našim očima, i kada se svesno trudimo da budemo predani instrumenti Boga, savršenstvo sviće za tren oka. Zlatno Sve savršenstva doziva naša srca koja teže. Istina je da se savršenstvo ne može postići preko noći. Ostvarenje se ne može postići odjednom. Za to je potrebno vreme.
Hajde da vam ispričam priču. Jednom je jedan mladi tragalac pošao jednom duhovnom Učitelju radi inicijacije i bio je iniciran. Sledećeg dana je rekao Učitelju: „Učitelju, sada kada si me inicirao, moraš da mi daš ostvarenje. Želim da vidim Boga“.
Učitelj mu je odgovorio: „Dete moje, kako možeš da ostvariš Boga za jedan dan?“
Dva dana kasnije učenik je rekao: „Oh, želim da ostvarim Boga.“
Učitelj mu je rekao, "Ti nisi spreman."
Nakon nekoliko dana, imao je isti zahtev: „Učitelju, želim da ostvarim Boga“. On nije ispunio svoj zadatak. Nije ispravno ušao na duhovnu stazu. Pre nekoliko dana ga je Učitelj inicirao, a on je već sada plakao za ostvarenjem, a da nije sledio ispravan metod. Želeo je da ostvari Boga, a da ne pliva u moru težnje.
Kad je pošao na reku Gang da se okupa, Učitelj je pozvao ovog učenika da pođe sa njim. Kad su obojica ušli u vodu, Učitelj je gurnuo učenikovu glavu pod vodu na par minuta. Kada je pustio učenika, Učitelj ga je pitao: „Šta si osetio kada sam ti potopio glavu u vodu?“
„Učitelju, nedostajao mi je vazduh. Bukvalno sam umirao i mislio sam da neću preživeti. U trenutku kada si me pustio, vratio mi se život.“
Učitelj je rekao: „Ako možeš da dođeš u isto stanje svesti i da osećaš da bez Boga ne možeš da živiš ni dva minuta, ostvarićeš Boga. U tom trenutku ćeš ostvariti Boga zahvaljujući tvojoj najvišoj težnji. Treba da se upali tvoj najsjajniji unutrašnji plamen i moraš da plačeš – da plačeš za Bogom kao što dete plače za majkom. Jedino tada je ostvarenje moguće.“
Učenik je naučio lekciju. Istinski i duševno je ušao u duhovni život i poslušao je sve Učteljeve zapovesti. Svim srcem se bacio u duhovni život. Osetio je potrebu da se oslobodi iz sveta želja. Osetio je potrebu da izraste u uspinjući plamen težnje, stalne težnje. Tada za njega ostvarenje nije više bilo nedostižno. Zaista je ostvario Boga.
Kada koristimo izraz ’Nebo’, mi osećamo da je Nebo svo svetlost, blaženstvo i savršenstvo. Ali, gde je to Nebo? Ono je duboko u nama, u najvećim dubinama naših srca. I Visoko Nebo, i više Nebo i najviše Nebo su u nama.
Kada ponudimo naše duševne misli našoj braći i sestrama, mi živimo na visokom Nebu.
Kada ponudimo rezultate naših duševnih dela čovečanstvu, živimo na višem Nebu.
I na kraju, kada ponudimo naše duševno postojanje čitavom čovečanstvu, bezrezervno i bezuslovno, mi živimo na najvišem Nebu.
Mi možemo živeti na najvišem Nebu svakog dana. Bog nam je dao sposobnost. On nam je dao potencijal. Mi smo ti koji treba da ispolje svoje unutrašnje mogućnosti i sposobnosti. Svi mi smo puni nesalomive unutrašnje hrabrosti. Nažalost, mi ne koristimo našu unutrašnju neograničenu sposobnost. Mi koristimo našu ograničenu spoljašnju sposobnost. Bojimo se da zaronimo duboko unutra. Unutra je blago. Unutra je ključ. Ne znamo gde smo stavili ključ. Potpuno smo zaboravili. Ne znamo gde leži blago.
U ovom trenutku nam je potreban duhovni Učitelj koji zna gde je ključ i gde je blago. On ne daje tragaocu nešto svoje. On jedino iznosi na površinu tragaočevo unutrašnje blago. Ostvarenje Boga nije samo njegov monopol. Svi će ostvariti Boga, bez izuzetka. To je pitanje vremena. Neko će ostvariti Boga danas, zahvaljujući svojoj unutrašnjoj inspiraciji. Neko drugi će ostvariti Boga sutra, zahvaljujući svojoj iskrenoj težnji. Svi će ostvariti Boga u Božjem odabranom Času. A opet, oni među nama koji su iskreni tragaoci mogu da ubrzaju putovanje. Mi možemo da hodamo ka našem cilju. Možemo da marširamo ka našem cilju. Možemo da trčimo ka našem cilju. Ako trčimo, naravno da ćemo pre stići do cilja nego oni koji hodaju ka svom odredištu.
Cilj Savršenstva. Savršeno Savršenstvo treba da se ispolji ovde na Zemlji, ali kako? Naše putovanje trebalo bi da započnemo sa inspiracijom. Moramo svakog dana duboko u sebi da osećamo potrebu za inspiracijom u svim našim aktivnostima. Bez inspiracije ne može biti pravih dostignuća. Zatim treba da odemo jedan korak dalje. Nakon inspiracije, moramo da osećamo nužnu potrebu za težnjom. Inspiracija nije sve. Moramo da težimo da dosegnemo Zlatno Sve, da vidimo zlatne Obale Onostranog, večno prevazilazećeg Onostranog. To je ono što očekujemo od težnje, uspinjućeg plamena u nama.
Ali ni težnja nije dovoljna. Moramo da meditiramo. Težnja uključuje meditaciju. Kada meditiramo, trebalo bi da osetimo da ulazimo u Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. To nisu magloviti pojmovi, već naši istinski posedi. Da jednog dana uđemo na naše božanske posede – Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost – naše je pravo po rođenju.
Tada, kada postanemo napredni u našoj meditaciji, kada meditacija počne da nudi svoje plodove, ulazimo u oblast ostvarenja. Mi ostvarujemo najvišu Istinu u ovom telu, ovde na Zemlji. Ne moramo da idemo na neko drugo mesto da bismo ostvarili Boga. Ne moramo da idemo u himalajske pećine ili da sedimo na snegom prekrivenim planinama da bismo praktikovali duhovnost. Ne. Duhovnost treba da praktikujemo ovde, u vrevi života. Zemlju treba da prihvatimo takvu kakva je. Ako se bojimo zemlje, ako je se stidimo, tada će ostvarenje Boga zauvek ostati nedostižno. Ovde, na Zemlji, moramo da ostvarimo najvišu Istinu.
Ali, čak ni ostvarenje nije dovoljno. Nakon ostvarenja, trebalo bi da pokažemo to naše ostvarenje. Ako ga ne pokažemo, ponašamo se kao škrtac, koji gomila svoje blago. To nije u redu. Treba da ponudimo čovečanstvu naše ostvarenje u vidu otkrovenja.
Pa ipak, ni otkrovenje nije dovoljno. Moramo da uđemo u oblast ispoljavanja. Ako ne ispoljimo ono što smo ostvarili ovde na Zemlji, ako Majka Zemlja ne primi plod našeg ostvarenja i ako on ne postane zauvek njen, nikada nećemo biti zaista ispunjeni. Majka Zemlja treba da bude nahranjena plodom našeg ostvarenja. Ovde, na Zemlji, mora da se odigra ispoljavanje tog ostvarenja; a kada se ispoljavanje ostvari, osvanuće savršenstvo. Savršeno Savršenstvo nije ništa drugo do apsolutno ispoljenje Božje transcendentalne Volje ovde na Zemlji.
Mi smo svi tragaoci za apsolutnom Istinom. Naša je dužnost da se penjemo visoko, više, najviše. Svako ljudsko biće je došlo na svet sa porukom savršenstva. Nijedno ljudsko biće neće ostati neostvareno. Nijedno ljudsko biće na Zemlji neće ostati neispunjeno. Nijedno ljudsko biće na Zemlji neće ostati nesavršeno.
Ostvarenje, ispunjenje i savršenstvo: to su tri brata. Ostvarenje je najmlađi, ispunjenje je srednji, a savršeno Savršenstvo je najstariji brat u porodici. Ova braća treba da idu zajedno. Treba da stupaju poljem težnje. Treba da plivaju u moru meditacije. Treba da lete nebom, plavim svodom kontemplacije.
Ostvarenje Boga, Otkrovenje Boga i Ispoljavanje Boga se mogu odigrati jedino kada čovek oseća da mora da prevaziđe sebe. Njegov današnji cilj nije krajnji Cilj. Današnji cilj mora da se prevaziđe sutra. Sutrašnji cilj je kamen temeljac. Svakog trenutka moramo da prevazilazimo sebe i dok prevazilazimo sebe, duboko u nama ćemo gajiti poruku savršenstva.
Savršenstvo će osvanuti, a ono što je važno u svim našim aktivnostima je da osećamo da je težnja jedina stvar koja nam je potrebna, jedina stvar za kojom čeznemo. U težnji leži ključ koji na kraju može da otvori vrata savršenog Savršenstva.From:Sri Chinmoy,Duša ostvarenja i Cilj ispoljenja, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/rsg