Pitanje: Kada smo u spoljašnjem svetu, da li treba da budemo slobodni i otvoreni u razgovoru o našem duhovnom životu ili treba da ga sačuvamo samo za one koji teže?

Šri Činmoj: Ako budeš govorio o svojim unutrašnjim iskustvima, upašćeš u nepriliku. Tlo mora da bude plodno. Ako su ljudi pravi i iskreni, tvoj razgovor će tada biti plodan. Inače, oni imaju svako pravo da te ne shvate i da ti se podsmevaju. Tebi možda neće smetati ako ti se neko podemsva, ali ta osoba kojoj to što si rekao nije koristilo niti je bila inspirisana, može nažalost pokušati da zaustavi tvoju sopstvenu inspiraciju i težnju. Zato treba da koristimo svoju mudrost i da kažemo da je i ta druga osoba, takođe, Božije dete; neka trenutak njenog buđenja dođe u Božjem odabranom Času. Nije naša stvar da ga budimo. Kada je neko spreman i vapi za višim životom, tada je naša dužnost da ga probudimo iz sna, koji je neznanje. Ako daš novčanicu od hiljadu dolara detetu, ono će je pocepati. Za njega ona nema vrednosti. Ali, odrasla osoba će znati koliko vredi hiljadu dolara. Slično tome, kada deliš tvoja unutrašnja iskustva sa nekim aspirantom ili tragaocem, on će od toga imati koristi. On zna koliko je teško imati unutrašnja iskustva. Oni koji zaista vape za unutrašnjim životom su prave osobe sa kojima ćeš podeliti tvoja unutrašnja iskustva.

From:Sri Chinmoy,Duša ostvarenja i Cilj ispoljenja, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/rsg