Pitanje: Da li čovek treba da napusti spoljašnji život da bi duhovno napredovao?

Šri Činmoj: Čovek ne mora da napusti spoljašnji život. On samo treba da zaroni duboko unutra. Tada treba da se vidi koliko je spoljašnji život zaista neophodan da bi se vodio duhovni život i postiglo ostvarenje. Ima mnogo budalastih, beskorisnih stvari koje u radimo u svakodnevnom životu i njih moramo da odbacimo. A opet, ima mnogo stvari u spoljašnjem životu koje zovemo dužnost, duševna dužnost. Međutim, kada uđemo u najdublji duhovni život, tada nemamo dužnosti. Pre nego što dođemo do te faze, moramo da ispunjavamo neke zemaljske dužnosti. Ali, kada je u pitanju izbor između spoljašnjeg i unutrašnjeg života, moramo da obraćamo više pažnje na unutrašnji život – tada ćemo imati postojanu radost, mir, ljubav i moć. Tada možemo preobraziti sve što je nepotrebno u spoljašnjem životu. Ako idemo u krajnosti, ako prestanemo da razgovaramo sa ljudima, postaćemo mentalno neuravnoteženi. Spoljašnja ravnoteža je neophodna; ne možemo ići u krajnosti. Moramo, međutim, da znamo šta je zaista neophodno, a šta ne. Razgovorati sa ljudima satima bez prekida – takve stvari su nepotrebne. Ali, ima stvari koje su od vrhunskog značaja u spoljašnjem životu i koje moramo prihvatiti. One stvari u spoljašnjem životu koje treba ostaviti, mi ćemo ostaviti. Moramo da pojednostavimo svoj život. Bog je veoma jednostavan; mi smo komplikovani. U jednostavnosti je čistota; u čistoti prebiva božansko.

From:Sri Chinmoy,Duša ostvarenja i Cilj ispoljenja, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/rsg