Duša ostvarenja i Cilj ispoljenja
Deo I — Ostvarenje
Pitanje: Koji su prvi koraci prilikom ulaska u duhovni život?
Šri Činmoj: Pre svega, trebalo bi osećati potrebu za unutrašnjim životom. Čovek treba da postane potpuno nezadovoljan spoljšnjim životom i spoljašnjim svetom. On takođe mora da oseti da postoji i drugi svet, drugi život, i da je to unutrašnji život, unutrašnji svet. On treba da oseća da će imati sigurnost i zadovoljstvo u spoljašnjem svetu jedino ako je siguran i zadovoljan u unutrašnjem svetu.
Biće vam lakše da načinite prvi korak ako znate šta ćete dobiti od duhovnog života. Duhovni život će vami dati unutrašnji mir, radost i blaženstvo u izobilju. Ljudi plaču za imenom i slavom, zemaljskim postignućima, uspehom i napretkom i mnogim drugim stvarima. Oni su u pravu na svoj način. Ali, vi bi trebalo da u počnete da vapite u sebi za radošću, duševnim mirom i buđenjem vaše unutrašnje svesti.
Mi imamo, svi mi, dve različite vrste svesti: jedna je konačna i vezana je za Zemlju; druga je beskonačna. Ta beskonačna Svest, univerzalna Svest, je u nama. Zato, rano ujutru, idite duboko unutra. Usmerite svoju koncentraciju na srce i probajte da osetite da tu postoji dete koje plače u vama. To je vaša duša. Tada se svesno poistovetite sa ovim unutrašnjim bićem, koje je apsolutno vaše. Kada se poistovetite sa ovim unutrašnjim bićem, videćete da ono plače za vama, da je plakalo i da će plakati za vama kroz večnost, sve dok ne postanete neodvojivo jedno sa Apsolutnom Istinom.
Zato, molim vas, rano ujutru, na pet ili deset minuta, potrudite se da zađete duboko unutra svesnim umom ili čistim, iskrenim srcem i osetite potrebu za unutrašnjim životom. Kada jednom osetite tu potrebu, vaše unutrašnje biće će vas celim putem voditi i oblikovati. Na kraju, moći ćete da marširate i trčite tim putem. Ako ste u stanju da uđete duboko unutra i posejete seme težnje svojim unutrašnjim plačem, tada ćete, pre ili kasnije, požnjeti obilnu žetvu.Pitanje: Šta je prvi korak ka ostvarenju?
Šri Činmoj: Za početak, treba da izučavaš duhovne knjige, duhovne spise, da bi se uzdigao. Ako počnemo da izučavamo svete spise, kao što su Biblija i druge knjige, bićemo duboko inspirisani. Možda ćemo osetiti da ova inspiracija nije dovoljna da preobrazi naš život iznutra i spolja. Zato treba da se družimo sa duhovnim ljudima – sa onima koji su već probuđeni i teže, sa onima koji idu duhovnom stazom i stupaju ka suđenom Cilju.
Možda ćemo osetiti da društvo duhovnih ljudi nije dovoljno. Družimo se sa njima, učestvujemo u njihovim duhovnim razgovorima; ali, potreba naše duše nas primorava da idemo dalje. Naš plač, unutrašnji plač, tako je intenzivan da nas primorava da potražimo duhovnog Učitelja. Ako dobijemo pravog duhovnog Učitelja, onog koji je nama namenjen, koji može da vidi našu dušu, tada smo bezbedni. Ima mnogo, mnogo Učitelja koji možda neće zadovoljiti potrebe naše duše. Ima mnogo, mnogo univerziteta. Mi studiramo na jednom određenom, zato što on zadovoljava naše potrebe. Slično tome, iako ima mnogo duhovnih učitelja, samo jedan može da potpuno ispuni naše potrebe.
U našeg učitelja ćemo imati beskrajno poverenje. Kada sretnemo ovog učitelja u koga imamo apsolutno poverenje, tada treba da od njega tražimo posebnu meditaciju. Svakom tragaocu je potrebna posebna meditacija od svog duhovnog Učitelja. Aspiranti koji su krenuli duhovnim putem ne mogu davati meditacije. Ali, pravi duhovni Učitelj, onaj koji je ostvario Samog Boga i koji može da uđe u našu dušu i otkrije osobine naše duše, namere i sklonosti, u stanju je da nam dâ posebnu meditaciju i da nas vodi u duhovnom životu.
Kada imamo Učitelja, kada smo na njegovom brodu, tada smo bezbedni. Svi će stići na Cilj, pre ili kasnije, ali, ako svesno i intenzivno težimo, nesumnjivo ćemo dostići Cilj pre onih koji još uvek spavaju.Pitanje: Možda se naprosto nedovoljnost komunikacije sa drugima može nazvati verom u Boga.
Šri Činmoj: Mi ne možemo da komuniciramo sa drugima. Zašto? Zato što ne možemo da komuniciramo sa našom dušom ili sa našim Unutrašnjim Pilotom. Sa svetlošću duše se ne komunicira rečima. Sa svojom dušom možemo da komuniciramo pomoću meditacije. Kada živimo u moru Svetlosti ili u brižnosti svoje duše, sve je Bog i nema potrebe za spoljašnjom komunikacijom. U celini gledano, nećemo uspeti u našoj spoljašnjoj komunikaciji ako ne započnemo od Boga.Pitanje: Da li sve duše imaju isti potencijal?
Šri Činmoj: Potencijal svi imaju. Bog je kao grnčar. Njegov materijal je uvek isti; ali, kada ga On oblikuje, taj materijal postaje lep. Iako jedna posuda možda nije lepa kao neka druga, suština obe je ista: glina. Slično tome, u duhu smo svi jedno. Ali, dok Bog vaja dušu, možemo da kažemo: „Zašto je jednu izvajao tako privlačnu, dok je druga mnogo manje lepa?“ Moramo da znamo da od Njega potpuno zavisi kako želi da izvaja neku dušu. Moja suština, tvoja suština, svačija suština je ista. Ali, u određenoj duši možda ćemo primetiti nešto, što se zove svesna težnja. Predodređeno je da svaka osoba ima veoma ograničenu slobodu. Ta sloboda je počela na samom početku stvaranja, kada su pojedinačne duše nastale. Sada vidimo da je neko koristio svoju slobodu za duhovni život, neko drugi ju je koristio za muziku, neko treći za poeziju. Izvorna suština je ista, ali je ispoljavanje se razlikuje.Pitanje: Da li se stanje oslobođenja obično stiče odjednom ili postepeno?
Šri Čnimoj: Obično je korak po korak. Najpre zaradimo jedan dolar, zatim dva, a potom milion dolara. A sa druge strane, Bog, pošto je svemoguć, može nekome dati oslobođenje odjednom, ako to želi. Nema čvrstog ni pozdanog pravila, ali u devedeset i devet posto slučajeva morate da ga postignete korak po korak. Najpre dobijete delimično, a zatim potpuno oslobađanje.
Ako Bog tako želi, On može dati oslobađanje odjednom. Obično Bog ne želi da krši Svoj kosmički Zakon, dajući oslobađanje nekome ko nije radio za to. Ali, ako Bog želi da ima to iskustvo kroz nekog pojedinca, On može da tu osobu učini prijemčivom.Pitanje: Da li je to stanje trajno ili može da nestane ukoliko se ne vežba?
Šri Činmoj: Iz samadija možete da se spustite dole, ali nikada nećete izgubiti oslobođenje. Vi u njega izrastate. Ne možete izgubiti Svetlost kada ste postali Svetlost.Pitanje: Kako čovek može da zaista pronađe unutrašnji mir?
Šri Činmoj: Na praktičnom nivou, ne očekujte ništa od drugih na fizičkom nivou. Samo dajte i dajte, kao majka koja sve daje svom detetu sa mišlju da dete nije u mogućnosti da joj da bilo šta zauzvrat. Ne očekujte ništa od sveta; samo volite svet i ponudite svoju sposobnost, svoje unutrašnje blago, svoju radost. Sve što imate, dajte svetu bezuslovno. Ako očekujemo išta od sveta, tada ćemo se osećati jadno, jer nas svet ne razume, svet ne brine za nas. Zato, ako možemo da uradimo bilo šta bezuslovno, imaćemo duševni mir. Ovo je jedan način.
Drugi način je da se meditira na srce, gde je stalna radost, stalna ljubav. Tada nećemo plakati za poštovanjem drugih. Uvek ćemo se oslanjati na naš unutrašnji Izvor, u kome su beskrajna Radost, beskrajna Ljubav, beskrajni Mir. Najbolja stvar je meditirati na srce. To je drugi način, koji je veoma efikasan.Pitanje: Kako da uspemo da stalno napredujemo u našem svakodnevnom životu?
Šri Činmoj: Mi možemo da stalno napredujemo u našem svakodnevnom životu jedino kada se usudimo da kažemo da je Svevišnji naš. Ostvarenje Boga je naše pravo po rođenju. Svaka duša koja teži mora da oseti Svevišnjeg kao svog sopstvenog. Samo tada može da napreduje bez kraja u svom životu ovde na zemlji.
Kako to da ne možemo da napredujemo na zadovoljavajući način? Ne možemo da napredujemo zadovoljavajuće prvenstveno zbog naše sumnje. Kada ugledamo našu budućnost, sumnja nam kaže da nikada ne možemo da budemo tako dobri, tako posvećeni, tako samodajući Svevišnjem. Kada pogledamo unazad, sumnja nam odmah kaže da nekada nismo bili tako loši; nismo bili tako nebožanski ili neprijateljski kao što sad mislimo. Sumnja nam nikada neće reći istinu o tome gde smo ili za šta smo. Kada spontano, svesno, namerno i duševno uspemo da odbacimo sumnju iz našeg bića, Ostvarenje Boga postaje lako.
A kako možemo da izbacimo ovu sumnju, ovaj spori otrov, iz našeg bića? To možemo da uradimo jedino zahvaljujući našoj stalnoj težnji, dinamičkoj odlučnosti, potpunom davanju sebe i ljubavi, posvećenosti i predanosti. Želim da svi shvatite stvarno značenje ovih duševnih, božanski opijajućih reči: ljubav, posvećenost i predanost.Pitanje: Kako možemo da stalno budemo svesniji u životu?
Šri Činmoj: Mi možemo biti svesniji u našem spoljašnjem životu jedino kada osećamo da naš spoljašnji život ne postoji bez unutrašnjeg života, unutrašnje svetlosti. Unutrašnji život je osnova. Ako ta osnova nije čvrsta, tada nadgradnja ne može biti jaka i stalna.
Rano ujutru, kada osvane dan, treba da osetimo da Bog dolazi na prvo mesto u našem životu. Treba da prizovemo Božje Prisustvo na deset ili petnaest minuta ili pola sata. Prisustvo Boga je stalno i svuda, ali ako osećamo da je Bog neko drugi, negde drugde, onda moramo da Ga prizovemo sa najviših Nebesa. Ako osećamo da je Bog već u nama, ali je tako duboko da Ga ne možemo videti niti osetiti, tada moramo da se molimo da izađe na površinu. Tragalac treba ili da prizove Boga spolja ili da Božje unutrašnje Prisustvo iznese na površinu. Tada, kada oseti Božije Prisustvo, on će osetiti da je njegov život siguran, jer Božije Prisustvo označava Božiju beskrajnu Moć, beskrajnu Svetlost.
Da bismo bili svesni u našim svakodnevnim aktivnostima, trebalo bi da osećamo da je sve što činimo podjednako važno u Božijim Očima. Treba da delujemo sa predanim stavom, sa čistim mislima i prosvetljenim umom. Ako delujemo da bismo zadovoljili svoj ego, taštinu ili ponos, nikada nećemo biti svesni božanstvenosti u sebi. Ako nismo svesni unutrašnje božanstvenosti, tada u našem spoljašnjem životu ne možemo biti svesni našeg pravog bića. Bog ima posebnu misiju za svakog od nas i naša duša se inkarnirala da bi ispoljila ovu misiju. Treba da osetimo da imamo božansku svrhu, božanski cilj. Naš unutrašnji i spoljašnji život moraju da postanu jedno.
A moramo da znamo i dokle smo dospeli idući stazom duhovnosti, to će reći, koliko smo mi sami razvijeni. U nekom trenutku, čovek može postati ekspert u svojoj karijeri. To ne znači da on može postati veliki pevač preko noći. Potrebno je vreme da bi postao dobar pevač, ili da bi neki plesač dobro plesao, da bi naučio korake u savršenom redu. Slično tome, potrebno je vreme da tragalac postane stručnjak u svojoj oblasti.
Kada je neko zaista veliki tragalac, veoma napredan u duhovnom životu, on se automatski moli i meditira veoma rano ujutru i tokom večeri. Na početku, možda je započeo sa samo pet minuta meditacije ujutru. Zatim je počeo da meditira pola sata, jedan sat, dva sata. Ako neko može da meditira dva sata u kontinuitetu a da ne izgubi mentalnu ravnotežu, naravno da će razviti unutrašnju snagu, svetlost i moć.
Mi ne možemo da meditiramo dvadeset i četiri sata dnevno. Moramo da radimo ili da idemo u školu. Ali, dok odgovaramo na pitanja našeg šefa ili na pitanja profesora, možemo da osetimo živo prisustvo našeg unutrašnjeg bića. Možemo da osetimo prisustvo božanskog deteta, božanskog prisustva, koje nas vodi. Ovo unutrašnje osećanje je preplavljeno Svetlošću, Mirom i Blaženstvom. Kako možemo da održimo ovaj unutrašnji rast? To se ne može desiti preko noći; niko to nije učinio. To je kao neki mišić. Treba da vežbamo svakog dana da bismo ga razvili. Ako u duhovnom životu budemo vežbali svakodnevno, redovno, duševno, sigurno ćemo razviti ovu unutrašnju sposobnost. Čak i ako govorimo o svetovnim stvarima, nećemo izgubiti unutrašnje blago koje smo nakupili tokom naše rane jutarnje meditacije.
Sve zavisi od toga koliko je tragalac postigao. Ako imam novac i hoću da ga dam, ja mogu da ga dam vama. Ali, ako uopšte nemam novca, ne mogu da vam ga dam uprkos mojim najboljim namerama. Isti je slučaj i sa duhovnim bogatstvom. Ako radimo u nekoj kancelariji, a zaposleni uopšte nisu duhovni, možda ćemo postati žrtve njihovog nemilosrdnog tretmana. Ali, ako nas naše unutrašnje biće snabde unutrašnjim mirom i radošću, moći ćemo da podnesemo njihovo nebožansko ponašanje. Ono što smo zaista postigli u duhovnom životu, možemo da koristimo. Ako je naše unutrašnje biće nakupilo Mir, Svetlost, Blaženstvo i Moć, tada ih u bilo koje doba možemo izneti na površinu.Pitanje: Da li se neko može primorati da prihvati duhovnu stazu?
Šri Činmoj: Aspirant sam od sebe prihvata duhovnu stazu. Tu nema prinude. Niko ne može da primora bilo koje ljudsko biće na zemlji da sledi duhovnu stazu. Aspirant dobrovoljno prihvata duhovnu stazu. On mora ili da slediti duhovnu stazu na način na koji ona treba da se sledi, ili da napusti tu tu duhovnu stazu, jer ona nije za njega. Duhovnost je za one koji osećaju potrebu za ostvarenjem Boga, koji osećaju potrebu za Beskonačnošću, Večnošću i Besmrtnošću.Pitanje: Da li nam iskustva iz prošlosti pomažu da razumemo sadašnju situaciju?
Šri Činmoj: Ja uvek kažem da je prošlost prašina, prošlost je prah. I želim da ponovim poruku da je prošlost prah. Neka prošlost bude pokopana u zaboravu. Prošlost nam nije dala nikakvo ostvarenje, ostvarenje Boga. Sadašnjost je ono što će svakom od nas dati našu samospoznaju. Poruka zlatne sutrašnjice ući će u sadašnjost i izmeniti naše živote iznutra i spolja. Svaka nova godina označava napredak i tom napretku nema kraja. Naš put je večan. Naš Cilj je večno prevazilazeće Onostrano.Pitanje: Kakav je značaj ljubavi na vašoj stazi?
Šri Činmoj: Ljubav. Koga volite? Vi volite Svevišnjeg u svakom pojedincu. Kada volite telo, vi vezujete. Kada volite dušu, oslobađate sebe. Vi volite dušu u pojednicu, Svevišnjeg u svakoj osobi. Ništa ne može biti veće od ljubavi. Bog je veliki samo zato što je On beskrajna Ljubav. Ako neko želi da definiše Boga, može ga definisati na milion načina; ali, želim da kažem da nijedna definicija Boga ne može biti tako adekvatna kao ova: „Bog je sav Ljubav“. Ako strah uđe u naš um kada izgovorimo reč „Bog“, tada smo milionima i milijardama milja daleko od Boga. Ako ljubav izađe na površinu dok ponavljamo Božje ime, tada su naše molitve, naša koncentracija, naša meditacija i naša kontemplacija iskrene.Pitanje: Da li je filozofija joge jedini način da se ostvari Bog?
Šri Činmoj: Moramo da znamo šta joga znači. Joga je sanskritska reč koja označava jedinstvo sa Bogom. Ako želimo da ostvarimo Boga, od vrhunskog značaja su težnja, samodisciplina, samokontrola, molitva, koncentracija, meditacija i kontemplacija. Joga obuhvata sve ove božanske osobine. A opet, težnja nije ničiji monopol; ona nije ograničena na jednu osobu. Svako može da teži ako to želi.Pitanje: Šri Činmoj, koji put joge predstavlja vaše učenje? Da li je to bakti joga?
Šri Činmoj: Postavili ste veoma interesantno pitanje. Kao što znate, postoje tri osnovne staze: bakti, džnana i karma joga. U džnana jogi, grana koja se bavi misticizmom se zove radža joga. Ako ljudi kažu da je moja staza potpuno bakti joga, tada je to greška, jer moja staza uključuje sve druge puteve. Ona uključuje karma jogu, nesebično služenje. Svi moji učenici obavljaju nesebično služenje. Ona uključuje džnana jogu: dok moji učenici izučavaju moja dela, oni praktikuju džnana jogu. Šta se porazumeva pod džnana jogom? Mudrost. Ima li nešto važnije za čoveka nego da spozna Najviše? Najviše je, ja kažem, ljubav. Ako neko spozna samu ovu činjenicu da je Bog sav Ljubav, zar to nije vrhunsko znanje? Vrhunsko znanje je da je Bog sav Ljubav. Što dublje idemo, to nam jasnije postaje. Kroz ljubav možemo da spoznamo vrhunsku tajnu, a to je Bog.
Samo zato što kažemo da postoje tri prečke na našoj duhovnoj lestvici – ljubav, posvećenost i predanost – ljudi odmah poistovećuju moju stazu sa bakti jogom. Ali, u Indiji to nije tako. Srećom, kada u Indiji kažemo bakti joga, to znači samo posvećenost, posvećenost, posvećenost. Nije nam bitno nikakvo mentalno prosvetljenje niti mentalno buđenje. U bakti jogi pojedinac želi da posveti sebe sa krajnjim intenzitetom, a ne da vapi za mentalnom i intelektualnom svetlošću. Ali, ako zaista volimo Boga, ako sebe zaista posvetimo Bogu, tada um mora da bude prosvetljen. Mi nećemo odbaciti um; nismo došli na svet da bismo bilo šta odbacili. Nismo došli na svet da bismo nešto bacili u kantu za smeće. Međutim, moramo da preobrazimo i prosvetlimo um. Kako to radimo? Prosvetljujemo ga svetlošću. Ova prostorija je potpuno mračna noću, ali je električnom energijom osvetlimo. Slično tome, um je sada mračna soba, apsolutno mračna. Kada na površinu iznesemo svoju unutrašnju svetlost i zatim uđemo u um, um postaje sav svetlost; on je prosvetljen. Kada se ova staza ljubavi, posvećenosti i predanosti ispravno sledi, ona, takođe, obuhvata i druge staze. Ali, zato što govorimo o ljubavi, ljudi je odmah shvataju kao bakti jogu. Naša staza nije bakti joga. Međutim, bliža je bakti jogi nego drugim jogama. Ova staza ima prosvetljenje jer kaže: kada na neki način spoznamo ko je naš Najdraži, Najslađi, Najsaosećajniji, Sveispunjujući, tada ćemo, naravno, imati mudrost. Mudrost je džnana joga. Dakle, kako kombinujemo sve ove staze? Mi to činimo pomoću težnje i posvećenosti. Karma joga je tu, u našem nesebičnom služenju. Trudimo se da spoznamo najviše u sebi našom težnjom. Kada jednom dostignemo Cilj, što je unutrašnje buđenje, stičemo mudrost, što je najviša džnana Joga. Zato, kada neko kaže da je naša staza bliža bakti jogi nego drugim stazama, to je istina. Ali, reći da je ona samo bakti joga – bila bi greška.Pitanje: Može li joga biti lek za bolesti sadašnjeg sveta?
Šri Činmoj: Svakako. Joga ne samo da može biti lek, već ona jeste jedini lek za nemir i nervozu modernog života. Joga je svesno, stvarno jedinstvo sa Bogom. Bog je sav Blaženstvo, sav Svetlost, sav Mir. Ako neko ima slobodan pristup Bogu, tada će, naravno, imati Božije osobine, a to su Božanstvenost, beskrajna Moć, beskrajna Ljubav.
Čitav svet je zaposednut nemirom i nervozom. Sam cilj praktikovanja joge je da se stekne mir, mir uma. Kada neko stekne mir uma, automatski će posedovati nesalomivu unutrašnju snagu. Kako nervoza može da uđe u osobu koja je preplavljena unutrašnjom snagom? Ne može biti nemira ni nervoze. Nervoza dolazi kada deo odvojite od celine. Strah dolazi kada nešto odvojite od celine. Bog je celina. Bog je Apsolut. Kada praktikujete jogu, dodirujete Apsolut i ulazite u Apsolut; ne ostajete odvojeni deo celine. Kada uđete u apsolutnu celinu, tu je sva snaga, sva moć; tu nema straha. U jogi možete izlečiti sve nervoze, sve nemire i sve nesavršenosti.Pitanje: Kakve se koristi mogu steći od praktikovanja joge?
Šri Činmoj: Mnoge koristi možemo imati od joge. Ako praktikujemo jogu zarad materijalnog imetka, materijalnog bogatstva i materijalnog blagostanja, joga će nam dati te stvari. Ali, moramo da znamo šta zapravo želimo. Ako želimo nešto stalno i trajno, nešto ispunjujuće i preobražavajuće, što će nam dati stalnu radost, blaženstvo i osećaj savršenstva – tada je taj cilj praktikovanja joge apsolutno ispravan. Inače, ako želimo jedino materijalno bogatstvo, dobićemo ga tako što ćemo se moliti Bogu. „Bože, potreban mi je novac, želim bogatstvo, želim ime i slavu.“ Bog će nam dati te stvari, jer Bog je sve. On ispunjava sve naše želje. Ali, od tih želja nikada nećemo steći zadovoljstvo, trajno zadovoljstvo, večitu radost.
Ako osećamo da su koristi koje su nam potrebne od joge: ime, slava, bogatstvo, zadovoljstvo u pokazivanju svetu koliko smo veliki – dobićemo ih, jer je joga jedinstvo sa Bogom. Ako se molimo Bogu za takvu korist, Bog će biti ujedinjen sa nama na ovom nižem nivou svesti. Ali, ako želimo da ostvarimo Boga na višem nivou svesti gde je sve Svetlost, Blaženstvo, Savršenstvo i Istina, moramo da znamo da nam joga može i to dati; joga ima ključ. Najviša joga nam može dati ove blagodeti. Ona je sveprožimajuća i sveispunjujuća. Od joge možemo dobiti mnoge stvari. Jedino moramo znati da li ćemo biti zadovoljni nižim ciljevima ili želimo da dostignemo najviši Cilj, Cilj u kome Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost borave zajedno. Pitanje: Može li joga da promeni moj život?
Šri Činmoj: Naravno da joga može da promeni tvoj život. Šta je život? Život je institut. Joga je istraživanje. Kada prihvatimo jogu, mi postajemo institut za istraživanje. Kada nešto istražujemo, ulazimo u to i otkrivamo njegovu istinu. Kada otkrijemo Istinu u sebi, osećamo da imamo obilje sposobnosti da uradimo šta god želimo sa svojim životom. To je jedan način da se promeni život.
Joga je svesno jedinstvo pojedinca sa Najvišim. Najviši je uvek Najmoćniji. Kada postanemo jedno sa Najmoćnijim, kada imamo Svemoćnog da nam pomaže i da nas vodi u našem svakodnevnom životu, tada će naš život neizbežno biti preobražen. Nečistota se preobražava u čistotu, sumnja u sigurnost, strah u hrabrost, nesavršenost u savršenstvo i na kraju, smrt u Besmrtnost.Deo II — Manifestacija
Pitanje: Da li postoji neki način na koji duhovni život može da se uključi u svakodnevni život?
Šri Činmoj: Naravno da možeš i treba da uključiš svoj duhovni život u tvoj svakodnevni život, jedino što moraš da prvo uradiš ono što je važnije. Duhovni život dolazi prvi. To će reći, ako se moliš ili meditiraš rano ujutru pre nego što kreneš u kancelariju, pre nego što uđeš u u svoje svakodnevne aktivnosti, ti činiš prvo ono što je važnije. Ako radiš obrnuto, ako ujutru vodiš običan život pa onda, recimo posle 11 ili 12 pre podne pokušavaš da težiš, to postaje skoro nemoguće.
Treba da osetiš da spoljašnji život ne treba odbaciti kao prljavu krpu. Spoljašnji život ima svoju vrednost u našoj evoluciji, samo što on sada nema onoliko svetlosti koliko ima unutrašnji život. Pošto unutrašnji život ima svetlost, naravno da ćeš se truditi da na površinu izneseš svetlost srca, svetlost duše. Ako očekuješ svetlost od fizičkog tela, spoljašnjeg uma i spoljašnjeg života, bićeš frustriran, jer oni nemaju nikakvu svetlost. Ako se koncentrišeš na unutrašnji život, na unutrašnje srce i dušu, možeš lako da dobiješ obilje svetlosti, a tada ćeš videti da unutrašnji i spoljašnji život mogu lako da idu zajedno. To je jedini način na koji možeš da spojiš unutrašnji i spoljašnji život.Pitanje: Kakav treba da bude naš stav prema netežećem svetu?
Šri Činmoj: Mi znamo da nam je veoma teško da sami od sebe makar i malo napredujemo u našem duhovnom životu, u našem unutrašnjem i spoljašnjem životu. Zato moramo da imamo beskrajno strpljenje da bismo videli makar i mali preobražaj u ljudskoj prirodi, to će reći, u čovečanstvu kao celini. Ne smemo da gubimo strpljenje. To što naši susedi i prijatelji ne vode duhovni život, ne znači da mi treba da odustanemo. Treba da znamo da smo u nekom periodu, bilo u ovoj inkarnaciji bilo u prošlim inkarnacijama, bili kao i oni, možda i gori. Moramo da se trudimo da pomognemo ljudima imajući u vidu da smo i mi nekada bili netežeći, neduhovni, ali smo tada nečijom Milošću ili uz pomoć nekih ljudi na ovom svetu postali duhovni. Mi možda nismo svesni ko nam je zapravo pomogao. Ali, neko nam je pomogao na našem duhovnom putovanju, u našem unutrašnjem buđenju. Zato ćemo se i mi truditi da inspirišemo ljude. Ako jedna osoba od nas dobije inspiraciju, to je dovoljno.
Postepeno, postepeno će se broj tragalaca povećavati. Sada noć vlada svetom. Ali, doći će dana kada će Svetlost vladati svetom, jer je svet nastao iz Svetlosti. Neki ljudi su svesni činjenice da Svetlost postoji, dok drugi nisu. Naravno da će onima koji nisu svesni biti potrebno više vremena da stignu do Cilja. Oni koji veruju u Svetlost će mnogo brže napredovati ka Cilju.
Nakon što je neko praktikovao duhovnost dvadeset godina ili možda nekoliko inkarnacija, on ostvaruje Boga. Nakon što neko ostvari Boga, duhovno dostignuće se žrtvuje. Bogoostvarena duša žrtvuje svoje dostignuće tako što silazi u svet patnje u ljudskom telu da bi radila za čovečanstvo. Sam čin silaska u svet je ogromna žrtva, čak i ako neko to posmatra sa ljudske tačke gledišta. Međutim, iz duhovne tačke gledišta nema žrtve. Ko se žrtvuje za koga? Bog neprestano žrtvuje Sebe za nas, u nama i kroz nas.Pitanje: Guru, jedna osoba me je pitala zašto sam prihvatila jogu i ja sam odgovorila da je to zato što se trudim da se vratim Bogu. Ta osoba mi je rekla da bi prvo trebalo da se pobrinem za to da postanem bolje ljudsko biće, a zatim da brinem o Bogu.
Šri Činmoj: Kako mogu da budem bolje ljudsko biće ako ne mislim na Izvor? Ko me čini dobrim? Ko me čini boljim? Ko me čini najboljim? Neko ko je beskrajno bolji od mene; a to je Bog. Kada se potreba za tim rodi iznutra, ti možeš da budeš dobro ljudsko biće; možeš da pomažeš drugima. A sad, ko te snabdeva inspiracijom i težnjom da pomažeš čovečanstvu? Bog.
U trenutku kada poželiš da budeš bolje ljudsko biće, moraš da ponudiš svoje dobre osobine: svoju iskrenost, svoju poniznost, svoju ljubav prema čovečanstvu. Ove dobre osobine dolaze samo od jednog bića, a to je Bog. Ako želiš da daješ, prvo moraš da dobiješ od nekoga ko već ima u beskranoj meri. Ako ne primiš, kako ćeš dati? Kako je to moguće?Pitanje: Šta misliš da je svrha života?
Šri Činmoj: Svrha života je ispoljavanje božanskog u nama. Svrha života je postati svesni instrument, izabrani instrument Boga. Svrha života je ispoljiti najvišu Istinu koju otelovljujemo. Najpre treba da vidimo Istinu i da osetimo Istinu. Zatim moramo da otkrijemo i ispoljimo Istinu.Pitanje: Da li čovek treba da napusti spoljašnji život da bi duhovno napredovao?
Šri Činmoj: Čovek ne mora da napusti spoljašnji život. On samo treba da zaroni duboko unutra. Tada treba da se vidi koliko je spoljašnji život zaista neophodan da bi se vodio duhovni život i postiglo ostvarenje. Ima mnogo budalastih, beskorisnih stvari koje u radimo u svakodnevnom životu i njih moramo da odbacimo. A opet, ima mnogo stvari u spoljašnjem životu koje zovemo dužnost, duševna dužnost. Međutim, kada uđemo u najdublji duhovni život, tada nemamo dužnosti. Pre nego što dođemo do te faze, moramo da ispunjavamo neke zemaljske dužnosti. Ali, kada je u pitanju izbor između spoljašnjeg i unutrašnjeg života, moramo da obraćamo više pažnje na unutrašnji život – tada ćemo imati postojanu radost, mir, ljubav i moć. Tada možemo preobraziti sve što je nepotrebno u spoljašnjem životu. Ako idemo u krajnosti, ako prestanemo da razgovaramo sa ljudima, postaćemo mentalno neuravnoteženi. Spoljašnja ravnoteža je neophodna; ne možemo ići u krajnosti. Moramo, međutim, da znamo šta je zaista neophodno, a šta ne. Razgovorati sa ljudima satima bez prekida – takve stvari su nepotrebne. Ali, ima stvari koje su od vrhunskog značaja u spoljašnjem životu i koje moramo prihvatiti. One stvari u spoljašnjem životu koje treba ostaviti, mi ćemo ostaviti. Moramo da pojednostavimo svoj život. Bog je veoma jednostavan; mi smo komplikovani. U jednostavnosti je čistota; u čistoti prebiva božansko.Pitanje: Postoji li veza ili most između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta?
Šri Činmoj: Da, postoji veza između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Mi zapravo ne obraćamo nikakvu pažnju na unutrašnji svet. Većinu vremena smo na površini. Svu pažnju obraćamo na spoljašnji svet. Nemamo ni pet minuta vremena da meditiramo ili da se koncentrišemo na naš unutrašnji, stvarni svet. Dvadeset i četiri sata dnevno se krećemo, pričamo, vičemo i živimo u huci i buci sveta.
Istinski duhovni tragalac oseća da postoji veza između ova dva sveta. I oseća još nešto. Oseća da spoljašnji svet može imati svoje istinsko značenje jedino kada hranimo unutrašnji svet. Telo je spoljašnji svet. Mi ne propuštamo da nahranimo svoje telo tri puta dnevno. To smo radili i nastavićemo da to radimo sve do poslednjeg daha. A opet, duboko u nama postoji božansko dete koje se zove duša. Mi nemamo vremena da hranimo ovo dete. Mi jedemo da bismo telo održali u životu, ali nemamo vremena da pomognemo duši da ispuni svoju božansku Misiju na zemlji. Mi nikada ne možemo biti ispunjeni u našem spoljašnjem životu, sve dok duša, koja je svesni predstavnik Boga u nama, ne bude ispunjena.
Kako pravimo tu vezu? Ako poznajemo umetnost koncentracije, ako poznajemo božansku umetnost meditacije, ako poznajemo božansku umetnost kontemplacije, lako i svesno možemo da ujedinimo ova dva sveta. I na naše ogromno iznenađenje, videćemo da će spoljašnji svet koji je sada pun komplikacija, nesklada itd. sigurno postati skladan, jednostavan, iskren i autentičan. Unutrašnji život ima sposobnost da pojednostavi složenosti spoljašnjeg života. Unutrašnji svet i spoljašnji svet moraju da idu zajedno. Ako to ne bude slučaj, šta će se desiti? Unutrašnji život će morati da čeka milenijumima da bi čitavom svetu ponudio Božju Istinu, a spoljašnji život će milenijumima ostati gola pustinja.
Između ova dva sveta nesumnjivo postoji veza. Moramo da svesno osetimo ovu vezu i na kraju moramo da dodirnemo i ojačamo tu vezu odlučnošću naše duše i posvećenim i voljnim služenjem našeg tela. Telo sada sluša um kada um kaže: „Kreni ovim putem“. Telo krene, ali sledećeg trenutka um kaže: „Ne, ne, ne! To je pogrešan put. Kreni u drugom pravcu“, i telo ide tamo. Na ovaj način je telo uhvaćeno ograničenjima. Ali, daleko iznad domena uma je duša. Duša je preplavljena svetlošću. Ako se budemo svesno trudili da imamo slobodan pristup unutrašnjem biću, duši, tada će, naravno, svetlost duše izaći na površinu i pomagati nam u svakom trenutku da izađemo na kraj sa tamom u nama i oko nas. I na kraju, videćemo da smo ili preobrazili tamu u svetlost ili da smo se milionima i milonima milja udaljili od tame i da se kupamo u moru beskrajne Svetlosti.
Zato, ako fizičko telo sluša dušu, a ne sumnjičavi, komplikovani, zamršeni, destruktivni, netežeći um, veza između dva sveta će u svakom trenutku jačati, pa će jedan drugog dopunjavati. To će reći, unutrašnjem svetu će biti potreban spoljašnji svet kao kočije, a spoljašnjem svetu će biti potreban unutrašnji svet kao kočijaš. Ako postoji kočija bez kočijaša, ona je beskorisna, jer se bez kočijaša ne može kretati. A opet, ako postoji kočijaš bez kočije, i on je, takođe, beskoristan. Potrebni su i kočijaš i kočije. Oba su podjednako značajni. Slično tome, i spoljašnji i unutrašnji život su podjednako važni.Pitanje: Da li su konflikti koje doživljavamo u naše vreme prekretnica ili delovanje neke destruktivne sile?
Šri Činmoj: U našem dobu koje brzo napreduje oni nisu ni prekretnica ni destruktivna sila. Prvo, ne postoji tako nešto kao što je uništenje. U indijskoj filozofiji, tri glavna aspekta Boga su Brama, Tvorac; Višnu, Održavatelj; i Šiva, Preobrazitelj. Veoma često je Šiva poznat i kao Uništitelj. Ali, Bog ne uništava. Umesto toga, on preobražava. Savršenstvo je moguće postići. Moramo da zaronimo duboko unutra zarad tog savršenstva. Mi vidimo da se u stvari odvija unutrašnji preobražaj ljudskog neznanja i sumnje. Ako imate sumnju, prividno uništenje te sumnje je zapravo njen preobražaj. Sve što nam ne pomaže da trčimo ka našem Cilju treba da bude probraženo u nešto pozitivno.
Koren svih ljudskih problema je neznanje. Ali, da li mi uništavamo čoveka koji je u neznanju? Ne, mi ga preobražavamo. Bog upravo to čini. Bog je obećao da će preobraziti našu sumnju, strah i neznanje. U našoj filozofiji, na Zemlji ne postoje ni zlo ni greh. Mi te stvari smatramo neznanjem. Ono što se naziva neznanjem ne može nikada biti trajno. Neznanje će biti preobraženo u znanje. Nema sumnje da u nama i oko nas, u samom kosmosu, postoje negativne sile. Negativne sile se trude da dovedu do uništenja naših unutrašnjih mogućnosti. Sila koja dolazi sa nesvesnog nivoa će se truditi da uništi sve naše unutrašnje mogućnosti.
Kada negativna sila govori iz tebe, ona će reći: „Ti ne možeš biti Božje odabrano dete. Nemoguće! Pogrešno si uradio milione stvari“. Negativna sila će ti reći da ne možeš postati savršeni instrument Boga i da ne možeš da izrasteš u samu Njegovu sliku. Negativne sile ti mogu reći samo te dve stvari.
Ovoj sili odmah moraš da kažeš: „U redu, uradio sam milione stvari pogrešno, ali to nije tvoja stvar. Ne tražim utočište od tebe. Neću biti pod tvojom zaštitom, pod tvojim krilima. Ja sam pod zaštitom sveznajućeg i svemoćnog Svevišnjeg“.
Pozitivna sila će ti odmah reći: „Da, ti si već instrument, izabrani instrument Boga. Ti rasteš u samu Sliku Božiju jer Sam Bog evoluira u tebi i pomoću tebe. Nažalost, ti toga nisi svestan. Zato patiš. A siroti Bog mora da čeka da svesno shvatiš ko je On i ko si ti“.
U ovom trenutku mi pružamo priliku negativnim silama da nas napadaju. Ali, ako im ne pružimo priliku, onda će one morati da se udalje hiljadama milja od nas. Ako budemo stalno gajili dobre misli, čiste misli, božanske misli, negativne sile neće moći da ostanu u nama. U svakom trenutku mi negujemo ili dobre ili loše misli, božanske ili nebožanske misli. Ako gajimo neku božansku misao, negativne misli neće moći da uđu u nas, jer znaju da će se ugušiti istog trenutka kad uđu. Za njih nije ostalo mesta.
Nažalost, ljudska bića imaju ogromno zadovoljstvo kada gaje negativne misli. Nakon što su imali neku božansku misao pet minuta, oni smatraju da je neophodno da pozovu neku negativnu misao. I ko onda pati zbog toga? Onaj ko je svestan svoje težnje, a nikada onaj ko je duhovno uspavan. Za osobu koja ne teži nema takve stvari kao što je pozitivna ili negativna misao. Ona ne može da razlikuje šta je pozitivno, a šta negativno.
Svakog dana moraš sebi da kažeš: „Ja evoluiram“. Bar pet minuta dnevno moraš da vežbaš svoje pozitivne misli, pozitivnu volju, pozitivne sile. Moraš da veruješ da je Istina već otelovljena u tebi, da će se u tebi Istina ostvariti i otkriti i da ćeš ti ispoljiti Istinu. Svako to može da radi pet minuta dnevno. Tada ne može biti negativnih sila koja će te uznemiravati ili uništavati tvoju težnju.Pitanje: Kakva je duhovna vrednost Zemlje?
Šri Činmoj: Oni koji prihvataju život, oni koji prihvataju majku Zemlju kao nešto stvarno, osećaju da im je obaveza da budu ovde. Ova dužnost nije ništa drugo do svesno ostvarenje Boga. Svi imaju nesvesnu svesnost o Bogu. Ako neko veruje u Boga, ako nije ateist, tada će imati svest ili bar nesvesnu predstavu o Bogu. Ali, tragalac postaje svesno zna za Božje Prisustvo. On meditira na Boga i njegova svest se postepeno razvije do te mere da stalno i svuda oseća Božje Prisustvo. On oseća da je njegova obaveza da razotkrije Božje Prisustvo koje oseća i koje vidi sopstvenim srcem i sopstvenim očima. I na kraju, on oseća da mora da ispolji svoje ostvarenje najviše Istine. Ovo ispoljenje mora da se odigra ovde na Zemlji i nigde drugde. Ostvarenje najviše Istine mora da se odigra ovde i ispoljenje Istine, najviše Istine, krajnje Istine mora da se odigra ovde, na Zemlji.
Pravi tragalac, iskreni tragalac, je božanski heroj. On mora da se bori protiv obilja tame i mora da ispuni Božju Volju ovde na zemlji. U suprotnom, Zemlja će ostati zemlja, a Nebo će ostati Nebo. Uvek će zjapiti jaz između Neba i zemlje. Ova naša zemlja mora da se preobrazi u Nebo, u mesto Radosti, Mira, Blaženstva i Ushićenja.Pitanje: Gospodine, da li je istina da vi ne odbacujete materiju?
Šri Šinmoj: Nikako! Mi nipošto ne odbacujemo materiju, jer ako odbacimo materiju, gde ćemo onda uspostaviti carstvo Nebesko? Nebo je stanje svesti i Carstvo Nebesko mora da se uspostavi ovde na Zemlji, ne negde drugde.
Mi nikada ne odbacujemo bilo šta. Mi prihvatamo i na kraju preobražavamo. U materiji, duh je skriven; ali težnju materije u ovom trenutku mi nismo u stanju da osetimo ili vidimo. Kada praktikujemo duhovni život, mi ulazimo u materiju i vidimo da je materija duh koji je neko vreme spavao. Kada osnažimo materiju našom svesnom težnjom, materija odmah postaje puna energije. Ovde na zemlji, materijalni i duhovni život moraju ići zajedno. Pomoću meditacije materija i duh se mogu ujediniti.Pitanje: Da li postoji život ovakav kakav mi znamo na nekoj drugoj planeti?
Šri Činmoj: Ne, ne postoji fizički život na bilo kojoj od drugih planeta. Kada je u pitanju ovakva vrsta postojanja koje mi imamo, ono može da se stvori samo od pet elemenata koji se mogu naći na Zemlji.
Ima bića na drugim planetama, ali ona nisu fizička bića. Ona mogu da poprime različite oblike. Ako projektuješ svoju fizičku ili mentalnu viziju, videćeš ih kao ljudska bića, ali ako ih dodirneš, nećeš moći da osetiš njihovu supstancu.Pitanje: Da li je Zemlja jedino mesto u čitavom univerzumu koje ima fizičko ispoljenje? Šta je sa Nebom?
Šri Činmoj: Ovde na Zemlji može da se odigra ne samo fizičko ispoljenje, već i sve druge vrste ispoljenja. Nebo je savršeno. Ti se odmaraš nakon što si odigrao svoju igru. Umoran si; na Zemlji si naporno radio i sada možeš da uživaš. Ali, na Nebu nema ostvarenja, nema ispoljenja;i zato sada Nebu ne pridajemo značaj.
Jedino ovde na Zemlji možemo da pokažemo Najviše. Ovde smo došli u fizičkom obliku i ovde moramo da težimo. Moramo da osvojimo stvarno dostignuće ili ispoljenje. Bog deluje kroz zemaljsku svest. Ali, moramo da znamo koliko daleko želimo da idemo. Ako želimo da se popnemo na drvo i dohvatimo jednu granu, možemo tu da stanemo ili možemo da nastavimo da se penjemo uz drvo. Zavisi koliko daleko želimo da idemo.Pitanje: Kada kažeš da se Zemlja može preobraziti u Nebo, da li misliš i fizički?
Šri Činmoj: Moraš da znaš šta podrazumevamo pod Nebom. Nebo nije mesto sa velikim kućama, velikim palatama ili stanovima. Ne! Nebo je u našem umu. Kada uživamo u božanskim mislima, mi smo na Nebu. Kada gajimo ljubomoru, niže vitalne misli ili druge nebožanske misli, mi smo u paklu. Raj i pakao su stanja svesti.
Šta svako ljudsko biće ima? Svest. Mi vidimo stvarnost pomoću svesti. Kada se molimo, kada težimo, naša konačna svest postaje beskonačna; naša tzv. netežeća svest počinje da teži. To je Nebo. Ako kažemo da ćemo svi postati božanski, to je svakako istina. Imaćemo božanski život, ali to ne znači i fizički besmrtan život. Kada pomislimo na Nebo, osećamo da je ono besmrtno. Svest Neba jeste besmrtna. Ali, mi veoma često grešimo. Mi mislimo da će fizičko biće ostati besmrtno, pošto je Nebo nešto besmrtno. Ne, ovo fizičko telo će živeti šezdeset, osamdeset, sto godina, možda dvesta godina i onda će otići.
Sama ideja Neba je nešto svetlo, sjajno, blaženo i, istovremeno, besmrtno. Ali, moramo da znamo šta je besmrtno u nama. To je svest, svest koja teži u nama. Kada kažemo da će zemlja biti preobražena u Nebo, to znači da će sve ono što je u nama ili u svetu nesavršeno, tamno i netežeće, biti na kraju preobraženo u savršenstvo.Pitanje: Osećam da su oba aspekta čoveka, životinjski i božanski, deo Boga. Da bismo ušli u duhovni život, da li je potrebno da se odreknemo ili pobegnemo od životinjskog aspekta u sebi?
Šri Činmoj: Bog je svuda u oblasti ispoljenja. Bog je u čistoj vodi i On je i u prljavoj vodi. Zašto piješ čistu vodu, a ne prljavu? Zato što znaš da ćeš se razboleti ako budeš pio prljavu vodu. Slično tome, moramo da znamo koje su stvari neophodne za nas da bi smo dostigli naš Cilj. Bog je u svemu, ali onom što ne možemo da koristimo na našem putu, nema mesta u našoj svesti koja teži. Ako neka životinjska osobina stoji na našem putu, tada moramo ili da je prosvetlimo ili da je uništimo. Naša filozofija je filozofija prihvatanja. Moramo da prihvatimo život takav kakav je, a onda da se potrudimo da ga preobrazimo i prosvetlimo. Mi ništa ne uništavamo u jogi prihvatanja; mi to preobražavamo. Kada nešto preobrazimo, to gubi svoje prvobitne neprosvetljene, destruktivnu osobine. Kada se noć preobrazi u svetlost, videćeš potpuno nestajanje noći, jer tada sve postaje svetlost. Isto je i sa životinjskim u nama.Pitanje: Kako se čovekovo transcendentalno Sopstvo ili Duh može stopiti sa fizičkim bićem?
Šri Činmoj: Oni koji slede stazu joge i duhovne discipline mogu to da urade i čine to svakog dana. Joga označava jedinstvo, svesno jedinstvo sa Bogom. Mi smo svi jedno sa Sopstvom, ali toga sada nismo svesni. Toga možemo biti svesni jedino kada svesno praktikujemo duhovnost; i za to nam je potrebna težnja. Kada stupamo stazom težnje, naš Duh se automatski stapa sa našim fizičkim bićem, a fizičko biće posvećeno sluša zapovesti Sopstva. Tada ćemo videti da su naš unutrašnji i spoljašnji život postali potpuno jedno. Tada oni dopunjavaju jedan drugi. Unutrašnji život postaje otelovljenje Istine, a spoljašnji život postaje ispoljenje Istine.Pitanje: Kada smo u spoljašnjem svetu, da li treba da budemo slobodni i otvoreni u razgovoru o našem duhovnom životu ili treba da ga sačuvamo samo za one koji teže?
Šri Činmoj: Ako budeš govorio o svojim unutrašnjim iskustvima, upašćeš u nepriliku. Tlo mora da bude plodno. Ako su ljudi pravi i iskreni, tvoj razgovor će tada biti plodan. Inače, oni imaju svako pravo da te ne shvate i da ti se podsmevaju. Tebi možda neće smetati ako ti se neko podemsva, ali ta osoba kojoj to što si rekao nije koristilo niti je bila inspirisana, može nažalost pokušati da zaustavi tvoju sopstvenu inspiraciju i težnju. Zato treba da koristimo svoju mudrost i da kažemo da je i ta druga osoba, takođe, Božije dete; neka trenutak njenog buđenja dođe u Božjem odabranom Času. Nije naša stvar da ga budimo. Kada je neko spreman i vapi za višim životom, tada je naša dužnost da ga probudimo iz sna, koji je neznanje.
Ako daš novčanicu od hiljadu dolara detetu, ono će je pocepati. Za njega ona nema vrednosti. Ali, odrasla osoba će znati koliko vredi hiljadu dolara. Slično tome, kada deliš tvoja unutrašnja iskustva sa nekim aspirantom ili tragaocem, on će od toga imati koristi. On zna koliko je teško imati unutrašnja iskustva. Oni koji zaista vape za unutrašnjim životom su prave osobe sa kojima ćeš podeliti tvoja unutrašnja iskustva.Pitanje: Ponekad ljudi govore da je san uvek bolji od stvarnosti i da je potraga za nečim bolja od samog postizanjua te stvari, jer kada se postigne cilj, nema više kud da se ide. Da li ovo može da se primeni i na duhovni život?
Šri Činmoj: Moramo da znamo da u duhovnom životu nema kraja našem putovanju, jer Bog nije i ne može biti zadovoljan nekim određenim standardom. Današnji san će se preobraziti u sutrašnju stvarnost. A opet, sutrašnja stvarnost će biti beznačajna u poređenju sa stvarnošću na koju ciljamo prekosutra. Nema kraja našoj stvarnosti, jer u sebi neprekidno imamo beskonačno Božansko. Naš cilj je da izmenimo lice stvarnosti od sjajne ka sjajnijoj do najsjanije i od visoke ka višoj do najviše. Čak i u najvišem, stvarnost mora da ide dalje, dalje, dalje, jer Bog ne prihvata, ne može prihvatiti i nikada neće prihvatiti nikakav kraj u Svojoj tvorevini. Jer, tvorevina je Njegov napredak, Njegovo kretanje; i Bog želi beskrajni napredak na beskonačno mnogo načina.Pitanje: Kako ostvarena duša može da ispolji sebe?
Šri Činmoj: Ostvarena duša je kao iskusni penjač. On se popeo na drvo i u stanju je da ostane na najvišoj grani ili da se spusti i dodirne podnožje drveta. Podsvesni um je podnožje drveta, a iznad njega su fizički um, intuitivni um, prosvetljeni um, nadum i superum. Ostvarena duša ulazi na najviši nivo svesti zahvaljujući svom unutrašnjem ostvarenju. A potom opet mora da se spusti na podsvesni plan učenika, radi svog ispoljenja. Ako sve vreme živiš na vrhu drveta, ne možeš ispuniti Božji San na zemlji. Drvo je potpuno, drvo je celovito jer ima korenje, ima stablo, ima grane, ima listove, plodove, cvetove i sve druge razne članove svoje porodice. Ostvarena duša ulazi u Najviše, pa opet mora da uđe u najniže u svojim duhovnim učenicima da bi radila na preobražaju njihove prirode, radi ispoljenja Boga. Ako nema ispoljenja, ostvarena duša je nepotpuna.
Ima mnogo indijskih duhovnih Učitelja koji su prihvatili život, a bilo je i duhovnih Učitelja koji su negirali svet, koji nisu marili za svet. Oni su želeli sopstveno ostvarenje Boga, a kada su ga dobili, rekli su ’zbogom’ svetu. Oni koji su prihvatili svet su rekli: „Svet je u meni. Sve dok svet nije usavršen, kako ja mogu biti savršen?“ Sve dok savršeno Savršenstvo ne osvane na zemlji, Božja Vizija nije ispoljena. Božja Vizija se može preobraziti u Stvarnost jedino kada se zemaljska svest potpuno preobrazi. Da bi preobrazio zemaljsku svest, čovek mora da teži: fizički, vitalno, mentalno, psihički i duhovno. Zato ne smemo da negiramo telo. Oni indijski duhovni Učitelji, koji uopšte nisu marili za telo, govorili su: „Meditirajte, ostanite u drugom svetu, ostvarite Boga, a onda napustite telo“. Ali, ako volite Boga i ako zaista želite da služite Boga, tada je ovde na zemlji zlatna prilika da Ga ispoljimo i ispunimo. Ako dobijete svoje ostvarenje i kažete Bogu: „Ne želim da radim za Tebe. Umoran sam, iscrpljen sam, potpuno iscrpljen i sada hoću da se odmorim“, Bog će možda dozvoliti da se odmorite. Ali, pravi božanski heroj će reći: „Naporno sam radio, ali sada bih hteo da ponudim plodove mog ostvarenja celom svetu“. Onda će Bog reći: „Radi ovde. Učini to“.
Naša staza je staza prihvatanja. Prihvatanja čega? Prihvatanja ovog materijalnog sveta. Dok deluje u materiji, Duh mora da peva pesmu Besmrtnosti. Materijalni život i duhovni život moraju da trče zajedno. Materijalni život se može usavršiti jedino ako slušamo unutrašnje zapovesti duše. Moramo da prihvatimo svet takav kakav je, ali ne smemo da mislimo da je svet ispunio svoj zadatak. Ne. Daleko od toga. Mi moramo da radimo i da radimo za zemaljsku svest. Mi moramo da je oslobodimo od ograničenja, nesavršenosti, ropstva i neznanja.Pitanje: Postoji li neki razlog što većina duša, izgleda, hoće ispoljenje, a samo nekolicina duša hoće jedinstvo ili savršenstvo?1
Šri Činmoj: Ti vidiš da većina ovde prisutnih danas brine o ispoljenju. Ali, kada uzmemo u obzir sve naše Centre, možda isto toliko ljudi brine o drugim osobinama. Ipak, recimo da najviše ljudi brine o ispoljenju. Šta se podrazumeva pod ispoljenjem? Ispoljenje znači otkrovenje. Duša koristi dinamički vital za ispoljenje. Mi smatramo da ne možemo da ispoljavamo bez tela. To je istina, ali moramo da znamo i da bez vitala, bilo dinamičkog ili agresivnog, ne možemo ništa da ispoljimo.
Vitalni podsticaj je to što primorava fizičko da radi. Ako je neka osoba nemirna, mi govorimo da se njeno telo kreće. Taj pokret zapravo dolazi iz njenog vitala. Ostavite telo samo i videćete da je ono čista inercija. Telo ima veoma, veoma, veoma ograničenu svetlost. U dinamičnom vitalu ima nešto malo svetlosti. A u umu koji teži, ima još više svetlosti. U psihičkom srcu postoji obilje svetlosti. Ljudi više brinu više o ispoljenju, jer zahvaljujući svojoj ambiciji, svi pojedinci žele da urade nešto. Ima veoma malo ljudi na zemlji koji ne žele da urade nešto. Da, oni će možda mirno sedeti, jer su lenji po prirodi. Ali, ako neko uradi nešto izuzetno, odmah u njih ulazi želja i oni kažu: „O, kad bih samo ja mogao to da uradim!“
Kada smo u duhovnom životu, mi ne postupamo tako. Ako vidimo da je neko uradio nešto izuzetno, mi mu ne zavidimo. Osećamo ili da smo mi sami to učinili i postajemo jedno sa njegovim stvarnim duhovnim životom, ili mislimo: „To je dobro za njega, ali meni je potrebno nešto drugo; nešto drugo će mi dati više radosti. On je najbolji trkač a ja sam najbolji pevač“, ili „Ja sam aspirant. Neka ja budem najbolji aspirant, a neka on ostane najbolji trkač ili pevač“. Na taj način se oslobađamo. Mi se ne takmičimo ni sa kim. Ali u običnom životu, kada neki apsolutno lenj čovek, koji ne želi da se pomeri ni santimetar, ode na fudbalsku utakmicu i vidi kako su igrači dinamični, on razmišlja: „Kako bih ja voleo da bude takav igrač!“ Pogledajte to! Pre jedan sat je govorio da je odmor najvažnija stvar, njegova najomiljenija stvar; a sada vidi ove ljude koji šutiraju loptu i on hoće da to radi. Sada želi da ispolji sebe u fudbalu.
Tako je sa običnim ljudskim bićima. Vital odmah želi da uradi nešto, iako zna da telo ne mari za akciju. Pojedinac svesno ne zna da njegovo telo ne mari da uradi nešto i da njegova duša ne mari da to uradi; ali čim vidi da je neko postigao nešto, on govori: „I ja to moram da postanem“. Čitav dan i noć je on spavao, odmarao se; bio je u drugom svetu. A kada vidi nečije dostignuće, odmah postaje pohlepan i oseća da i on treba da uradi to isto.
Duhovni ljudi to ne čine. Oni uživaju, ali osećaju da imaju svoj sopstveni cilj; oni postaju jedno sa onima koji rade. Kada vidim da neko trči veoma brzo, zaista osećam da sam ja veoma brz trkač. A zatražite od mene da stvarno trčim sa najbržim trkačem i nigde me neće biti. Ali, kada neka osoba trči, mene to izuzetno raduje, jer osećam da sam ja taj koji trči najbrže. Ili, kao tragalac, ja ću reći da je njegov cilj da postane najbrži trkač a da je moj cilj da ostvarim Boga. Na taj način je tragalac u meni bezbedan. Međutim, obični ljudi se ne ponašaju tako. Oni će delovati u svom vitalu. Neće ništa raditi, ali istovremeno, čim vide da je neko postigao nešto, odmah će se potruditi da to zgrabe. Bez rada, oni žele da dobiju istu slavu, isto divljenje, što je nemoguće. To je ono što ispoljenje predstavlja za obične ljude koji ne teže. Ali, za ljude koji iskreno teže, to je drugačije.
Pitanje: Kakvu filozofiju prenosiš današnjem svetu?
Šri Činmoj: Moja filozofija je apsolutno prihvatanje života. Život se mora prihvatiti. U ovom životu postoji živi dah Boga. Bog nije samo na Nebu. On je i u nama. Bog i Njegova tvorevina se nikad ne mogu odvojiti.
Moja poruka je ova: ako zaista mislimo na Boga, ako osećamo postojanje Boga, tada moramo da prihvatimo svet kao stvaran, baš kao što je i Bog stvaran.
Najpre moramo da prihvatimo svet takav kakav je. Ako ne prihvatimo svet, šta ćemo tada promeniti? Šta ćemo preobraziti? Ako grnčar ne prihvati svoju glinu, kako će je tada oblikovati i izvajati ćup? Mi treba da težimo da odozgo donesemo Mir, Svetlost i Blaženstvo za svet. Moramo da uđemo u sam dah života u čovečanstvu da bismo preobrazili i izmenili lice Zemlje.Pitanje: Zar nije tvoja staza teža zato što prihvata svet oko sebe?
Šri Činmoj: Ova staza je najlakša, najbezbednija i najbrža. Ako smatrate da će oni koji se izdvoje, koji uđu u himalajske pećine i ne obraćaju pažnju na društvo imaju manje teškoća da ostvare Boga, slažem se. Ali, ako oni ne prihvate čovečanstvo, šta će na kraju dobiti? Ako je naš komad zemlje veoma mali, samo jedan ar, tada će i naša žetva biti veoma mala. Ali, ako imamo mnogo zemlje i sposobnost i sredstva za obradu, tada ćemo dobiti obilnu žetvu. Zato što smo prihvatili čovečanstvo, požnjećemo obilnu žetvu ostvarenja.
Ako volim mog Oca, i ako vidim da Ga moja braća i sestre još uvek nisu ostvarili, šta ću ja da učinim? Davaću moju svetlost, moje postignuće mojoj braći i sestrama. Da svet treba napustiti – to je stara indijska teorija koja je potpuno pogrešna. Danas ćete se odreći sveta, sutra ćete se odreći svoje porodice, a prekosutra ćete se odreći samog sebe. Šta ćete onda da radite?
Naša staza je nesumnjivo staza heroja, božanskih ratnika. Moramo da se borimo protiv sumnje, brige, straha, prepreka, ograničenja, nesavršenosti, ropstva i smrti. Ali, ako zaista volimo Boga, tada ništa nije teško. Sve postaje veoma sigurno i bezbedno. Ovo je najlakša staza koja najviše ispunjava, staza za iskrene, za potpuno posvećene, za hrabre duše koje su spremne da hodaju, marširaju, trče i lete stazom Večnosti.Pitanje: Da li je ispoljenje neophodno za duhovne aspirante koji slede tvoj stazu?
Šri Činmoj: Neki ljudi se ne slažu sa nama da težnja i ispoljenje mogu da idu zajedno. Ako nam ne veruju, tada moram da se od njih držim dalje milionima milja. Ako neki pojedinac kaže da ne veruje u ispoljenje, da veruje jedino u težnju, tada on ne sledi moju filozofiju. Ako neki od mojih učenika kaže da želi jedino ostvarenje a ne i ispoljenje, ja želim da kažem da je ostvarenje bespomoćno bez ispoljenja. Oni idu zajedno. Neki ljudi su više nego željni i nestrpljivi da rade na ispoljavanju, ali nekolicina ima pogrešnu predstavu o našem duhovnom životu.
Hajde da uvek osećamo da težnja i ispoljenje ne samo da mogu da idu zajedno, nego i da moraju da idu zajedno. Oba su potrebna, kao i levo i desno oko. Kada oba oka ispravno funkcionišu, možemo da vidimo svet. Ako je jedno oko defektno, tada smo napola slepi. Shvatite tako težnju i ispoljenje na taj način. Jedno oko je težnja, drugo oko je ispoljenje. Oba su nam potrebna da bismo bili potpuni.Deo III — Cilj savršenstva
Cilj savršenstva
Savršenstvo je ispunjavajuće ostvarenje i ispunjeno ispoljenje tragaoca. Na Zemlji je sve drugo osvanulo osim savršenstva, savršenog Savršenstva.
Savršenstvo je drvo.
Savršeno Savršenstvo je plod
Čovekovo nagađanje o savršenstvu je njegovo neznanje. Čovekova koncentracija na savršenstvo je njegovo znanje. Čovekova meditacija na savršenstvo je njegova mudrost. Čovekova kontemplacija na savršenstvo je njegovo unutrašnje oko koje prosvetljuje svet i preobražava svet.
```
Božja Poruka je Savršenstvo.Čovekova poruka je iskušenje.
Božja Poruka je Savršenstvo.
Čovekova poruka je frustracija.
Božja Poruka je Savršenstvo.
Čovekova poruka je uništenje.```
Cilj Savršenstva i duša slobode idu zajedno. Onaj ko dostigne stanje slobodne duše je ovladao svojim unutrašnjim životom i ovekovečio svoj spoljašnji život. On je izabrani instrument Boga. On je direktni kanal Boga. On je predstavnik Boga ovde na Zemlji.
Plači i pokušavaj.
Kada vapimo da vidimo transcendentalnu Svetlost i kada se trudimo da usavršimo našu spoljašnju prirodu, naše savršenstvo neće ostati nedostižno. Savršenstvo je naše.
Primeni i kontroliši.
Kada primenjujemo božansko u nama i kontrolišemo životinjsko u nama, savršenstvo počinje da sviće u nama. Cvet savršenstva se rascvetava.
Vidi i postani.
Kada nastojimo da vidimo istinu Božijim Okom, a ne našim očima, i kada se svesno trudimo da budemo predani instrumenti Boga, savršenstvo sviće za tren oka. Zlatno Sve savršenstva doziva naša srca koja teže. Istina je da se savršenstvo ne može postići preko noći. Ostvarenje se ne može postići odjednom. Za to je potrebno vreme.
Hajde da vam ispričam priču. Jednom je jedan mladi tragalac pošao jednom duhovnom Učitelju radi inicijacije i bio je iniciran. Sledećeg dana je rekao Učitelju: „Učitelju, sada kada si me inicirao, moraš da mi daš ostvarenje. Želim da vidim Boga“.
Učitelj mu je odgovorio: „Dete moje, kako možeš da ostvariš Boga za jedan dan?“
Dva dana kasnije učenik je rekao: „Oh, želim da ostvarim Boga.“
Učitelj mu je rekao, "Ti nisi spreman."
Nakon nekoliko dana, imao je isti zahtev: „Učitelju, želim da ostvarim Boga“. On nije ispunio svoj zadatak. Nije ispravno ušao na duhovnu stazu. Pre nekoliko dana ga je Učitelj inicirao, a on je već sada plakao za ostvarenjem, a da nije sledio ispravan metod. Želeo je da ostvari Boga, a da ne pliva u moru težnje.
Kad je pošao na reku Gang da se okupa, Učitelj je pozvao ovog učenika da pođe sa njim. Kad su obojica ušli u vodu, Učitelj je gurnuo učenikovu glavu pod vodu na par minuta. Kada je pustio učenika, Učitelj ga je pitao: „Šta si osetio kada sam ti potopio glavu u vodu?“
„Učitelju, nedostajao mi je vazduh. Bukvalno sam umirao i mislio sam da neću preživeti. U trenutku kada si me pustio, vratio mi se život.“
Učitelj je rekao: „Ako možeš da dođeš u isto stanje svesti i da osećaš da bez Boga ne možeš da živiš ni dva minuta, ostvarićeš Boga. U tom trenutku ćeš ostvariti Boga zahvaljujući tvojoj najvišoj težnji. Treba da se upali tvoj najsjajniji unutrašnji plamen i moraš da plačeš – da plačeš za Bogom kao što dete plače za majkom. Jedino tada je ostvarenje moguće.“
Učenik je naučio lekciju. Istinski i duševno je ušao u duhovni život i poslušao je sve Učteljeve zapovesti. Svim srcem se bacio u duhovni život. Osetio je potrebu da se oslobodi iz sveta želja. Osetio je potrebu da izraste u uspinjući plamen težnje, stalne težnje. Tada za njega ostvarenje nije više bilo nedostižno. Zaista je ostvario Boga.
Kada koristimo izraz ’Nebo’, mi osećamo da je Nebo svo svetlost, blaženstvo i savršenstvo. Ali, gde je to Nebo? Ono je duboko u nama, u najvećim dubinama naših srca. I Visoko Nebo, i više Nebo i najviše Nebo su u nama.
Kada ponudimo naše duševne misli našoj braći i sestrama, mi živimo na visokom Nebu.
Kada ponudimo rezultate naših duševnih dela čovečanstvu, živimo na višem Nebu.
I na kraju, kada ponudimo naše duševno postojanje čitavom čovečanstvu, bezrezervno i bezuslovno, mi živimo na najvišem Nebu.
Mi možemo živeti na najvišem Nebu svakog dana. Bog nam je dao sposobnost. On nam je dao potencijal. Mi smo ti koji treba da ispolje svoje unutrašnje mogućnosti i sposobnosti. Svi mi smo puni nesalomive unutrašnje hrabrosti. Nažalost, mi ne koristimo našu unutrašnju neograničenu sposobnost. Mi koristimo našu ograničenu spoljašnju sposobnost. Bojimo se da zaronimo duboko unutra. Unutra je blago. Unutra je ključ. Ne znamo gde smo stavili ključ. Potpuno smo zaboravili. Ne znamo gde leži blago.
U ovom trenutku nam je potreban duhovni Učitelj koji zna gde je ključ i gde je blago. On ne daje tragaocu nešto svoje. On jedino iznosi na površinu tragaočevo unutrašnje blago. Ostvarenje Boga nije samo njegov monopol. Svi će ostvariti Boga, bez izuzetka. To je pitanje vremena. Neko će ostvariti Boga danas, zahvaljujući svojoj unutrašnjoj inspiraciji. Neko drugi će ostvariti Boga sutra, zahvaljujući svojoj iskrenoj težnji. Svi će ostvariti Boga u Božjem odabranom Času. A opet, oni među nama koji su iskreni tragaoci mogu da ubrzaju putovanje. Mi možemo da hodamo ka našem cilju. Možemo da marširamo ka našem cilju. Možemo da trčimo ka našem cilju. Ako trčimo, naravno da ćemo pre stići do cilja nego oni koji hodaju ka svom odredištu.
Cilj Savršenstva. Savršeno Savršenstvo treba da se ispolji ovde na Zemlji, ali kako? Naše putovanje trebalo bi da započnemo sa inspiracijom. Moramo svakog dana duboko u sebi da osećamo potrebu za inspiracijom u svim našim aktivnostima. Bez inspiracije ne može biti pravih dostignuća. Zatim treba da odemo jedan korak dalje. Nakon inspiracije, moramo da osećamo nužnu potrebu za težnjom. Inspiracija nije sve. Moramo da težimo da dosegnemo Zlatno Sve, da vidimo zlatne Obale Onostranog, večno prevazilazećeg Onostranog. To je ono što očekujemo od težnje, uspinjućeg plamena u nama.
Ali ni težnja nije dovoljna. Moramo da meditiramo. Težnja uključuje meditaciju. Kada meditiramo, trebalo bi da osetimo da ulazimo u Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. To nisu magloviti pojmovi, već naši istinski posedi. Da jednog dana uđemo na naše božanske posede – Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost – naše je pravo po rođenju.
Tada, kada postanemo napredni u našoj meditaciji, kada meditacija počne da nudi svoje plodove, ulazimo u oblast ostvarenja. Mi ostvarujemo najvišu Istinu u ovom telu, ovde na Zemlji. Ne moramo da idemo na neko drugo mesto da bismo ostvarili Boga. Ne moramo da idemo u himalajske pećine ili da sedimo na snegom prekrivenim planinama da bismo praktikovali duhovnost. Ne. Duhovnost treba da praktikujemo ovde, u vrevi života. Zemlju treba da prihvatimo takvu kakva je. Ako se bojimo zemlje, ako je se stidimo, tada će ostvarenje Boga zauvek ostati nedostižno. Ovde, na Zemlji, moramo da ostvarimo najvišu Istinu.
Ali, čak ni ostvarenje nije dovoljno. Nakon ostvarenja, trebalo bi da pokažemo to naše ostvarenje. Ako ga ne pokažemo, ponašamo se kao škrtac, koji gomila svoje blago. To nije u redu. Treba da ponudimo čovečanstvu naše ostvarenje u vidu otkrovenja.
Pa ipak, ni otkrovenje nije dovoljno. Moramo da uđemo u oblast ispoljavanja. Ako ne ispoljimo ono što smo ostvarili ovde na Zemlji, ako Majka Zemlja ne primi plod našeg ostvarenja i ako on ne postane zauvek njen, nikada nećemo biti zaista ispunjeni. Majka Zemlja treba da bude nahranjena plodom našeg ostvarenja. Ovde, na Zemlji, mora da se odigra ispoljavanje tog ostvarenja; a kada se ispoljavanje ostvari, osvanuće savršenstvo. Savršeno Savršenstvo nije ništa drugo do apsolutno ispoljenje Božje transcendentalne Volje ovde na Zemlji.
Mi smo svi tragaoci za apsolutnom Istinom. Naša je dužnost da se penjemo visoko, više, najviše. Svako ljudsko biće je došlo na svet sa porukom savršenstva. Nijedno ljudsko biće neće ostati neostvareno. Nijedno ljudsko biće na Zemlji neće ostati neispunjeno. Nijedno ljudsko biće na Zemlji neće ostati nesavršeno.
Ostvarenje, ispunjenje i savršenstvo: to su tri brata. Ostvarenje je najmlađi, ispunjenje je srednji, a savršeno Savršenstvo je najstariji brat u porodici. Ova braća treba da idu zajedno. Treba da stupaju poljem težnje. Treba da plivaju u moru meditacije. Treba da lete nebom, plavim svodom kontemplacije.
Ostvarenje Boga, Otkrovenje Boga i Ispoljavanje Boga se mogu odigrati jedino kada čovek oseća da mora da prevaziđe sebe. Njegov današnji cilj nije krajnji Cilj. Današnji cilj mora da se prevaziđe sutra. Sutrašnji cilj je kamen temeljac. Svakog trenutka moramo da prevazilazimo sebe i dok prevazilazimo sebe, duboko u nama ćemo gajiti poruku savršenstva.
Savršenstvo će osvanuti, a ono što je važno u svim našim aktivnostima je da osećamo da je težnja jedina stvar koja nam je potrebna, jedina stvar za kojom čeznemo. U težnji leži ključ koji na kraju može da otvori vrata savršenog Savršenstva.Deo IV — Poeme iz prvog izdanja
Pomisli pravu stvar,reci pravu stvar
```Pomisli pravu stvar, reci pravu stvar
Radi ono što misliš da je ispravno.Samo nemoj misliti
Da si mnogo veliki.
Reci ono što znaš da je ispravno.
Samo nemoj rećiDa si
Drugi BogIli
Budući Bog.
```Ti
```Drag si mi
JerMe voliš.
Još si mi draži
JerVoliš meditaciju.
Najdraži si mi
JerVoliš Boga.
```Tri broda
```Brod prošlosti je plovio
Da dosegne Zlatnu Obalu.Brod sadašnjosti plovi
Da ugleda Božije Lice.Brod budućnosti će ploviti
Da postane Božije Srce.
```Potrebna mi je vaša pomoć
```Čoveče, moli se za mene.
Potrebna mi je tvoja pomoćDa bih osetio Božju Milost.
Bože, pomisli na mene.Potrebna mi je Tvoja pomoć
Da bih izmenio čovekovo lice.
```On je moj pravi Prijatelj
```Bog se rukovao sa mnom
Samo da bi dokazao da mi je pravi Prijatelj.
Bog mi je blagoslovio glavu
Samo da bi dokazao da mi je istinski Prijatelj.
Bog me je snažno zagrlio
Samo da bi dokazao da je moj večni Voljeni.
```From:Sri Chinmoy,Duša ostvarenja i Cilj ispoljenja, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/rsg