Cvetovi duge, 1. deo

Težnja

Bez težnje, nema spoznaje. Šta je težnja? Težnja je čovekov svesni vapaj da se uspne do Najvišeg, da otrči do Najdaljeg i uroni u Najdublje.

Svesnost

Sve dok nismo svesni šta radimo, ko želimo da budemo i šta želimo da postignemo, mi boravimo gotovo u životinjskoj svesti. Kada govore o svesnosti ljudi često misle na svesnost uma. Smatraju da je um jedini odgovor za sve probleme. Sve dok smo u umu, možemo i moramo biti potpuno svesni svega onog što se dešava u fizičkom, u vitalu, u samom umu, i u svetu vidljivom našim običnim ljudskim očima.

Čovek koji nije svestan svoje sveprožimajuće unutrašnje božanske prirode, je sa duhovne tačke gledišta mrtva duša. U našim Upanišadama, prorok je uzviknuo: "Ustajte! Probudite se!" Svesnost je prvi korak na lestvici duhovnosti; sledeći korak je težnja. Ljudi često brkaju te dve reči. Čovek može biti svestan u bilo kojoj sferi: u fizičkoj, u mentalnoj, ili u vitalnoj. Ali težnja ima veću dubinu. Težnja dolazi direktno iz našeg unutrašnjeg skrivenog bića, iz duše, iz višeg Sopstva.

Svesnost je u domenu uma, ali pravi duhovni tragaoci ili duhovni Učitelji kažu: "Ne, neophodno je otići dalje od svesnosti." U mentalnom domenu, svesnost znači: "Šta ja radim, šta vidim, šta jedem, kako se ponašam?" Sve to je u carstvu uma, ali postoje mnoge oblasti izvan uma. A u te oblasti nas uvodi upravo težnja. Težnja je plamen koji se uzdiže duboko u nama - rastući plamen koji se uspinje do Najvišeg, do vrha.

Dakle, svoje putovanje moramo započeti svesno, jer nećemo napredovati i nikada nećemo biti u stanju da kročimo na stazu Duha ako nismo svesni toga šta ćemo učiniti, šta ćemo reći i šta ćemo postati. Samo, ta svesnost je krajnje ograničena u poređenju sa ostvarenjem duše koje stičemo snagom svoje težnje.

Lepota

Pesnik Kits je izgovorio: „Lepa stvar je radost doveka." Samo, koja stvar? Sa duhovne tačke gledišta, to je naša duša. Duša je večno lepa. Bog se u opipljivom svetu izražava putem lepote, čiste lepote, lepote bez mane. To nije površna lepota - ona je u duši. Ovde se duša izražava kroz opipljivi oblik.

Pre otprilike sat vremena, jedna od mojih učenica mi je donela ove prelepe ruže. Rekao sam joj da su ruže lepe, ali da je ona još lepša od ruža. Nisam joj laskao. Njena duša je beskrajno mnogo lepša od prelepih ruža - to sam hteo da kažem.

Lepota u našoj spoljašnjoj prirodi može neprekidno da se razvija. Lepota se može negovati u spoljašnjem i u unutrašnjem životu - kao Božiji vrhunski odabrani blagoslov. Upravo jer je naš Otac Bog pun lepote, pošto je On ovaploćenje Lepote, i mi imamo puno pravo da postanemo slični Njemu. Zato želimo da posedujemo lepotu duše u spoljašnjem životu i hoćemo da postanemo zaista lepi.

Blaženstvo

Bog Sebe izražava kroz mnoge božanske osobine, ali On tek treba da se izrazi u Svom Transcendentnom Blaženstvu - Blaženstvu koje potpuno preobražava ljudsku prirodu ovde na Zemlji u Prirodu Božansku.

Milosrđe

Čin milosrđa je izuzetno dobar, ali ako se milosrđe ne uruči pravoj osobi, ono može da izazove više problema u ljudskom životu, nego koristi.

Zdrav razum

Zdrav razum broj jedan: Ti si Božiji izabrani sin.

Zdrav razum broj dva: Ne samo da je Bog tebi potreban, nego si i ti potreban Bogu. Bog ti je potreban da spoznaš svoje pravo Ja; Bogu si potreban da On Sebe ispuni.

Zdrav razum broj tri: Ti želiš da spoznaš Boga. A čak i ako ne želiš, Bog neće dozvoliti da ostaneš neostvaren.

Zdrav razum broj četiri: Možda misliš da si danas životinja, ali treba da znaš da ćeš sutra biti Bog.

Samilost

Znam šta je Božija Samilost. Božija Samilost je čovekovo jedino spasenje. U sebi možemo da probudimo Božiju Samilost upravo kroz težnju. Znam šta je ljudska samilost. Čovekova samilost je često preuveličavanje mašte njegovog ega.

Koncentracija

Koncentracija je najsigurniji način da se cilj postigne. Cilj može biti spoznaja Boga, cilj može biti materijalni uspeh, cilj može biti prosto ispunjenje ljudskih želja. Ali upravo je koncentracija ta koja leti kao strela i pogađa metu.

Čovek kome nedostaje moć koncentracije nije ništa bolji od majmuna. Pravi aspirant, posvećenik, pre ili kasnije stiče moć koncentracije bilo Milošću Božijom, bilo stalnim praktikovanjem unutrašnjeg života, bilo težnjom. Svaki aspirant može da deklariše i proglasi da postoji božanski heroj u njemu, božanski vojnik. A šta je zapravo božanski ratnik? To je njegova koncentracija. Koncentracija uleće kao metak u oklop neznanja i probija ga. Koncentracija je aspirantov pravi božanski Ponos.

Dakle, ako neko želi da postigne bilo koji cilj u bilo kojoj oblasti života - bilo da je to na ljudskom, ovozemaljskom putovanju ka oslobođenju, ili na putovanju duše ka apsolutnoj spoznaji - želim da kažem: koncentracija je ključ.

Samopouzdanje

Pre svega, potrebno je uzdati se u sebe, a zatim u Boga. Ako kažete: „Ne uzdam se u sebe, uzdam se samo u Boga“, to je prikriveni način da se odgovornost položi pred Božija Stopala. A ako kažete: „Uzdam se u sebe, ali ne uzdam se u Boga“, takvo samopouzdanje je pogrešna predstava o sopstvenim sposobnostima koje su izuzetno ograničene. Kada u duhovnom životu kažete da posedujete samopouzdanje i osećate da Bog postoji i da ste Njegovo izabrano dete, vi zaista i istinski postajete Božiji kanal.

Ako vam u običnom ljudskom životu nedostaje samopouzdanje, neko može da vam priskoči u pomoć. Ali ako u duhovnom životu nemate samopouzdanja, onda nećete stići daleko, koliko god da je veličanstven vaš duhovni Učitelj. Sve dok se ne pouzdate u to da ste Božije dete i da vam je data moć da težite, nikada nećete pokušati da iznesete na površinu svoje unutrašnje božanske kvalitete. Dakle, korak napred biće moguć tek kada to samopouzdanje dobije u vama uveliko na snazi.

Takođe, potrebno je i uzdati se u Boga — ne samo u to da On poseduje najveću i najdublju Istinu, već i da će vam je On dati. Morate pouzdano da osećate da ćete jednog dana biti u stanju da steknete punu spoznaju Istine. Od koga? Od Boga. Dakle, kada pouzdano osetite da ste Božije dete i kada pouzdano osetite ne samo da Bog ima to čemu težite, nego i da će vam to dati, otkrićete da težnja i ostvarenje idu ruku pod ruku.

Svest

Svest je blistava svetlost koja spaja čoveka sa Bogom; ono konačno sa Beskonačnim. Bog upravo ima tu Svest, koja svakog voli i svakoga štiti. Ono što je čoveku potrebna je svest koja neprekidno teži.

Kontemplacija

Kontemplirajte sa Svetlošću vaše duše o neznanju. Gle čuda! Neznanje to ne može da podnese. Ono beži. Kontemplirajte o Bogu. Gle čuda! Bog trči ka vama. Kontemplirajte o otkrovenju vašeg Sopstva. Gle čuda! Vi ne samo da otkrivate svoje pravo Sopstvo, nego i postajete vaše večno i beskrajno Sopstvo.

Hrabrost

U jednoj od Upanišada piše da dušu ne mogu osvojiti slabići. Hrabrost je apsolutno neophodna u duhovnom životu. Već i samo prihvatanje duhovnog života zahteva veliku hrabrost. Samo božanski hrabra duša, samo božanski nadahnuta duša može glatko da stigne na najuzvišeniji Cilj.

Ova hrabrost nije hrabrost sujetne, grube osobe koja udara druge da bi dokazala svoju superiornost; sasvim je drugačija. Ova hrabrost je stalna svest o tome u šta ulazimo, šta ćemo postati, o tome šta želimo da otkrijemo. Moramo smelo da skočimo u okean duhovnosti, ali potrebno je da razumemo da ne skačemo u more neizvesnosti. Neizvesnost i duhovnost nikad ne idu zajedno. Kada govorimo o hrabrosti, moramo razumeti da hrabrost znači izvesnost.

Pomoću štapa i kanapa nećemo postići spoznaju Boga; nego kroz neprestanu požrtvovanost. Nuđenje sebe je najmoćnije oružje, jer istinska hrabrost počiva upravo na nuđenju sebe. Kada znamo, osećamo i shvatamo da je Bog naš, i da smo mi Božiji - odišemo spontanom hrabrošću.

Vi i Bog ste večno jedno, svako ova vas ispunjava onog drugog. Vi možete da ispunite Svevišnjeg uz nesalomivu hrabrost ili Snagu volje duše, a Svevišnji će ispuniti vas. To osećate snagom svoje sve-nudeće, sve-žrtvujuće unutrašnjoj hrabrosti.

Stvaranje

U svakom trenutku mi sami sebe stvaramo, ili tačnije, Bog stvara Sebe u nama. Ali kada pokušavamo da stvorimo sebe ispunjavajući svoje želje, kada stvaramo sebe protivno Volji Božijoj, Njegovim Idejama i Osećanjima, mi narušavamo pravu Istinu. Kada stvaramo svojim umom, vitalom, fizičkim bićem, bez svesti o tome šta je namera Božija, može nam se učiniti da stvaramo; ali sa Božije tačke gledišta ili sa stanovišta naše duše, u tome zapravo nema kreativnosti. S druge strane, kada postanemo kanal za volju duše, nameru duše, spolja može izgledati da gubimo vreme, da ne obraćamo pažnju na ovozemaljske dužnosti, da ne radimo ništa. Ali ono što zapravo radimo je da kreiramo nešto duboko u sebi. Bog želi da u svakom trenutku stvaramo u sebi Njegov Život, da svesno stvaramo u sebi Njegov San. E sad, kada nazivate sebe Božijom kreacijom ali to govorite iz uma, vi to zapravo ne osećate. Vi to osećate tek kada živite životom težnje. Vaša kreacija ste vi sami, a Svevišnji u Guruu mora da oblikuje, vodi i usavršava tu kreaciju. Ona mora da raste pod stalnim vođstvom Svevišnjeg. Zato ponudite sebe kao cvet pred stopala Svevišnjeg, i vašeg Gurua. Tada i samo tada će vaša kreacija biti trajni instrument i ispunjenje Vrhovnog Svevišnjeg.

Sudbina

Moć koja određuje čovekov konačni Kraj ili njegovo konačno Odredište unapred, naziva se Sudbinom. Ovu moć Bog koristi u Učitelju i kroz njega. Sudbina pravog učenika nesumnjivo je i Sudbina njegovog voljenog Učitelja.

Nevezanost

Juče, Bog vas je naučio šta je to ljudska vezanost. Danas vas Bog uči šta je božanska nevezanost. Juče ste hteli da okujete čovečanstvo vezanošću, ali ste doživeli žalosni neuspeh. Danas želite da svojom božanskom nevezanošću privežete Boga. I gle čuda! Vaš uspeh je neuporediv.

Posvećenost

Posvećenost je tajna nad tajnama. Ona vam omogućava da uspostavite najslađu i najintimniju vezu sa Bogom koji je potpuno vaš.

Disciplina

Disciplinovanje tela je obuzdavanje seksa.

Disciplinovanje vitala je obuzdavanje dinamične agresije.

Disciplinovanje uma je obuzdavanje misli.

Disciplinovanje srca je obuzdavanje emocija.

Disciplina koju poseduje čovek i božanski ponos njegove duše uvek su zajedno.

Sposobnost raspoznavanja

Sposobnost raspoznavanja je tajna uspeha. Uvek raspoznajte između svetlosti i tame, zadovoljstva ljudskog i Radosti božanske, ljudske želje i božanske težnje. Što više krišom raspoznajete, to pre će vam Bog otvoreno doći.

Božansko

Božansko i čovečanstvo moraju ići uporedo. Božansko vapi za čovečanstvom iskreno, najiskrenije. Ali čovečanstvo nema vremena da plače za Božanskim; čovečanstvo samo plače za samim sobom. Čovečanstvo oseća da ima, ili će imati, svu moć neophodnu da ispuni sebe. Sa Božanskim je u neku ruku drugačije. Ono ima veoma široko srce, neograničeno. Božansko zna da ima svu moć da ispuni i manifestuje Sebe na Zemlji, pa ipak, Ono oseća da se Njegova uloga neće završiti sve dok se ne poistoveti sa čovečanstvom. Ako Božansko prihvati čovečanstvo na nižem nivou svesti, Ono će biti pomračeno ogromnim oblakom tame. Ali ako se Božansko približi čovečanstvu na višem nivou, na nivou svesti punom težnje, Ono će uspeti da preobrazi i prosvetli ljudski život, i da ispuni sebe. Božansko u tragaocu najviše leži u neposrednosti današnje najdublje težnje, a ne u svetu koji pripada prošlosti. Težnja koja tragaoca vodi ka spoznaji Boga je preteča unutrašnjeg Božanskog u njemu.

Izdržljivost

Poteškoće ukazuju na silovitost nepoželjnih sila. Izdržljivost nagoveštava neizbežnu pobedu večno ispunjujuće, večno blistave Svetlosti duše.

Večnost

Večnost, Beskonačnost i Besmrtnost: sve tri zajedno. E sad, kada se pojave depresija, razočarenje, briga i anksioznost i kad nas napadnu, primoravajući nas da osetimo da nikada nećemo spoznati Boga, da imamo sasvim malo vremena, tada moramo smesta da uđemo u okrilje Večnosti. Večnost mora da se živi u svakodnevnom životu. Ako možemo u svakom trenutku da osetimo da pripadamo Večnosti, napustiće nas briga, napustiće nas razočarenje, napustiće nas sve negativne misli i ideje. Ali taj osećaj Večnosti ne treba da nas navede da kažemo: „Eh, pa pošto smo večni, možemo da se valjamo u zadovoljstvima dokolice i naravno da ćemo jednog dana spoznati Boga“. Ne! Moramo dati sve od sebe da ovde i sada spoznamo Boga, upravo u ovom trenutku, dok istovremeno posvećeno i duševno nudimo sebe kraj Stopala Svevišnjeg. Svevišnji pripada večitom Sada. Svevišnji je uvek večno Sada. Njegova Večnost, Njegovo Sada je stvarna mogućnost za nas. A kada svet želi da nas povuče unazad, moramo osetiti da nismo izgubljeni; da smo u večnom Sada. Za duhovnu osobu koja teži, Večnost je isključivo večno Sada.

Vera

Ono što vi nazivate Verom, ja zovem predznanjem Duše o Najvišoj Istini. Vera govori aspirantu punom težnje ne samo šta je Bog, nego i šta Bog može da učini za njega u svakom trenutku. Ova vera je aspirantov životni dah u Bogu-Sveznajućem i u Bogu-Svemogućem. Gledajte okom Vere. Videćete Večnu Istinu. Osećajte srcem Vere. Osetićete Besmrtnu Istinu.

Oproštaj

Guru zna da je apsolutno jedno sa svojim učenicima u njihovom bujnom neznanju. Zato on na duševni način, uz osmeh kaže: "Ko će kome oprostiti?"

Ispunjenje

Ispunjenje leži u čovekovoj korenitoj posvećenosti Božanskom Životu. Što se čovek svesnije posveti Svevišnjem, to pre pronaći potpuno ispunjenje.

Božiji pas

Pas je vernost. Ako neko želi da bude najverniji Božiji pas, Bog mu kaže da je On njegov rob.

Milost

Pravi učenik je onaj kome je stalo do Milosti njegovog Učitelja. Pravi učenik je onaj ko oseća da su fizički život njegovog Učitelja i stalno naviranje Božije Milosti neodvojivi. Pravi učenik je onaj ko shvata da je bez Milosti Učitelja ništa, da ne može ništa da učini. Pravi učenik je onaj ko shvata da može da postane uz Učiteljevu Milost ne samo savršen ljudski uzor, nego i najveći Božiji Ponos.

Zahvalnost

Kada vam Bog ispuni želju, vi ste ovaploćenje zahvalnosti. Ako možete da postanete ovaploćenje zahvalnosti Bogu i kada vam On ne ispuni želju, onda će vam Bog Lično sasvim sigurno prići, ne samo da bi nadomestio vašu želju i ispunio je, već i da bi vam pružio ono što ima i što jeste: princip Beskonačnosti

Guru

Vaši otac i majka doneli su vas na svet od Boga. Vaš duhovni otac, vaš Guru, vratiće vas Bogu, svesno i bezbedno, nakon što vas prvo preobrazi u samu sliku Božiju.

Sreća

Sreća je neprocenjivo blago Svevišnjeg. To blago ćete sasvim sigurno steći smesta, čim vaše srce izgovori: „Ono što imam i što jesam pripada Bogu i jedino Bogu“.

Harmonija

Božanska harmonija može se uspostaviti u čovekovoj unutrašnjoj i spoljašnjoj prirodi tek kada on prihvati unutrašnji život kao izvor neprestanog nadahnuća radi usmeravanja, vajanja i oblikovanja njegovog spoljašnjeg života.

Nada

Nada nije prazan pojam.

Nada je ona stvarnost koja nam može da nam se otkrije i koja nam se otkriva u izabran Božiji čas.

Nadati se znači upoznati tajnu postignuća.

Poniznost

Bog je veliki jer jedino je On oličenje savršene poniznosti. Još je veći, jer Bog otkriva poniznost na tlu ovozemaljskom, u našoj težnji koja raste. Bog je najveći, jer On ne odvaja Svoju Transcendentalnu Slavu od Njegove tvorevine: najponiznije vlati trave!

U duhovnom životu, ništa ne može biti suštinski veće od poniznosti. U poniznosti prebiva istinska unutrašnja mudrost. Pred kim treba da smo ponizni? Pred onim koga u unutrašnjem životu prihvatimo kao Mentora ili Kormilara, pred njim treba da budemo ponizni.

E sad, neki ljudi su ponizni samo u svom unutrašnjem životu, a u spoljašnjem životu su sveznalice; grubi su. Kada je reč o težnji, ponizni su pred svojim Učiteljem; a kada je u pitanju svetska mudrost, misle za sebe da znaju beskrajno mnogo više od Učitelja. Tu je Učitelj bespomoćan. Hoću da kažem, duhovni Učitelj je čak i u spoljašnjem svetu sposoban da vidi Istinu bolje od nekoga ko ima iskustva u svetskim pitanjima, pošto je taj Učitelj u neprestanom dodiru sa Najvišim, sa Svevišnjim.

Veoma često lekar nekome nešto kaže, a ja toj istoj osobi kažem nešto drugo. Ja nisam lekar, ja nemam doktorsku diplomu. Ali želim da vam kažem da prodirem u telo pacijenta beskrajno brže od rendgen aparata. A ako Svevišnji želi da kažem učeniku šta da radi, ja mu kažem. Naravno, tada učenik treba da posluša mene, a ne doktora. A opet, ponizan sam pred lekarima, jer i oni rade Božije delo i na svoj način ispunjavaju Boga. Ali, ako se javi nesuglasica između lekara i duhovne osobe, između doktora medicine i duhovnog lekara, ja želim da moji učenici shvate da se obraćam najvišem Izvoru, i da im zatim kažem apsolutnu Istinu.

To se ne odnosi samo na vaše bolesti, nego i na sve aspekte vašeg života. Kada vam kažem nešto o vašem spoljašnjem životu, o vašem porodičnom životu, vašem biznisu, životu na radnom mestu, želim da osetite da vam to govorim sa Najvišeg Izvora. Ali, ako osećate: „Ne, ti ne razumeš, jer nisi upoznao izvesnu osobu ili nisi ovladao tom određenom veštinom“, onda nisam spreman da vam pomognem. Čak i ako imate četrdeset ili pedeset godina iskustva u određenoj profesiji ili u rešavanju određene situacije, a ja kažem: "Uradi ovo!", vi morate da ispoljite mudrost i poniznost, i da me poslušate. Spoljašnji rezultati mogu biti privremeno neprijatni i teški, čak i očigledno opasni, ali iznutra se taj proces odvija i ispunjava po Božijem Planu, i problem će se rešiti takoreći istog trenutka.

Izvan fizičkog je duhovno, a upravo u duhovnom prebiva prava Istina. Upravo iz duhovnog - iz suptilnog fizičkog, čovek može najdelotvornije da menja fizičko. A kada je reč o akciji u fizičkom svetu, želim da kažem onima od vas koji su me zaista prihvatili, da mogu da delujem samo ako ispoljite istinsku poniznost. Tad mogu da trčim i mogu da vas navedem da i vi trčite brzo. Ako imate unutrašnju uverenost da je sve što Učitelj govori potpuno tačno, ako osećate to sa potpunom iskrenošću i spontanom radošću prihvatanja, onda ste moj pravi učenik, i vaš život može biti pesma slobode i jedinstva sa mnom.

Veoma često, moji učenici me poslušaju kada im to odgovara, ili kad im kažem da urade nešto što su i sami želeli, pa su oduševljeni. Ili pak nakon što su sami pokušali sve moguće, a da se pritom nisu konsultovali sa mnom, pa otkriju da nema izlaza i da su se zaglavlili - i dođe čas da ispolje duboku poniznost ili predanost, i oni mi se obrate. Ne treba da budem tužan, ali osećam da mi nije dana odgovarajuća šansa, da mi nije dana puna prilika da delujem sa tim učenicima ili kroz njih.

Ako ne postoji neprestana poniznost od strane učenika, onda Učitelj zaista ore neplodnu njivu. Ja sam zemljoradnik, iskreni sam zemljoradnik; zemlju obrađujem i obrađujem, ali od nekih učenika ne dobijem ni žetvu, a kamoli obilati rod. Zašto? Jer ono što želim da pružim, veoma retko bude prihvaćeno s poniznošću.

Poniznost je izvorna tajna duhovnog života. Ako želite da odmah napredujete, morate biti ponizni, ne samo u vašem unutrašnjem životu, već i u svom spoljašnjem životu. Tek tada ćete spoznati Boga pre vaših očekivanja. U suprotnom, uzalud ja radim, koncentrišem se i meditiram. Pored mojih postupaka, potrebno je još nešto, a to je izvorni duhovni stav s vaše strane. A šta je izvorni duhovni stav? Poniznost

Ako pokucamo na vrata Božija bez poniznosti, vrata Božija se nikada neće otvoriti. Zato hajde da kucamo na vrata Svevišnjeg što je poniznije moguće, da bismo spoznali Njega, da bismo Ga ispunili.

Besmrtnost

Besmrtnost se osmehuje tragaočevoj inspiraciji.

Besmrtnost voli tragaočevu meditaciju.

Besmrtnost svesno i radosno postaje jedno sa tragaočevom spoznajom.

Inspiracija

Inspiracija je prvi korak. Drugi i poslednji korak ka spoznaji Boga je težnja. Onaj ko nema inspiracije nije ni malo bolji od mrtvog čoveka. Onaj ko ima inspiraciju, duševnu inspiraciju, neprestano trči prema Onostranom i neprestano vapi za Onostranim.

Radost

Svet vapi samo za jednom stvari, za Radošću. Bog Lično pokušava da uspostavi na Zemlji samo jednu stvar: Radost. To što vi nazivate Radošću se duboko u našoj filozofiji naziva Blaženstvom. Ovo Blaženstvo se pojavljuje samo kada želimo da saznamo Istinu, da doživimo Istinu, da spoznamo Istinu i da postanemo Istina. Sve dok ne postanemo Istina, ne može biti trajne Radosti. I ne može biti veće ili dublje Radosti od toga da smo postojano i bezrezervno ujedinjeni sa Voljom Unutrašnjeg Kormilara, Svevišnjeg.

Ljudi često brkaju reči „Radost“ i „uživanje“ i pogrešno tumače uživanje kao Radost. Uživanje je nešto što vezuje, što je prolazno. Nakon uživanja odmah se javljaju frustracija, anksioznost, briga, depresija i tako dalje. Ali Radost, prava Radost, je nešto što neprestano raste i teče, što čini da osećamo da možemo da odemo još dalje, da zaronimo još dublje, da uzletimo još više.

Kada zaista utelovimo Radost, unutrašnju Radost, postajemo savršeni izrazi Božije Vizije, Božijeg Obećanja i Božije Stvarnosti. Šta je Božija Vizija? Božija Vizija je da je svako ljudsko biće savršeno, samilosno, moćno i milosrdno kao što je Bog. To je Njegova Vizija. Šta je Njegovo Obećanje? Božije Obećanje je da će On učiniti da svaka osoba oseća da na kraju može da postane Sâm Bog. A šta je Božija Stvarnost? Božija Stvarnost je da je svaki čovek, već sada, neispoljeni Bog. Dakle, kada zaista posedujemo unutrašnju Radost, primamo na dar Božiju Viziju, Božije Obećanje i Božiju Stvarnost.

Svetlost

Svetlost i tama. Tama nas navodi da osetimo da smo ništa i da ne možemo ništa, da smo beskorisni. Svetlost nas navodi da osetimo da smo sve, da možemo sve, da možemo sve da postanemo. Gde je Svetlost? Prava Svetlost? Prava Svetlost nije u fizičkom; nije u umu. Ona je duboko u duši. Tamo gde je Svetlost je i širenje. Širenje čega? Širenje Istine. Svetlost je stalno izražavanje Istine. Svetlost i Istina uvek idu zajedno. Mrak i sukob uvek idu zajedno.

Ona svetlost za koju tvrdimo da smo je stekli od prijatelja, od rođaka i od mondenskih ljudi, nije prava svetlost. To je samo lanac misli i ideja kojima pridajemo značaj. Uvek osećamo da drugi imaju više razumevanja i da više znaju od nas. Ali želim da kažem da ćete imati više svetlosti od bilo koga drugog kada budete ostali u duši. Vaša duša ima beskrajno mnogo više svetlosti od bilo koga ko vam pruža intelektualne informacije ili spoljašnje znanje.

A kako ćete ući u dušu da biste videli Svetlost, osetili je i upotrebili? Svetlost se dostiže odbacivanjem straha, straha koji vas okružuje, koji je ispred vas, iza vas i pred vama. Vi ste žrtva straha, kako u sopstvenom životu, tako i u životu onih koji su vam najmiliji - straha za vašu decu, za vaše prijatelje, za vašu zemlju, za vašu planetu. Kada ste puni straha, ne možete da uđete u dušu i da primite svetlost duše. Zato pokušajte da odbacite strah iz vašeg života, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Videćete tad da će vas Svetlost vaše duše neprestano hraniti. Iskreni aspirant pun težnje prima svetlost isto tako i kada uđe u svest Učitelja. Učiteljeva svest je uvek preplavljena duhovnom Svetlošću, Svetlošću Onostranog.

Svetlost i težnja uvek su zajedno. Svetlost otkriva i ispoljava život jedino kada težnja postojano hrani našu unutrašnju glad.

Ljubav

Hajde da pokušamo da pre svega saznamo šta je ljubav. Ako ljubav znači posedovati nekoga ili nešto, onda to nije prava ljubav, nije čista ljubav. Ako voleti znači davati sebe, postati jedno sa svime i sa svakim, onda to jeste prava ljubav. Prava ljubav je potpuno jedinstvo sa voljenim objektom i sa Vlasnikom ljubavi. A ko je Vlasnik ljubavi? Bog. Bez ljubavi ne možemo postati jedno sa Bogom. Ljubav je unutrašnja spona, povezanost iznutra, unutrašnja veza između čoveka i Boga, između konačnog i beskonačnog.

Ljubav je tajni ključ za otvaranje Božijih Vrata. Bogu moramo prići uvek preko ljubavi. Prvi korak je ljubav; posvećenost je drugi korak; a treći korak je predanost. Prvo moramo da volimo Boga; zatim moramo da posvetimo sebe jedino Njemu; i na kraju moramo, da bismo ispunili sebe, da boravimo kraj Njegovih Stopala. Dakle, ako se krećemo kroz životno putovanje ispunjeni ljubavlju, nikada nećemo doživeti taj neuspeh da nismo stigli do Boga ili da nismo ispunili Boga u našem sopstvenom životu ili u čovečanstvu. Ispunjenje je tamo gde je ljubav čista, gde je božanska. A gde božanske ljubavi nema, sve je jad i čemer, razočarenje i na kraju duhovna smrt.

Tvoja ljubav je neophodna tvojoj deci. Tvoja ljubav je potrebna tvojoj supruzi. Ali, Božija Ljubav je neophodna tebi. Bog je spreman da ti pruži Svoju Ljubav. Ali, ti nisi spreman. Spreman si da pokloniš svoju ljubav ćerki i supruzi. Samo, one nisu spremne. Kada budeš spreman da primiš ljubav od Boga, videćeš da će, na tvoje iznenađenje, i tvoja supruga i tvoja deca biti spremni da prime ljubav od tebe. Ali ni sekundu ranije!

Kao što mi ne možemo da živimo na Zemlji bez životne sile, tako ni Bog ne može da živi i On ne postoji bez Svoje Ljubavi: sveobuhvatne, svehraneće i sveispunjujuće.

Blistavost

Blistavost je jedna od božanskih osobina duše. Ali ne mora svaka duša da se izrazi, i ne izražava se svaka duša kroz blistavost. Može da upotrebi druge božanske kvalitete kao što su: Mir, Blaženstvo i Moć. Za blistavošću nije neophodno vapiti. Blistavost će se sasvim sigurno javiti ako je čovek apsolutno čist u fizičkom biću, ako je istinski iskren u umu i ako duševno teži u svom srcu.

Mnogostrukost

Mnogostrukost je glas spolja, kroz ličnost čoveka.

Mnogostrukost je glas iznutra, kroz Božansku individualnost.

Hajde da slušamo naloge unutrašnjeg

glasa...

uvek!

Nirvana

```

Bez uma, bez oblika, samo postojim ...

Ples prirode potpuno je okončan,

Ja sam Onaj za kojim tragao sam ...

Ne menjam ništa vremenom i delima;

Moja kosmička igra je završena.

[Iz "Apsoluta"]

```

Kada se njegova kosmička igra okonča, čovek ulazi u Nirvanu - u stanje Nirvane.

Kada se duša umori i poželi da se udalji od sukoba, van domašaja kosmičkih sila, onda mora da primi Nirvanu širom otvorenih ruku.

Nirvana je obustavljanje svih ovozemaljskih aktivnosti.

Ovaj svet je poprište na kome se odvija ples kosmičkih sila, ali kada čovek uđe u Nirvanu, kosmičke sile se povlače pred vrhunski uzvišenom Istinom, i tu su Znalac, Znano i samo Znanje, odnosno Mudrost, tri anđela koja se stapaju u jedno.

Tad čovek postaje i Znalac, i Znano.

Ako nije imao iskustvo Nirvane, čovek obično ne može da zna šta je iluzija.

Prema nekim duhovnim učiteljima svet je iluzija - Maja.

A onda čovek uđe u Nirvanu, on shvati šta je iluzija.

Nirvana je statično jedinstvo sa Bogom.

U Nirvani sve prestaje u statičnom Blaženstvu.

To Blaženstvo se ne može zamisliti, ne može se dokučiti, ne može se opisati.

Iznad Nirvane je stanje Apsolutnog Jedinstva.

A to je dinamičko jedinstvo sa Bogom.

Nirvana je izuzetno, izuzetno, izuzetno, izuzetno visoko stanje.

Međutim, za jednog božanskog radnika to nije najviše stanje.

Ako čovek želi da služi Boga ovde na Zemlji, onda on mora uvek iznova da se vraća na ovaj svet - da bi služio Svevišnjeg u čovečanstvu.

Ako želi da manifestuje Svevišnjeg na polju stvaranja, čovek onda mora da deluje u apsolutnom dinamizmu Svevišnjeg, ne da se odmara u Nirvani.

To ne znači da božanski radnik ne može da stekne iskustvo Nirvane.

Iskustvo Nirvane je pod komandom svih Bogoostvarenih duša.

Nirvana je, međutim, za one koji se zadovoljavaju statičnim aspektom Vrhovnog Bramana.

Ako želi da utelovi oba aspekta - i statični i dinamični aspekat Svevišnjeg - onda želim da kažem da on mora još više da se udalji od Nirvane i da zakorači u polje manifestacije.

Strpljenje

Strpljenje nije bezuslovna predanost univerzalnoj patnji. Ne. Strpljenje je spoznaja svoje sopstvene neograničene Svesti. Strpljenje je plod Večnosti. Bog najuspešnije gleda i vidi putem Svetlosti vašeg Strpljenja. Vi najduševnije pokušavate da vidite putem Svetlosti Božije Samilosti.

Mir

GBog ima beskrajno mnogo dece, međutim Njegovo najdraže dete zove se Mir.

Savršenstvo

Na Zemlji je osvanulo sve osim savršenstva, savršenog Savršenstva. Za savršeno čovekovo Savršenstvo traže se dve stvari: Božija apsolutna Volja i Večno Strpljenje.

Prana

Prana je sanskritska reč koja označava dah života, vitalnu silu, životnu energiju. Prana je kosmička Sila, odnosno kosmička Energija koja deluje u fizičkom telu. Kratkog veka je ljudski život u kome prana traje četrdeset, šezdeset ili osamdeset godina. Ali kosmička Energija živi zauvek u sopstvenoj sferi. Postoji spona između kosmičke energije koja je beskonačna, i prane, kako nazivamo ovu energiju kada uđe u naše fizičko telo. Ta karika je duša. Duša i prana deluju zajedno. Upravo duša poziva pranu u fizičko telo na kratak period od nekoliko godina. A onda se ta veza između kosmičke Energije i prane zarobljene u fizičkom telu prekida, po Božijoj Volji. U tom trenutku, telo nam se oduzima i mi umiremo.

Ako možemo da budemo svesni svog daha kada meditiramo, to će nam pomoći da postanemo svesni velikog Božanskog Daha čiji smo instrumenti. Kada počinjemo da meditiramo, ako prana teče spontano, uravnoteženo i neometeno, unutrašnje biće moći će da iznese u prvi plan unutrašnje blago i da omogući spoljašnjoj ličnosti da oseti, ispuni i spozna ono Najuzvišenije.

E sad, kako na najbolji način da iskoristimo ovaj životni dah, ovu pranu? Kroz čistotu. Što smo čistiji u svom unutrašnjem i spoljašnjem životu, to lakše će životna sila delovati u skladu sa Božijom Voljom. Kada prana postane jedno sa kosmičkom voljom, smesta u našem unutrašnjem životu vidimo veliko postignuće, ogromno dostignuće. Ovo dostignuće nam se može javiti u obliku mira, u obliku radosti ili u obliku ispunjenja. Kada pranu - životnu silu - upotrebimo za služenje Svevišnjeg, postajemo Njegov najveći ponos.

Napredak

Samo recite: prošlost je prašina. I gle čuda! Načinili ste ogroman napredak.

Samo recite sebi da se zovete nepokolebljiva Odlučnost. I gle čuda! Načinili ste istinski napredak.

Samo pomislite da vas vaš Učitelj voli mnogo više nego što vi volite njega. I gle čuda! Vaš napredak je zaista velelepan.

Čistota

Postoji cvet duboko u vašem srcu i taj cvet se zove: Čistota. Čistota je čovekova večna spona sa Božijim besmrtnim i beskrajnim Životom.

Duhovno udubljivanje

U čistoj meditaciji, uz čistu misao, čovek može da se udubi u božansko u sebi. Ako možemo da provedemo pet minuta bez ikakvih misli u umu - bilo božanskih ili nebožanskih, dobrih ili loših - odmah ćemo videti odraz svoje duše. Ova unutrašnja duša predstavlja naše božansko savršenstvo - i u spoljašnjem životu - i u unutrašnjem životu. Moramo uvek da prebivamo u najvećim dubinama svog unutrašnjeg bića, jer se upravo odatle promalja na površinu stvarno unutrašnje prosvetljenje. To je duhovno udubljivanje.

Odricanje

Sa strogo duhovne tačke gledišta, za aspiranta punog težnje takozvano ovozemaljsko odricanje nije neophodno. Želim da kažem da, ako se pod odricanjem podrazumeva napuštanje porodice, nedostatak brige o društvu ili čovečanstvu, čega god da se odreknemo danas, sutra će nam nešto drugo stajati na putu. Danas porodica predstavlja prepreku; sutra će to biti naši prijatelji ili rođaci; prekosutra će to biti naša zemlja, a dan nakon toga - svet. Takvom odricanju nema kraja.

Odricanje se nikada ne odnosi na svet ili na one koji su nam najdraži. Ako neko kaže da će se odreći sveta da bi spoznao Boga, želim da kažem da on nije u pravu. Time što je sve napustio, koga će ta osoba da prihvati? Boga? Ne! Bog je u svakoj ljudskoj duši. On će se danas odreći sveta, a sutra će otkriti da Boga kog je tražio nema nigde drugde. Bog je u svetu. Njegov stav ga zapravo sprečava da vidi Boga u svetu.

Tragalac mora da pokuša da vidi Boga u čovečanstvu. On mora da skine veo neznanja koji je položen između njega i ostatka sveta da bi video Boga u čovečanstvu. Kada se veo pokida, kada se veo zapravo ukloni, ne treba se ničega odricati. Čovek vidi Boga, oseća Boga, nalazi se u Bogu, ovde i u onostranom.

Mi svakako moramo u duhovnom životu da se odričemo. Ali nećemo se odreći pojedinih osoba; odreći ćemo se osobina, onih osobina koje stoje na putu našeg sjedinjenja sa Božanskim. Odreći ćemo se sumnje, nesavršenstva, neznanja i smrti. Kada uđemo u duhovni život, dobijamo priliku da se odreknemo tih stvari ili, bolje rečeno, da ih preobrazimo. Kada je reč o odricanju ili o preobražaju nečega, mi smesta pomišljamo na neznanje. Uistinu, moraćemo u svom duhovnom životu da ga preobrazimo.

Međutim, i pored toga ponekad vidimo da nema drugog izbora; da bismo spoznali Boga potrebno je da žrtvujemo one koji su nam najdraži. U tim trenucima treba da osetimo da najdraži zapravo nisu oni koje mi nazivamo najdražima. Zaista najdraži je Bog. Ako tada uđemo u Boga koji je stvarno Najdraži, videćemo da ne žrtvujemo apsolutno ništa. Prava žrtva nastupa kada osetimo da je naše neznanje to što mora da se preobrazi. Tada mi žrtvujemo je svoju ograničenost i svoju glupost.

Žrtva

U prebivalištu duše, u unutrašnjem svetu ne postoji žrtva. Ako zaista osećamo da smo svi jedno, gde je tu žrtva? Kada povredim nogu, koristim svoju ruku da bih stavio zavoj. Ne osećam da se moja ruka u tom trenutku žrtvuje za moju nogu. Slično tome, kada je reč o potpunom jedinstvu, jedinstvu u duhovnom svetu, ko se za koga tu žrtvuje? Mi smo jedna porodica, deca smo Božija, nalik na ruke i noge jednog istog tela. Kada određeni deo tela pomaže drugom, ne govorimo da je to žrtva. Dakle, ono što činimo za čovečanstvo, ne činimo snagom naše nadmoći, već snagom jedinstva. Mi samo proširujemo svoju ograničenu svest u neograničenu svest.

Prihvatanje sebe

Svaki čovek mora da prihvati sebe onakvim kakav jeste: na pola neznanje, na pola znanje. Dok ne prihvatimo sebe u potpunosti, kao delimično neznanje i delimično znanje, nećemo biti u stanju da stignemo na Cilj. Prvo moramo da prihvatimo tamu i svetlost zajedno. Zatim moramo da pridamo veći značaj, beskrajno mnogo veći značaj svetlosti u sebi. Tek tada će se taj deo nas koji je neuk i mračan preobraziti. Međutim, ako prihvatimo sebe samo delimično, odvajajući tamu u sebi od naše svetlosti, samo ćemo se pritajiti i zavaravati sebe. Uzdaćemo se samo u to da će mrak nestati. Ali, to je strašna greška. Ono što je svetlo i ono tamno moraju prvo da se prihvate u celini, i tek tada možemo da obratimo svu pažnju na svetlost uz pomoć težnje. A kada posvetimo svoju pažnju svetlosti, svetlost će se sama po sebi rasprostreti, a tama će nestati. U tom času postaćemo potpuno ono što jesmo. A mi smo upravo Bog u sopstvenom obliku ispoljavanja, ispoljavanja Sebe.

Nesebičnost

Nesebičnost dobija pravi smisao samo u višem idealu, u višoj stvarnosti, višoj istini. Nesebičnost mora da ima ideal da bi u potpunosti sebe ostvarila. Za jednog tragaoca za najvišom Istinom, nesebičnost znači prigrliti ideale ostvarenog Učitelja - Gurua. Nesebičnost učenika leži u njegovom svesnom unutrašnjem vapaju za jedinstvom sa Učiteljem: sa Učiteljevim idealima i sa misijom Učitelja na Zemlji. Potpuno jedinstvo sa idealima Učitelja uzvišeno je važan zadatak. Ako se učenik nije poistovetio sa svešću Učitelja, on nikada neće moći nesebično da služi njegove ideale. Zato želim da vam kažem da ne može postojati ništa važnije i ništa značajnije od nesebičnosti. To je prava nagrada koju Bog čuva u vašem srcu punom težnje; to je neuporedivo blago Svevišnjeg.

Samospoznaja

Samospoznaja je prvi i najvažniji čovekov Cilj. U samospoznaji, njegova težnja na kraju prerasta u sâmu Sliku Boga.

Oslanjanje na sebe

Kad vam je svest u fizičkom, vaše oslanjanje na sebe odvešće vas u samouništenje. Kad vam je svest u duši, vaše oslanjanje na sebe dovešće vas do spoznaje vašeg Sopstva. Kad vam je svest u Učitelju, vaše oslanjanje na sebe hraniće se najčistijom brižnošću vašeg Učitelja, a istovremeno i najslađim Božijim Blagoslovom.

Stidljivost

Stidljivost je slatkoća.

Ona je slatka jedino kada se izražava kroz srce deteta nalik na cvet.

Stidljivost je božanska samo u potpunoj nevinosti.

Iskrenost

Neka svako ljudsko biće bude iskreno, a ne glupo. Neka svako ljudsko biće uvek razdvoji svoju duševnu iskrenost od svoje razgolićene gluposti. Kada ste iskreni prema Bogu, vi spoznajete Istinu. Kada ste iskreni prema sebi, vi postajete Istina.

Vapaj duše

Duša učenika vapi za Guruovom beskrajnom Samilošću. Duša Gurua vapi za učenikovom večnom ljubavlju prema Bogu. Bog plače od Radosti neograničene kada vidi da se dva njegova sina - Guru i Učenik - vole, da su potrebni jedan drugom i da jedan drugog ispunjavaju.

Vrhunska žrtva

Ako prigrlite smrt da biste ugodili Svevišnjem, to će biti vaša Vrhunska Žrtva. Ako se odreknete sopstvene Besmrtnosti da biste zadovoljili čovečanstvo, to će biti vaša Vrhunska Žrtva. Kada vam život preraste u spontanu žrtvu, postaćete jedinstveni instrument Božiji, Njegov neuporedivi predstavnik ovde na Zemlji.

Predanost

Predanost ukazuje na napredak istog trenutka. Predanost predstavlja spontanu radost. Predanost označava neuporedivu mudrost duše koja teži. Predanost podrazumeva savršenstvo ljudske težnje. Čovekova bezrezervna predanost znači Božije bezuslovno prihvatanje. Predanost je najblistaviji i najefikasniji ključ za otvaranje vrata Srca Svevišnjeg u svakom času života istinskog tragaoca punog težnje.

Tolerancija

Svevišnji nam je najdraži, jer je On Oličenje Tolerancije. Međutim, kada uđemo duboko u sebe, vidimo da to uopšte nije tolerancija. To je Njegovo sve-voleće Jedinstvo. Svevišnji izražava Sebe kroz ljudsko nesavršenstvo, kroz ljudska ograničenja i ljudske neuspehe ne toliko snagom tolerancije, koliko snagom Njegove spontane, duševne Brižnosti za Njegovu decu.

Istina

Um pun sumnje kaže da postoji samo jedna Istina: postojanje Boga je kolosalna izmišljotina. Srce puno težnje kaže da postoji samo jedna Istina: Bog jeste, Bog postoji. Duša koja sve nudi i koja je potpuno predana kaže da je Istina samo jedna: spoznaja Boga je vaša. Bog ima beskrajno mnogo imena. Ali, među svim tim beskrajnim imenima, Istina je Njegovo ime koje je sve-voleće i sve-ispunjujuće.

Ujedinjenje

Čoveku ne treba mnogo toga. Potrebno mu je samo jedno: ujedinjenje. Ljudsko ujedinjavanje završava se samo na rečima. Ljudsko ujedinjavanje je daleki vapaj. Bog vapi samo jedanput. Bog vapi jer nije ispunjen. Jedino ljudsko ujedinjenje može ispuniti Božiju Viziju na Nebu, i Božiju Stvarnost na Zemlji.

Vrlina

Biti poštena osoba, govoriti istinu, činiti dobra dela koja drugi mogu da slede, imati predivno srce, plemenit karakter: to je vrlina. Ali najveća vrlina leži u utelovljenju Istine. To ne kaže obična istina, nego prava Istina govori: „Ja sam - Istina“. Obična istina kaže: „Sad pričam laži, sad govorim istinu“. Ali prava Istina je nešto drugo. Čitava tvorevina počiva na pravoj Istini. Mi trenutno odvajamo Tvorevinu od Istine. Kažemo da je Tvorevina ovde; Istina je tamo. Ali, kada govorimo o pravoj Istini, sve je sâmo jedinstvo. Najviša Istina je apsolutno jedinstvo sa svime u univerzumu. I svi mi moramo da postanemo to Jedinstvo.

Vital

Vital otelovljuje bilo božanski dinamizam, bilo neprijateljsku agresiju. Kada aspirant pun težnje iznese na površinu svetlost duše, neprijateljska agresija prerasta u božanski dinamizam, a božanski dinamizam se preobražava u sveispunjujuću vrhunsku Stvarnost.

Božanska volja

Božanska volja prebiva u najskrovitijim dubinama našeg srca. Ova božanska volja nam govori da možemo da činimo sve, pod uslovom da je to Božija Volja. E sad, kako to da se božanska volja u nama može odvojiti od Božije Volje? U poređenju sa Božijom beskrajnom Voljom, božanska volja u nama je ograničena samo zato što smo još uvek u neznanju. Ali, kada jednom uspemo da zbacimo sa sebe veo neznanja putem težnje, putem neprestane težnje, božanska volja će odgovoriti u nama na beskrajnu vrhovnu Volju odozgo i postaće potpuno jedno sa njom.

Ljudska volja

Naša ljudska volja je stalna neutešna glad, i ništa više. Naša Božanska Volja je neprekidna, postepena, samouverena i najviša spoznaja Sebe. Naša ljudska volja može da preraste u Božansku Volju ako znamo koga da volimo, zašto da volimo i kako da volimo. Koga treba da volimo? Boga. Zašto bismo voleli Njega? Zato što je On Ovaploćenje Ljubavi. Kako Boga da volimo? Jednostavno kroz osećanje da smo potpuno Njegovi i da ćemo ostati Njegovi, i jedino Njegovi u Večnosti.

Duhovna mudrost

Mudrost može biti fizička, vitalna, mentalna, psihička i duhovna. Duhovna mudrost predstavlja najvišu i najdublju mudrost. Duhovna mudrost je prirodno, spontano razumevanje Istine. Ako želimo da definišemo duhovnu mudrost jednom kratkom rečenicom, onda možemo da kažemo da je duhovna mudrost spontano prepoznavanje sopstvenog unutrašnjeg Bića, unutrašnje Stvarnosti. Bog pripada vama. To je istinska duhovna mudrost. Vi pripadate Bogu. To je istinska duhovna mudrost. Vaš unutrašnji vapaj i Božija beskrajna Blagodat su neodvojivi i nedeljivi. To je istinska duhovna mudrost. Bez duhovne mudrosti, nikada nećemo moći da postupimo onako kako Svevišnji želi. Duhovna mudrost je prvi i najvažniji preduslov za naše apsolutno prihvatanje Boga i za konačnu spoznaju Boga. Duhovna mudrost je ne samo najveća pomoć za iskrenog aspiranta, nego i neuporediv Božiji Blagoslov. Onaj ko poseduje duhovnu mudrost sigurno će spoznati Boga u ovom svetu, ovde na Zemlji. Uostalom, jedino u spoznaji Boga postoji najiskrenija duhovna mudrost.

Napomena urednika

Šri Činmoj je u više navrata, u nekoliko svojih duhovnih Centara, zatražio od svojih učenika da mu daju neki duhovni pojam ili duhovni koncept o kome su hteli više da znaju, i zatim je spontano o tome pričao. Ova knjiga je kompilacija Šri Činmojevih duhovnih komentara.

From:Sri Chinmoy,Cvetovi duge, 1. deo, Agni Press, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/rf_1