Prihvatanje sebe

Svaki čovek mora da prihvati sebe onakvim kakav jeste: na pola neznanje, na pola znanje. Dok ne prihvatimo sebe u potpunosti, kao delimično neznanje i delimično znanje, nećemo biti u stanju da stignemo na Cilj. Prvo moramo da prihvatimo tamu i svetlost zajedno. Zatim moramo da pridamo veći značaj, beskrajno mnogo veći značaj svetlosti u sebi. Tek tada će se taj deo nas koji je neuk i mračan preobraziti. Međutim, ako prihvatimo sebe samo delimično, odvajajući tamu u sebi od naše svetlosti, samo ćemo se pritajiti i zavaravati sebe. Uzdaćemo se samo u to da će mrak nestati. Ali, to je strašna greška. Ono što je svetlo i ono tamno moraju prvo da se prihvate u celini, i tek tada možemo da obratimo svu pažnju na svetlost uz pomoć težnje. A kada posvetimo svoju pažnju svetlosti, svetlost će se sama po sebi rasprostreti, a tama će nestati. U tom času postaćemo potpuno ono što jesmo. A mi smo upravo Bog u sopstvenom obliku ispoljavanja, ispoljavanja Sebe.

From:Sri Chinmoy,Cvetovi duge, 1. deo, Agni Press, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/rf_1