BARATA: Šatrugna, brate, idi i dovedi tu prljavu životinju, Mantaru. Dovedi ovamo tu grbavu kreaturu. Ja ću je dovesti u red. Dovedi je ovamo.
(Šatrugna izlazi i vraća se vukući Mantaru. Barata žestoko zgrabi Mantaru za uvo, povuče je za kosu i žestoko je šutne.)
BARATA: Ti, ti si kriva! Ti si navela moju majku, ti si nahuškala moju majku da pošelje Ramu u izgnanstvo na četrnaest godina. Moj najdraži Rama, svetlost moga srca!
(Mantara padne na zemlju onesvešćena.)
BARATA: (okrećući se Kaikeji, na ivici suza): Majko, jesi li ti ljudsko biće? Treba li da te zovem majkom? Postupila si poput životinje. Misliš li da si me učinila srećnim? Pokazaću ja tebi! Svakog dana ću ti zagorčavati život! (Zastaje.) Ne, ne. Tebi je oprošteno. Ramino srce opraštanja, njegovo samilosno srce ti je oprostilo. Njemu će biti žao ako budem tako postupao prema tebi. Ali, kažem ti, ja sam Ramin brat Barata, a ne tvoj sin! Moja majka je Kaušalja, a ne ti, ti nezahvalnice, ti varalice! Odlazim u šumu. Dovešću svog brata nazad. On će vladati carstvom. Ja nisam samo njegov brat, ja sam njegov odani rob. Neću se vratiti nazad sve dok ne dovedem brata moga srca i duše, Ramu, nazad u Ajođu, u njegovo kraljevstvo.
(Barata izlazi.)From:Sri Chinmoy,Moj Rama je moje sve, Sky Publishers, New York, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ram