ČOVEK: O, našao sam još nekog ko strada zbog ove kiše. Mislio sam da neću nikog naći ovde. Došao sam na skelu, ali nijedan skeledžija nije voljan da me prebaci na drugu obalu. Svi su se uplašili od ove oluje.
HANUMAN: Ja se ne plašim oluje. Samo mislim na mog Gospoda Ramu.
ČOVEK: Hanuman! Čuo sam mnnogo o tebi. Šta je to Rama uradio za tebe?
HANUMAN: Pazi šta pričaš. Šta Rama nije uradio za mene? Ima li išta što on nije uradio za mene? Ili, ima li ičeg što on neće uraditi za mene? On je uradio sve i uradiće sve za mene. Ja, jedva da sam išta uradio za njega.
ČOVEK: Ti si uradio mnoge stvari za njega, Hanumane.
HANUMAN: Istina, ali ipak osećam da mogu da mu udovoljim mnogo više nego što sam mu već udovoljio.
ČOVEK: O, Hanumane, ti si otelovljenje poniznosti.
HANUMAN: Ja sam otelovljenje iskrenosti. Ali ako kažeš da sam otelovljenje poniznosti, to ne prihvatam. Ja hoću da budem otelovljenje poniznosti. Kako bih voleo da mogu da uradim nešto zaista veliko za mog Ramu! Izgleda da ova kiša ne namerava da prestane. Ali, ja ću preći na drugu stranu.
(Hanuman počinje da hoda po vodi.)
MAN: Hanumane, Hanumane!
HANUMAN: (vraćajući se): Šta je s tobom?
ČOVEK: Hoću da pođem sa tobom.
HANUMAN: Hoćeš da pođeš sa mnom? Hajde onda.
ČOVEK: Ali, plašim se.
HANUMAN: Ne plaši se. Imaš li pisaljku?
MČOVEK: Imam.
HANUMAN: I list papira?
ČOVEK: Da.
HANUMAN: Sad zažmuri.
(Čovek zažmuri. Hanuman napiše nešto na papiru, presavije ga i da čoveku. On počne da otvara.)
HANUMAN: Ne, nemoj. Ne otvaraj. Ja idem s tobom na drugu stranu. Ali, ne otvaraj taj papir. Ako ga otvoriš i vidiš šta sam napisao, nećeš moći da hodaš po vodi. Potonućeš.
ČOVEK: Ne, ne, nikako neću otvarati.
HANUMAN: Onda hajde sa mnom.
(Počinju da hodaju zajedno.)
ČOVEK: O, Hanumane, ne znam šta si napisao na tom papiru. On ima takvu čaroliju u sebi. Nikad u životu ne bih pomislio da ću moći da hodam po vodi! Ti možeš da uradiš sve, Hanumane. Ti imaš sve sposobnosti. Bez tvoje pomoći, ne bih mogao ni da pomislim da hodam po vodi.
HANUMAN: Sve je moguće, Raminom milošću.
ČOVEK: Gde je ovde Rama?
HANUMAN: Rama je svuda.
ČOVEK: Hanumane, stvarno sam radoznao da vidim šta si ovde napisao.
HANUMAN: Ne otvaraj. Ako otvoriš, potonućeš.
ČOVEK: Ako si ti kraj mene, ne mogu da potonem. Ti ćeš mi pomoći. Otvoriću ga. (Otvara papir i gleda u njega. Tu piše „Rama“.)
ČOVEK: „Rama!“, tu piše. (Nasmeje se.) Opet Rama, čak i ovde!
(Čovek smesta potone.)
ČOVEK: O, Hanumane, spasi me, spasi me!
HANUMAN: Neću. Rugao si se mom Rami, ismevao si mog Ramu. Neću te spasti. Onaj ko se podsmeva mom Rami, onaj ko kritikuje mog Ramu, nikad neće steći moje saosećanje. Ponavljao sam ti da ne otvaraš. Nisi me poslušao, a onda, što je još gore, rugao si se mom Rami. Sledi ti kazna. Ne volim te. Ako neko ne mari za mog Ramu, ni ja ne marim za njega. Udavi se! Neka se tvoj život završi. Za mene, život bez Rame je život jada. Hoću da i ti osetiš da život bez Rame nema smisla; to je naprosto život uništenja. Zapravo, naučićeš da je život bez Rame besmislen, beskoristan, nemoguć. Život sa Ramom je život stalnih dostignuća, stalne slave, stalnog blaženstva.From:Sri Chinmoy,Moj Rama je moje sve, Sky Publishers, New York, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ram