Pitanje: Kako možemo intenzivno da težimo za savršenstvom, a da nismo pohlepni?

*Šri Činmoj:​* Trebalo bi da znate posledice pohlepe. Dete može da pojede samo jedno parče hleba, ali je tako pohlepno da se natera da pojede dva parčeta hleba. Odmah ga zaboli stomak, jer nije u stanju da pojede dva parčeta hleba. Šta se dešava ako ste pohlepni i želite da milom ili silom dobijete Božju Svetlost, ili pokušavate da uradite više nego što ste u stanju? Ako u sebi imate malenu posudu i trudite se da odozgo spustite Mir, Svetlost i Blaženstvo više nego što može da stane u nju, tada će posuda procuriti. Uvek morate da imate u vidu kapacitet posude koju imate u sebi. Napunite je onoliko koliko može da stane u nju. Zatim se postepeno, postepeno, njen kapacitet povećava. Kapacitet vaše unutrašnje posude je kao snaga mišića koja se postepeno uvećava vežbanjem.

Sad, kako da se oslobodite pohlepe a da istovremeno dobijete ono što želite u izobilju? Kada patimo od pohlepe, trudimo se da ugodimo ljudskom u nama. Ako sam pohlepan, tada želim da pojedem sve sam, a da za drugog ne ostavim ništa. Čim pohlepa uđe u mene, ja odvajam moje postojanje od vašeg, jer je pohlepa pesma individualnosti. Moja individualnost odmah počinje da peva i pleše, a moja univerzalnost nestaje. Želim da jedem, želim da budem jak, želim da budem moćan. A u trenutku kada osetim da sam univerzalan – da vi, on, ona i svi čine moje biće – tada imam bar dvadeset usta i imam kapacitet dvadeset stomaka. Kada sam pohlepan kao pojedinac, imam kapacitet samo jedne osobe. Ako dobijem hranu za dvadeset osoba, kako ću je pojesti? Kada postanem univerzalan, tada sam kao dvadeset ljudi i naravno da mogu da pojedem hranu za dvadeset ljudi.

Sama činjenica da si se oslobodio pohlepe dozvoljava vam da uđete u nešto prostrano i beskonačno. Kada se individualnost izgubi, dolazi univerzalnost. Individualnost i pohlepa idu ruku pod ruku, ali univerzalnost ide ruku pod ruku sa Beskonačnošću. Moramo da uvidimo da nas pohlepa ograničava do te mere da ne možemo da pojedemo više od jednog parčeta hleba. Međutim, mi ćemo biti zaista srećni jedino ako možemo da pojedemo dvadeset kriški hleba, pa zato moramo da preobrazimo našu individualnost u univerzalnost.

From:Sri Chinmoy,Svet savršenstva, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/pw