Imitiranje starijih učenika

Kad učenici provedu sa nama tri, četiri, pet, šest, sedam ili osam godina, oni, nažalost, stvore neku vrste vibracije ili aure oko sebe, pa novi učenici pokušavaju da ih imitiraju. Novi učenici misle da oni koji sa nama duže vreme imaju istinske vrline. Oni misle: „Kako ovi ljudi mogu nešto da pogreše?“ Zato pokušavaju da ih imitiraju i onda ne dobiju istinsku inspiraciju.

Nekad novi učenici pokušavaju da laskaju starijim učenicima da bi se približili meni. Ali ti novi učenici ne mogu mi postati bliski time što laskaju starijima; to je besmisleno. Sa druge strane, kad novi učenici vide neke ljude koji su proveli sa nama nekoliko godina, a nisu uopšte napredoveli, oni stiču osećaj da će i njihova sudbina biti ista. Kažu: „Ako sa Guruom provedemo pet ili šest godina i mi ćemo zadržati sve naše nesavršenosti, zato je najbolje da ne sledimo njegov put“.

Kad prihvatimo nove učenike, dajemo im priliku da idu našom stazom. Mlađi učenici će možda imitirati starije, ali ako stariji ne rade ispravne stvari, onda kvare našu misiju. Ako ne mogu da postanu ideal za mlađe, kakvu korist imaju da ostanu u našoj porodici? Porodicu čine majka i otac i nekoliko drugih članova. Otac i majka očekuju od svojih najstarijih, sina ili ćerke, da preuzmu neke obaveze i postanu istinski dobri i veliki, da bi inspirisali mlađe. Ako nije tako, roditelji će morati sve vreme da govore deci šta je dobro, a šta je loše. Ali, ukoliko budu mogli da nauče najstarije dete, onda mlađi mogu da uče od njega.

Kada smo bili bolesni, moja majka je uvek odlazila u hram da se moli. Nije dolazila k nama kad smo bili bolesni. Moja sestra se brinula o nama onako kako ju je majka tome naučila. Tek ako učenici koji su proveli neko vreme sa nama mogu od nas da nauče nešto, mogu da inspirišu nove da uvećaju svoju težnju. Inače nam stariji učenici samo prave probleme. Sa jedne strane, ne možemo da ih se oslobodimo; sa druge strane, oni ne inspirišu nove. Tako ostajemo zaglavljeni. Novi učenici dolaze sa poletom i radošću. Žele da trče najbrže, ali nema nikog da trči sa njima, ukoliko stariji učenici ne preuzmu odgovornost. Stariji bi trebalo da ih podučavaju, a kad dostignu određeni nivo, onda mogu da dođu k meni. Ali gde imamo takve učenike? Imamo veoma malo učenika koji mogu da posluže kao takav izvor nadahnuća.

From:Sri Chinmoy,Filozofija, religija i joga, Agni Press, 1980
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/pry