Napredne duše vide mnogo višu istinu nego obični pesnici.
Takođe, u slučaju običnih pesnika, njima je poezija sve.Ali u slučaju naprednih duša, poezija nije sve: Bog je sve.
Pesnik koji spušta uzvišene poruke oseća da je to sve što treba da pruži.
Ali, napredne duše osećaju da njihova dela ne predstavljaju gotovo ništa u poređenju sa onime što znaju i što oni zaistu jesu.Oni kažu: „U poređenju sa mojim ostvarenjem, moje ispoljenje je apsolutno ništa.
Kada se svetlost koju sam ponudio uporedi sa onom svetlošću koja je još neispoljenja, to je ništa. Ako za moje ostvarenje dobijam sto od sto, za moje ispoljenje neću dobiti više od jedan od ukupno sto. Znam koliko mnogo unutrašnjeg blaga nikada neće imati priliku da se ispolji kroz mene.“ Svi pravi duhovni Učitelji su bili frustrirani na ovaj način u svom izražavanju, u otkrovenju i u ispoljavanju.From:Sri Chinmoy,Poezija: Snovi mog srca - duge, Perfection-Glory Press, Augsburg., 1993
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/prh