Deo II — Poezija-poema-pesnik

Poezija i proza¹

Prozu možete da pišete vi. Prozu može da piše on. Prozu mogu da pišem čak i ja. Ali poeziju ispisuje Bog, pomoću vas, pomoću nekog drugog, pa čak i pomoću mene.

Poezija je prečica kojom se dostiže suptilni ali i opipljivi cilj nad ciljevima - beskrajno Blaženstvo. Početak pesme je u bujici suza, a završetak u uzvišenim osmesima.

Pesnik priziva zoru jučerašnjeg sna i potom je preobražava u dan današnje stvarnosti. Grešimo, nažalost, kada pokušavamo da razumemo poeziju. Poezija ne postoji da bi se razumela. Poezija postoji da bi se osetila. Pokušaj da se razume pesma je isto što i dodirnuti ružu prepunu trnja. Pokušaj da se pesma oseti je isto kao nežno u ruci držati ružu bez ijednog trna. A voleti pesmu znači trenutno izrasti u lepotu i svežinu same ruže.

Duša pesnika stvara. Pesnikovo srce oživotvoruje. Oči pesnikove iniciraju.

Pesnik je u svakom ljudskom biću. Taj pesnik je u stanju da donese najuzvišeniju od svih istina, a istovremeno i da nadmoćno savlada najmračniju neistinu ako i kada okolnosti to zahtevaju.

Poezija šapuće: "O prijatelji moji, o vi koji mi se divite, obožavate me i volite, metrika i metrički plesni pokreti - jamb, trohej, anapest, spondej i drugi - moja su najmilija deca. Ona mogu da premere neizmerne visine, prozru kroz najdublje dubine, pretrče najdalje daljine. Pridružimo se mojoj deci, mojoj najmilijoj deci na putovanju Beskraja".

Kada pišemo ili čitamo neku pesmu sa stavom da dajemo samog sebe, tada provodimo mirne trenutke sa Bogom-Lepotom, Bogom-Samilošću i Bogom-Ispunjenjem.

Ja sam pesnik. Još u detinjstvu sam počeo da pišem poeziju. Pre nego što napišem jednu duhovnu, snažnu i značajnu pesmu, ja se koncentrišem okom svoje vizije, meditiram srcem svog oslobođenja i kontepliram dušom svog ostvarenja. Zatim, usmeravam oko kamere svoga života prema Božjoj transcendentalnoj Božanstvenosti i univerzalnoj Lepoti.

Pošto napišem pesmu, iz duše i posvećeno, na moje najveće iznenađenje, Apsolutni Pesnik Svevišnji mi kaže da mi je već unapred platio kartu za putovanje u najviše visine beskrajnog ushićenja.

Kada u sebi čitam jednu pesmu, njena duša mi kaže: "Dođi, dođi. Ah, došao si da vidiš ono stvarno u meni, da vidiš ono stvarno u meni."

Postoje različiti pesnici - obični pesnici, veliki pesnici. A ima i vidovitih pesnika. Vidoviti pesnici su najviši. Vidovit je onaj koji istovremeno može da vidi sadašnjost, prošlost i budućnost.

Velika je razlika između muzike i poezije: muzika je univerzalni jezik. Da bih uživao u nekoj melodiji ne moram da učim određeni jezik. Muziku mogu da volim, divim joj se i uživam u njoj, baš zato što ona ima univerzalnu privlačnost. Poezija koja ima univerzalnu privlačnost je tvorevina vidovitih pesnika. Vidovit sa na sanskritu kaže drashta - onaj koji ima slobodan uvid u prošlost, sadašnjost i budućnost i nesvakidašnju sposobnost da božanski raste i uzvišeno blista.

Kažu da se pesnici rađaju, a ne stvaraju. Nažalost, nisam i ne mogu se složiti sa tim gledištem. Ima mnogo, mnogo pesnika koje sam video u svom životu, a koji nisu rođeni kao pesnici, ali su, zahvaljujući uzdižućim vapajima njihovog srca, i usmerenom, posvećenom životu, postali odlični pesnici. Dakle, kao što je istina da se pesnici rađaju, čak i tako, jednako je tačno da se pesnici mogu stvarati. Sada, ovde u publici, siguran sam da ima i onih koji nisu pesnici, ali u isto vreme imaju istinsku želju da postanu pesnici. Njima želim da ponudim nekoliko skromnih i duševnih predloga.

Vi želite da budete pesnik. I vi možete da budete pesnik. Sigurno je da ćete i postati pesnik. Nemojte sebi dopustiti da vas zarobi sumnja. Suvišna samokritičnost - ne, ne i ne; entuzijazam - da, da i da. Pokušajte da um, bar za nekoliko minuta, održite mirnim. Ne govorim o nekoliko sati, daleko od toga. Održite um mirnim bar na četiri ili pet minuta. Zatim smestite taj svoj utišani um na prekrasni, prosvetljujući i ispunjujući tron koji vam je postavilo vaše sopstveno srce.

Kada napišete pesmu, možete da je pročitate odmah ili malo kasnije - koliko god to puta poželite. Pokušajte da pomoću snage svoje mašte, svaki put kad pročitate pesmu, uvećate radost svoga srca. Mašta predstavlja svoj sopstveni svet. Tvorac je stvorio svoju Tvorevinu. Na potpuno isti način i vi možete da stvorite pesmu, možete da je posmatrate i uživate u njoj. Vi ste i tvorac i posmatrač i onaj koji uživa.

Onih koji kritikuju ima svuda. Ne smete da obraćate pažnju na nepopravljivi hor kritičara. Kaže se da su oni koji kritikuju najneuspeliji ljudi. Ima u tome puno istine. Naš cilj je savršenstvo. Entuzijazam nas usavršava, a ne kritika. Kritikovanje sebe ne predstavlja dobar put. Ono što nam je potrebno je neprestani unutrašnji vapaj. Pomoću istraživanja i prosvetljavanja samih sebe možemo da stignemo do savršenstva. Entuzijazam je ono što nam je u svakom trenutku potrebno i to u neograničenoj količini, a ne da nas drugi kritikuju ili da mi nekog kritikujemo.

Poezija je vapaj težnje čovečanstva i plod ispunjenja božanstvenosti. Postoji veliki broj nivoa svesti sa kojih može da se spusti pesma. A pesnik je taj koji može da se uspinje kao ptica - visoko, još više, najviše - da uđe u te nivoe svesti i da ovamo, u izobilju, donese istinu, svetlost i blaženstvo.

Pesnik može da piše sa nivoa čistog uma. Može da piše iz višeg uma. Može da piše sa nivoa sveopšteg uma, pa čak i nad-uma. Ali, kad pesnik uđe u stanje

Sat-Chit-Ananda (Postojanje-Svest-Blaženstvo), koje je više od svih nivoa koje sam pomenuo, on ima osećaj da je prešao najduži mogući put.To je kao telefoniranje na velike daljine. Međutim, kad pesnik dostigne najviši nivo svesti , Apsolutni Pesnik Svevišnji mu kaže: "Dete moje, pesniče, pogrešio si, potpuno si pogrešio. Kad jednom dostigneš Najviše, kada postaneš jedno sa Najvišim, početak tvog puta i Najviše nisu dva različita mesta. Oni su na istom mestu. Zbog toga to nije razgovor sa velike daljine. Možeš da ga smatraš lokalnim razgovorom. Snagom vapaja svoga srca, kao pesnik si dostigao najvišu visinu. Kada dostigneš tu najvišu visinu, početak i kraj puta postaju nerazdvojno jedno.

```

„Dete moje, pesniče, želim da pevaš sa Mnom:

Ne bavim se više ni vremenom niti delima

Moja je kosmička igra završena.

Ja bejah Jedini Sveprevazilazeći

Univerzalno Sopstvo sam sada

Ja sam Cvet Duše

Moje Večnosti.

Miris sam srca

Mog Beskraja.“

```

From:Sri Chinmoy,Poezija: Snovi mog srca - duge, Perfection-Glory Press, Augsburg., 1993
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/prh