Zlatna flauta

```

Okean Mira i Radosti i Svetlosti

Van domašaja mog je znam.

U meni olujna noć nalazi mesta

Da u jecajima divlja i protiče.

Plačem iz sveg glasa, al’ uzalud sve;

Ja bespomoćan, Zemlja bezdušna!

Moj bol da podeli moćna duša gde je?

Sa smrtonosnim ujedom svud’ se srećem.

U moru Vremena ja sam splav,

Vesla mi s palube odnešena.

Otkud mi nada da stignem u podneblje

Božijeg večnog Dana?

Al' čujte!

Zlatnu Tvoju Flautu čujem

Njen zvuk mi sad spušta visove s Nebesa.

Na sigurnom sam sad, o Apsolute!

Nesta smrt!

Nesta namršteno lice noći.

```

To je dakle bio moj prvi pokušaj – pre više od 40 godina.

A sledeća poema koju ću pročitati je stara samo tri sata.

Uočićete razliku.

Možete je nazvati mojom najžalosnijom degradacijom

i reći da sam otišao „nizbrdo“

ili ćete reći da sam napredovao na drugi način.

```

Bejaše vreme

Kada je pesnik u meni

Molitveno želeo da luta i luta

Vrtom mog srca.

Pesnik u meni sada besano plače

Da prigrli cvetnu lepotu

Vrta mog srca.

I uskoro, pesnik u meni

Meditativno će izrasti u

Nektar miris blaženstva

Vrta mog srca. ```

From:Sri Chinmoy,Poezija: Snovi mog srca - duge, Perfection-Glory Press, Augsburg., 1993
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/prh