Pesnik vidi istinu iz različitih uglova. On nije u obavezi da vidi istinu samo iz jednog ugla. Pesnik može da govori o nekoj temi na različite načine. U ovom trenutku može da veliča i priziva smrt, a u sledećem trenutku može da kritikuje smrt. To ne znači da je pesnik čovek bez principa. Daleko od toga! Kada je na određenom nivou svesti, u skladu sa sposobnošću i prijemčivošću koju ima u tom trenutku, on vidi smrt u jednom obliku. Kada boravi na drugom nivou svesti, može da vidi smrt na drugi način, sa drugog aspekta. U jednom trenuku će videti smrt kao nešto veoma lepo, veoma ljupko. Kada ga svet muči, kada mu svet ne pridaje pažnju, on se moli smrti da dođe i prigrli ga. Ali, isti pesnik je i ljudsko biće. Kada ga ime i slava obaspu i sva svetska postignuća su pred njegovim stopalima, kada ga čitav svet sluša i vidi lepotu spolja i iznutra, ako tada smrt zakuca na njegova vrata, tada je smrt neprijatelj i moli je da ga ostavi. On ne želi smrt i nije mu potrebna.
Bilo je nekih pesnika koji su ponudili svetu duševne i proročanske izreke. Njihove pesme su dosegle nivoe svesti koji su visoko, veoma visoko, ali njihovi životi nisu bili u skladu sa njihovim proročkim izrekama. Vodili su nebožanske živote, netežeće živote; zato mnogi, mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na njihove duševne izjave. Oni kažu: „On je to napisao, ali ko mari za njega? On je vodio više nego običan život, nebožanski život, životinjski život.“
Ali, želim da branim slučaj neshvaćenih pesnika. Ovde smo svi tragaoci. Znamo da treba da ostvarimo Boga što je pre moguće, ali, koliko minuta boravimo u božanskoj svesti, a koliko sati boravimo u nebožanskoj ili običnoj svesti tokom dvadeset i četiri časa u danu? U božanskoj svesti boravimo par prolaznih minuta, a ostatak dana smo u apsolutno običnoj, ili čak i nebožanskoj svesti. A šta radimo zapravo u tih par božanskih minuta? Uspostavljamo slobodan pristup nekim višem nivoima svesti.
Na sličan način, kada određeni pesnik uđe na visoke, više, najviše nivoe svesti, on vidi i postaje na kratko stvarnost, suštinska istina tih nivoa svesti. I kao penjač, i on se uspinje uz drvo života i nudi plodove svetu. Zatim ponovo ulazi u svet zadovoljstva, vitalnog života i tako dalje, ako to želi. Ali, njegovo postognuće najvišeg nivoa je bilo apsolutno istinito. Samo zato jer se sada valja u zadovoljstvima neznanja, ne možemo odbaciti njegova postignuća na najvišim nivoima svesti.Kada se molimo i meditiramo, mi rastemo u božanstvenost. Ako se ne molimo i ne meditiramo, ostajemo nebožanski. Ali, ne možemo reći da smo neduhovni zato što se ne molimo i ne meditiramo sve vreme. Mi jesmo duhovni, ali nismo ili ne možemo da praktikujemo duhovnost sve vreme na sadašnjem nivou našeg razvoja.
Po nama, ima mnogo, mnogo pesnika koji su, uživali u emotivnom životu, vitalnom životu, ali su nam uprkos tome ponudili nešto upečatljivo. Ponudili su nam duhovne istine najvišeg reda. Ja vidim njihovo postignuće. Ja duboko i svim srcem cenim njihovo postignuće. Doći će dan tokom vremena kada će oni više brinuti za preobražaj svoje prirode. Na kraju će ući dublje u svest, u jednousmereni duhovni život. Svaka duša koja je uzela ljudsku inkarnaciju će, nepogrešivo, ispoljiti apsolutnu Istinu ovde na Zemlji, jer je to Vizija Svevišnjeg. Svaka duša će se spuštati na Zemlju stalno iznova radi preobražaja telesne svesti i zemaljskog života sve dok savršenstvo ne osvane u toj duši. Zato treba da pridajemo sav značaj postignućima pesnika u svetu stvarnosti i božanstvenosti koji su tako duševno ponudili čovečanstvu radi uzdizanja i preobražaja ljudskog života.
Pesnik je onaj ko ima viziju unutrašnje stvarnosti, ko na površinu iznosi unutrašnje blago. Pesnik je vesnik Boga vrhunskog Muzičara. Pesnik vidi Kosmičku Igru pre ostatka sveta. On posmatra Kosmičku Igru i učestvuje u njoj i poziva i ostatak sveta da učestvuje u njoj. Ako možemo da odvojimo duševne izreke pesnika od njihovih života, moći ćemo da od njih dobijemo značajno unutrašnje blago. Rečeno je da reči nisu bitno pitanje, već šta izreka znači. Ima mnogo pesničkih stihova i strofa koje će nas nepogrešivo preneti do višeg nivoa svesti ako ih duševno ponavljamo. Svaki tragalac se može poistovetiti sa izrekama pesnika koje uzdižu dušu. Na osnovu snage tog poistovećenja, tragalac može lako da za sebe postigne nešto božansko, prosvetljujuće, ispunjujuće i obesmrćujuće.
Ja sam čitavog svog života pesnik, i takođe sam i duhovni tragalac. U srcu osećam dva večna igrača, pesnika i tragaoca, koji lako mogu da zamene imena. Ja mogu da pesnika nazovem tragaocem i tragaoca pesnikom. Mogu lako da zamenim i prebacim njihova imena i da ipak vidim istu stvarnost. Moja poezija i moja duhovnost su neodvojive. One su kao lice i naličje istog novčića. One se ne mogu odvojiti. Svaka je doprinela ili ispunila onu drugu najduševnije i najplodnije.
Šri Činmoj je da sledeće primedbe maja 1975. godine
Moja duhovnost, moja umetnost, moja poezija, moja muzika i svo moje drugo kreativno izražavanje oblikuje duhovnu porodicu. Članovi duhovne porodice me nose gde god da sam potreban da bih bio na usluzi čovečanstvu koje teži. Neki tragaoci dobijaju više inspiracije i više težnje od mojih slika nego od poezije. Drugi dobijaju obilje inspiracije od moje poezije ili meditacije. Svaki oblik duhovne posvećenosti koji ponudim će moći da služi određenim grupama duša koje teže.
PRH 10. 28 Avgust 1975.↩
From:Sri Chinmoy,Poezija: Snovi mog srca - duge, Perfection-Glory Press, Augsburg., 1993
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/prh