Gluma²²

Svi vi ste beskonačno, beskonačno bolji glumci od vašeg Gurua! Kada sam imao pet ili šest godina, imao sam jednu repliku u predstavi, ali sam postao nervozan. Glumio sam Sahadevu i morao da cenim Ardžunu. Moji problemi su počeli u garderobi. Morali smo da nosimo vrstu dotija kakvu su nosili u vreme Mahabharate. Bio je skoro kao ženski sari. To je bilo previše za mene! Plakao sam i plakao.

Moj rođak je imao ulogu Ardžune. Bio je stariji od mene. Bio mi je toliko naklonjen. Nažalost, na sceni sam morao nešto da kažem Ardžuni, ali sam zaboravio repliku. Ardžuna me je podsticao. Čak mi je i govorio repliku, ali ja sam bio toliko nervozan da nisam mogao da čujem šta govori.

U ašramu, kad sam imao četrnaest ili petnaest godina, napisao sam dramu o Šri Ramakrišni na bengalskom. Igrao sam ulogu Šri Ramakrišne i bio sam veoma, veoma dobar. U toj predstavi sam imao mnogo, mnogo replika, plus sam morao da otpevam dve pesme: „Šundara hate“ i „Tamasa rate“. Tada nisam bio nervozan. Šta se dešava kada imate pet ili šest godina, a šta kada imate petnaest godina - velika je razlika.

From:Sri Chinmoy,Samo suze zahvalnosti, Agni Press, 2012
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ogt