Pitanje: Šta se dešava sa ljudima koji umru neočekivano?

Šri Činmoj: Ljudi koji dožive slučajnu smrt ponekad su nezadovoljni. Potrebno im je duže vreme da se vrate. Oni su nezadovoljni ovim svetom. Za ljude koji umiru duže od dve ili tri godine, ili za ljude koji su stari i tokom godina stekli ogromnu mudrost, smrt je prirodna. Ali mladi ljudi to ne shvataju tako. Mladi ljudi nikada ne misle da smrt može doći sutra. Stari ljudi, posle nekog vremena, znaju da smrt može doći bilo kog dana. Mladi ljudi misle: „Ne, svi ostali će umreti. Moj otac je umro, moj brat je umro, moja sestra je umrla, ali ja sam besmrtan! Živeću dugo.“ Oni uvek tako razmišljaju.

Kada ljudi umru u nesreći, na primer u saobraćajnoj nesreći, oni ne odlaze direktno u više svetove. Njihova smrt je kao kad se zakolje pile. Nakon što mu se grlo prereže, pile trči tamo-amo. Ako ljudi svakodnevno postaju sve slabiji i slabiji, smrt je za njih normalna. Ali kod slučajne smrti, to je kao da je neko prerano prerezao grlo toj osobi. Drugi način je spor proces: osoba napuni četrdeset, pedeset, sedamdeset, osamdeset godina i konačno umre. Postoji priprema. Pacijent ili bolesnik se priprema. On kaže: „Moja smrt dolazi.“ Ali u glavama mladih ljudi, sama pomisao na smrt nikada ne dolazi. Trebaće im vremena da se reinkarniraju.

Sa druge strane, ako je neko ubijen, ponekad se pojavi osveta. U boksu, sudija proglašava da je neko poražen; on se predaje i leži na zemlji. Zatim izlazi iz ringa i vraća se na svoje mesto. Ali jedva čeka da se vrati i udari momka koji ga je pobedio. Misli da će sledeći put moći da pobedi svog protivnika.

Kada neprijateljske sile ubiju nekoga, kod poraženog se pojavi izazovan stav. On može misliti da će sledeći put moći da ubije svog neprijatelja.

From:Sri Chinmoy,Samo suze zahvalnosti, Agni Press, 2012
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ogt