Samo suze zahvalnosti

Poglavlje I — Pitanja i odgovori

Pitanje: Kako to da duša ne može da napreduje u unutrašnjem svetu?1

Šri Činmoj: Duša napreduje, ali duša ne može da postigne ostvarenje Boga u svetu duša. Duša će napraviti napredak, ali to je kao posmatranje planine sa distance. Ako odavde plačem za majkom, moja majka me čuje. Ako mi se majka smeši, ja mogu da vidim da se moja majka smeši. Ali samo ako smo oboje, majka i sin, na istom mestu, i moja majka je zadovoljna sa mnom, ona može da mi da ukusni mango. U tom trenutku ona će reći, “Evo, imam ovaj mango i još mnogo više za tebe.”

Za sve postoji određeno mesto. U kuhinji je hrana i u sobi za meditaciju je ponekad hrana. U prostorijama na spratu takodje može da ima hrane. Pošto mislite da je hrana obično u kuhinji, možda ćete reći, “Hrana je ovde. Zašto ne idemo u kuhinju?” Ali ja mogu da kažem, “Ne, želim da jedem na tremu.” Izabrao sam trem kao mesto za jelo.

Bog je izabrao ovu Zemlju za ostvarenje. Želeo je da ovde dâ ostvarenje. Izabrao je mesto, baš kao što sam ja izabrao trem da jedem i da vam ponudim hranu. Ako odete u kuhinju, tamo ćete dobiti malo hrane; ali pošto sam izabrao trem kao mesto gde ćemo jesti, sva hrana će biti dostupna ovde. Ja vam kažem: “Molim vas, donesite svu hranu ovde, na trem. Neka svi jedu ovde.” Slično tome, Bog je izabrao ovu planetu Zemlju da bi dao spoznaju. Možda mislimo da se spoznaja može dati u svetu duše, ali Bog kaže ne. U retkim prilikama, Bog može učiniti neke stvari drugačije.

Postavlja se pitanje, šta se dešava kada nismo u telu? Postoji samo duša. Kada duša uzme telo, ona ima udove, a takođe ima i vital, um i srce. Sve ima. To je kao mašina koja ima pet ili šest delova. Sama duša može biti lepa, ali je kao mašina sa samo jednim delom. Druga mašina može imati pet ili šest delova. Kada svi delovi ogromne sprave za vežbanje rade, čovek može da uradi dvadeset ili četrdeset vežbi. Opet, delovi se mogu razdvojiti: može biti jedan ovde, jedan tamo. Ali ako sam sposoban, ako imam novčanu moć da kupim ogromnu fitnes mašinu, uradiću to. Onda dvadeset vežbi mogu da radim na jednom mestu. Zar neću kupiti tu veliku mašinu ako budem imao moć novca?

Na potpuno isti način, za Bogoostvarenje, ako duša može da deluje kroz telo, vital, um i srce, onda duša sve postiže na jednom mestu.

OGT 1-17. Sri Chinmoy answered these questions at his home in Jamaica, New York, on 21 July 1999↩

Pitanje: Da li to znači da neko može povećati mudrost i druge kvalitete u svetu duše, ali neće doći do tačke ostvarenja Boga?

Šri Činmoj: Moramo ovde da ostvarimo Boga. Spoznaja postoji u svetu duše, ali Bog kaže ne. To je kao dekret.

U mojoj kući možda ima hrane u kuhinji ili u sali za meditaciju, ali ja kažem da želim da jedem i hranim svoje goste na tremu. Šta možete da uradite? Opet, ako ste na tremu sa mnom, videćete celo moje telo, sve moje udove. Ako odeš u kuhinju, možda misliš na moju glavu ili moje srce ili neki drugi aspekt mog postojanja. Ali ako si sa mnom na tremu, možeš videti celo moje biće.

Najvažnija stvar je Božji Izbor. Ako Bog želi, On može dati Bogoostvarenje na Nebu. Ali On kaže: „Ne, odlučio sam da ću vam dati ostvarenje Boga na Zemlji.”

Kada je u pitanju Božji Izbor, zašto On mora da čeka šest godina da bi nekoga vratio na Zemlju nakon njegove prethodne inkarnacije? Bog može nekoga vratiti za dve godine. Sa druge strane, On može čekati dvesta ili trista godina. Ne postoji čvrsto pravilo. Ali On je postavio jedno pravilo: generalno, obične duše moraju da ostanu u svetu duša šest godina. Što su uzvišenije, to duže mogu da se odmaraju. Da li se Gospod Buda ponovo inkarnirao, ili Šri Ramakrišna, ili Šri Krišna? Ne! Oni su tako visoko. Ne žele da se vrate. Kažu: “Iz viših svetova možemo da delujemo.”

Obične duše i dalje moraju da prelaze veoma dug put. Mogu da se odmaraju šest godina. U nekim slučajevima, Bog ne želi da se odmaraju čak ni šest godina jer su tako obične. U stvari, one umiru od želje da se vrate! Kada obični ljudi napuste telo, iz sveta duše, oni umiru da se vrate. Oni odlaze u svet duša prema svojim sopstvenim kapacitetima. Ne odlaze u najvišu oblast. Bog kaže da će se vratiti za šest godina, ali ponekad prekrši pravilo: to može biti tri godine, dve godine, jedna godina.

Kako neka duša posle samo godinu dana uđe u drugu porodicu i ispriča svima šta se dogodilo? Neka osoba je umrla. Onda se reinkarnirala i može da kaže ime svog prethodnog muža. Nakon što se inkarnira u sasvim drugoj porodici, kaže ime svog prethodnog muža i ime brata svog muža, koji ju je ubio. Ove indijske priče su istinite! Jedna žena je rekla ime osobe i kako ju je ta osoba ubila. Sve je detaljno ispričala. Godinu dana nakon smrti neki ljudi se inkarniraju u drugim porodicama i ubrzo ispričaju sve o svom prethodnom postojanju. To je sto posto tačno.

Pitanje: Šta se dešava sa ljudima koji umru neočekivano?

Šri Činmoj: Ljudi koji dožive slučajnu smrt ponekad su nezadovoljni. Potrebno im je duže vreme da se vrate. Oni su nezadovoljni ovim svetom. Za ljude koji umiru duže od dve ili tri godine, ili za ljude koji su stari i tokom godina stekli ogromnu mudrost, smrt je prirodna. Ali mladi ljudi to ne shvataju tako. Mladi ljudi nikada ne misle da smrt može doći sutra. Stari ljudi, posle nekog vremena, znaju da smrt može doći bilo kog dana. Mladi ljudi misle: „Ne, svi ostali će umreti. Moj otac je umro, moj brat je umro, moja sestra je umrla, ali ja sam besmrtan! Živeću dugo.“ Oni uvek tako razmišljaju.

Kada ljudi umru u nesreći, na primer u saobraćajnoj nesreći, oni ne odlaze direktno u više svetove. Njihova smrt je kao kad se zakolje pile. Nakon što mu se grlo prereže, pile trči tamo-amo. Ako ljudi svakodnevno postaju sve slabiji i slabiji, smrt je za njih normalna. Ali kod slučajne smrti, to je kao da je neko prerano prerezao grlo toj osobi. Drugi način je spor proces: osoba napuni četrdeset, pedeset, sedamdeset, osamdeset godina i konačno umre. Postoji priprema. Pacijent ili bolesnik se priprema. On kaže: „Moja smrt dolazi.“ Ali u glavama mladih ljudi, sama pomisao na smrt nikada ne dolazi. Trebaće im vremena da se reinkarniraju.

Sa druge strane, ako je neko ubijen, ponekad se pojavi osveta. U boksu, sudija proglašava da je neko poražen; on se predaje i leži na zemlji. Zatim izlazi iz ringa i vraća se na svoje mesto. Ali jedva čeka da se vrati i udari momka koji ga je pobedio. Misli da će sledeći put moći da pobedi svog protivnika.

Kada neprijateljske sile ubiju nekoga, kod poraženog se pojavi izazovan stav. On može misliti da će sledeći put moći da ubije svog neprijatelja.

Pitanje: Mogu li ljudi svojim ubicama pružiti veoma zastrašujuća iskustva?

Šri Činmoj: Mogu, ako im nisu oprostili. Potrebno je biti Gospod Buda da bi se oprostilo svom ubici.

Pitanje: Mogu li svojim ubicama davati zastrašujuće snove?

Šri Činmoj: Ne mogu im davati zastrašujuće snove. Ako se mole Bogu da kazni te ljude, Bog može uzeti određeni oblik i kazniti ih. Ali same žrtve nemaju tu sposobnost.

Pitanje: Da li je loše za dušu da oseća ljutnju i osvetu nakon smrti? Da li postoje nebožanske posledice po dušu?

Šri Činmoj: Postoje dva načina. Jedan način je oprostiti i zaboraviti. To je put Spasitelja Hrista i Gospoda Bude: oprostiti, oprostiti, oprostiti. Sa tim pristupom reći ću: “Ja sam prosvetljeniji od njih. Oni su neznalice i zato su me udarili. Dozvoli mi da im oprostim, oprosti im.” Na taj način ja dobijam satisfakciju.

Drugi način je da se koristi drugačija vrsta mudrosti. Reći ću: „Oni su neznalice, ali ću ih učiniti još većim neznalicama ako ne pokažem svoju sposobnost i ne kažem im da su uradili nešto pogrešno.“ Danas su me udarili i pobegli. Sutra će napasti nekog drugog, jer ne shvataju da su uradili nešto pogrešno. Moram da ih osvestim da su uradili nešto pogrešno. Kažem im: „Neću vam dati priliku da ponovo udarite.“

Zatim postoji i treći način, a to je da se kaže: „Šutnuo si me; uzvratiću ti.“ Ali ja ću reći: „Šutnuo si me jednom, ali ti neću dozvoliti da me šutneš drugi put. Pobeći ću koristeći svoju mudrost.“ Moja teorija je takva. Veoma obični ljudi će reći „milo za drago“, „oko za oko i zub za zub“, ili „ako me udariš, imam svako pravo da udarim tebe“. To je istina, ali neki ljudi kažu: „Ti si neznalica. Ja sam iznad ovoga. Ja sam spoznao Boga.“ Taj pristup mi se ne dopada. Dopada mi se drugi način: „Na fizičkom planu, ako me udariš, neću ti dozvoliti da me ponovo udariš jer ćeš steći još veće neznanje. Neću ti dozvoliti da postaneš još veća neznalica. Tada možeš postati mudar, mudriji, najmudriji.“

Pitanje: Može li duša akumulirati lošu karmu ako je osvetoljubiva?

Šri Činmoj: Ne, Bog će oprostiti duši. Bog će reći: „Udario te je. Imaš svako pravo da ga udariš.“ Ali onda će Bog reći: „Sada si u svetu duše.“ Žrtva i napadač su na dve različite ravni: jedna je na ravni duše, a druga na fizičkoj ravni.

Pitanje: Da li je duša sposobna da učini nešto nebožansko što bi ometalo njen duhovni napredak? Može li duša učiniti bilo šta loše?

Šri Činmoj: Duša ne radi ništa loše. Duša se brani, pokazujući da je napadač uradio nešto pogrešno. Ali opet, neke duše će reći: „O ne, on je neznalica.“ One ne kažu ništa svom napadaču. Čak i nakon što dobiju batine, ne kažu da je druga strana učinila nešto pogrešno.

Pitanje: Kako će duša komunicirati sa napadačem?

_Šri Činmoj: To nije stvar duše. Bog se brine o celoj situaciji. Ali ako se duša naljuti ili uznemiri, Bog neće biti nimalo nezadovoljan jer je duša koja je upravo napustila telo još uvek pomešana sa vitalnim telom i umom. Posle dve ili tri nedelje, kada duša ode u svet duše, duša će zaboraviti na to. Duša će tada reći: „Želim više da napredujem na drugačiji način.“ Moj pristup je da ukažem da je druga osoba uradila nešto pogrešno. Neću joj dozvoliti da to ponovi, jer je volim. To je moja vrsta mudrosti. Ako toj osobi iznova i iznova dozvolim da radi pogrešnu stvar, ona će samo povećati svoje pogrešne aktivnosti.

Pitanje: Ako neko na Zemlji radi nešto pogrešno, koji je pravi stav?

Šri Činmoj: Pravda mora biti zadovoljena. U suprotnom, lopovi će nastaviti da kradu, a ubice će nastaviti da ubijaju. Ako neko ostane po strani, ne čini ništa dobro krivcu. Recimo da dođete i opljačkate moju kuću. Ako ne odem u policiju, onda ćete vi otići u tuđu kuću da je opljačkate. Moram da obavestim policiju. Onda je posao policije da preduzme neophodne mere.

Pitanje: Ako ne preduzmem ništa, da li stičem lošu karmu jer dozvoljavam osobi da ponovo čini loše stvari?

Šri Činmoj: U tom trenutku, ako stvar predate Bogu, javlja se druga vrsta mudrosti: „Bože, on je učinio nešto protiv mene. Sada mi Ti reci šta treba da uradim.“ Da li da ga kaznim? Da li da odem i kažem nekom drugom, ili da to prepustim tebi? Molim te, odluči šta treba da uradim.“ To je unutrašnja komunikacija između tragaoca i Boga. Kažete: „Bože, molim te, odluči. Molim te, reci mi šta da radim. Ne želim da ostanem ravnodušan na običan način. Bože, molim te, odluči šta treba da radim.“

Iako neko dozvoljava drugoj osobi da čini još više nedela, on radi pogrešnu stvar. Ponovo, može reći Bogu: „Bože, ovaj čovek je učinio nešto pogrešno. Sada Te molim da učiniš što je potrebno.“

Ali ako neko ne učini ništa — ako ne kaže Bogu i ne preduzme nikakvu spoljašnju akciju — to je pogrešno. On dozvoljava da neznanje te osobe poraste. Umesto toga, može reći Bogu: „Bože, neko me je ošamario. Uradiću šta god kažeš. Ako tražiš da ga ošamarim, ošamariću ga. Ako tražiš da ćutim, ćutaću. Ako mi kažeš da kažem nekim ljudima koji će stati na moju stranu i ošamariti ga, učiniću to.“ Morate čekati Božji Savet. Mnogo puta to ne činimo. Dopuštamo ljudima da nastave da rade pogrešne stvari, i tako se neznanje povećava.

Neki ljudi uvećavaju neznanje time što ne traže pravdu. Kad se dogodi saobraćajna nesreća, neki ljudi je jednostavno ignorišu. Onda će ludi vozač nastaviti i počiniti ozbiljniji zločin.

Recimo da ste dobar vozač, a vaš prijatelj je vozač treće klase koji vam je uništio auto. Ako ne kažete policiji, onda će vaš prijatelj imati ozbiljniju nesreću. Ko je za to kriv? Prvi put nije bila vaša krivica, ali vaš nemar, vaša nevoljnost da uradite pravu stvar, učiniće vašeg prijatelja još nebožanskijim. Onda će imati ozbiljniju nesreću.

Recimo da neko ko je deset metara ispred vas, ima nameru da skrene u vašu traku bez propisne signalizacije. Ali ako vi zatrubite, on će shvatiti da je radi nešto pogrešno. U suprotnom, taj čovek će sutra skrenuti samo pet metara ispred nekoga, a prekosutra će skrenuti tri metra ispred nekog drugog. Ta osoba je nevina, ali može biti žrtva sudara.

Čak i ako su drugi nebožanski i proklinju vas, neka vas proklinju. U tom slučaju su počinili dvostruki zločin. Prvo su uradili nešto pogrešno: otišli su ispred vas bez prethodne najave. Zatim vas proklinju jer ste mu zatrubili. Dve stvari su pogrešili. U tom trenutku, Božja pravda će doći na potpuno drugačiji način. Već narednog dana, nešto može da se desi. Dok voze autoputem brzinom od 110 kilometara na sat, automobil će im se iznenada zaustaviti. Počinili su jedan zločin: presekli su vam put. Drugi zločin je što vas proklinju. Mislite da će nastaviti da prave greške unedogled. Mogu napraviti osam, devet ili deset grešaka. Onda im jednog dana, dok voze autoputem najvećom brzinom, auto može odskočiti i negde udariti, ili mogu biti pijani i izazvati ozbiljnu nesreću.

Pitanje: Danas, kakva su deca, lako mogu da pretuku nekog ko pokuša da se od njih odbrani. Šta je najbolje učiniti u takvoj situaciji?

Šri Činmoj: U blizini je kuća u kojoj porodica ima sina od pet ili šest godina. Rekao mi je da su ga neki loši momci na ulici tukli i maltretirali. Rekao sam: „Samo viči ‘Svevišnji, Svevišnji, Svevišnji’!”

Taj dečak je poslušao moj savet. Pošto je vrištao “Svevišnji” toliko glasno, Četiri ili petoro loših dečaka pomislili su da dolazi njegov otac, majka ili policajac i svi su pobegli. Moć Svevišnjeg ušla je u njih kao strah.

Mi ne shvatamo moć ovog posebnog oružja. Ako se dogodi nešto ozbiljno — recimo, ako doživite nesreću — ako možete da uzviknete „Svevišnji, Svevišnji!“, nesreća će definitivno biti manje štetna. “Svevišnji” će vam pasti na pamet ako ste svakodnevno redovno vežbali molitvu Svevišnjem. U suprotnom, Ime Svevišnjeg možda neće doći. Ako samo na samrti kažemo: „Bože, Bože, Bože“, gde je vreme da nas Bog spase? Ali ako to radimo svakoga dana, onda će Bog doći u obliku lekara ili u obliku leka da nas spase. Ako svaki dan kažemo: „Bože, Bože, Bože“, Bog će dovesti ovog i onog lekara da nas izleči. Ako se ne molimo Bogu, zanemarujemo svoj život; ne obraćamo pažnju na svoju bolest. Onda, u poslednjem trenutku kada kažemo: „Bože, Bože“, prekasno je; nećemo videti Boga.

Kada zavapite „Svevišnji“, Sila Svevišnjeg će doći za nekoliko sekundi. Svet ima atomsku bombu i hidrogensku bombu; ima toliko mnogo razornih stvari. Kada se nešto sprema da vas napadne, sila koja ulazi u vas je takođe razorna sila. A opet, tu silu može da ospori dobra sila. Dobra sila može ući u zločinca i naterati ga da kaže: „Šta radim? Radim nešto što će uništiti ljudska bića. Ako stvorim razaranje, toliko ljudi će plakati.“ Na ovaj način se sprečava napad.

To je ista sila, sa pozitivnom i negativnom stranom. Ako je okreneš na jednu stranu, sve je tamno. Ako je okreneš na drugu stranu, sve je svetlo. Jedna strana donosi svetlost; druga strana donosi tamu. Zašto bismo dozvolili da tama prevlada?

Postoji sila koja preti da uništi svet. Sa druge strane, ista ta sila može voleti svet. Jedini problem je što mi, ljudska bića, stičemo više radosti kada je tama. Tama je očaravajuća; „očaravajuće“ znači „uzbudljivo“. Kad svane jutro, mi kažemo, “Opet je svetlo.” Svetlost nam je postala uobičajena. Sa druge strane, da li cenimo vazduh? Nikada ne obraćamo pažnju na vazduh koji udišemo, iako nas on održava u životu. Posvećujemo pažnju drugim stvarima; gledamo lica, gledamo svet oko sebe. Ono što nas održava u životu je naš dah, ali mi ne obraćamo pažnju na njega. Tako, svaki dan pijemo vodu, ali joj ne poklanjamo pažnju. Ako pijemo gazirana pića ili milkšejk, obraćamo pažnju na to. Ali voda je ono što nas održava u životu.

Pitanje: Zašto Bog toleriše ljude koji napadaju dobru osobu? Zašto Bog ne kaže: „Neću ti dozvoliti da ga uništiš“?

Šri Činmoj: Zašto ta osoba nije napravila prvi korak? Zašto se nije molila za sopstvenu zaštitu? Da li je odigrala svoju ulogu? Da, bio je nevin. Nije učinio ništa loše, ali ga je neko ubio. Nevinost je veoma dobra, ali gde je bila njegova mudrost? Recimo da je osoba bila sasvim nevina, ali opet, gde je bila njegova moć mudrosti? Gde je bila mudrost da se moli Bogu za zaštitu? Nevinost nije dovoljna. Dete je nevino, ali pustite ga da dodirne vatru — opeći će ga na isti način kao što opeče bilo koga drugog. Znam da vatra peče, ali dete to ne zna. Ono je nevino, ali ipak pati.

Pitanje: Ako je jedan dečak veoma loš, a drugi uopšte nije loš, ali se ne moli, zašto Bog dozvoljava da loš dečak pobedi dečaka koji nije loš?

Šri Činmoj: Bog svima daje dugačak konopac. U suprotnom, zbog toga koliko su loših stvari neki ljudi učinili tokom svojih inkarnacija, Bog je mogao da uništi njihove duše! Ali Bog svima daje dugačak konopac. To je kao da držite kravu na konopcu. Vlasnik možda neće povući konopac neko vreme. Kada moj pas Čela izađe napolje, stavimo mu povodac i on može da pređe kratku udaljenost. A opet, neke životinje pokidaju lanac i onda pobegnu. Bog nam daje ograničenu slobodu. Onda vidi šta ćemo mi sa tom slobodom. Recimo da Bog da dvema osobama pet dolara. Bog kaže: „Iskoristite ovaj novac na svoj način.“ Uvek pričam ovu priču. Sa pet dolara, jedna osoba ide u crkvu da se moli, a druga osoba pije vino. Bog im je obojici dao istu količinu novca za trošenje. Sa tim novcem, jedna osoba ide da se moli Bogu, a druga se sastaje sa nekim ljudima da pije vino.

Pitanje: Ni loš dečak se nije molio za zaštitu.

Šri Činmoj: Karma tog dečaka će doći. Danas je uradio nešto pogrešno, ali nije uhvaćen. Kad sutra uradi nešto pogrešno, može dobiti doživotnu zatvorsku kaznu. Mi vidimo samo nesrećan incident, ali Bog nam kaže: „Tvoja molitva je takođe incident.“ Ako neko sve više i više akumulira lošu karmu, na kraju će biti uhvaćen. Sa druge strane, ako se neko drugi godinama moli i meditira, akumulira dobru karmu. Kako će inače pojedinac ostvariti Boga?

Život nije opravdanje; život je prosvetljenje. Čovek ne može dobiti zadovoljstvo od opravdavanja. Ako ja tebe ošamarim, i ti mene ošamariš, nema zadovoljstva ni za jednog od nas. Moram da se molim Bogu da me prosvetli kako te ne bih ošamario još jednom, a i ti moraš da se moliš Bogu da te prosvetli kako ti mene ne bi ošamario. Život mora biti iskorišćen za prosvetljenje, a ne za opravdavanje. Opravdanje je samo “milo za drago”; ono uopšte ne zadovoljava blo koju stranu. Ali prosvetljenje dolazi ako kažemo: „Uradio sam nešto pogrešno, ali to neću ponoviti.“ Drugi mogu reći da je žrtva bila budala; ali ako je prosvetljen, biće spreman i biće potpuno zaštićen.

Danas ili sutra, jedna zemlja napada drugu zemlju, i druga zemlja izgubi. Onda tajno, tajno, posle deset godina, zemlja koja gubi napadne onu koja ju je pobedila. To je opravdanje. Slučaj Japana je bio drugačiji. Japan je teško poražen u Drugom svetskom ratu. Koliko je brzo japanska ekonomija rasla posle rata! Japan je u svakom pogledu odskočio i napredovao. Da li su druge zemlje mogle to da učine? Materijalno, tehnološki — na toliko mnogo načina, koliko je brzo Japan rastao!

Mudrost može doći do dve strane na različite načine. Ako koriste svoju mudrost na te različite načine, onda neće biti sukoba. Ali ako ne koriste svoju mudrost svaka na svoj način, ponovo će doći do sukoba.

Pitanje: Kako možemo zaista da budemo zadovoljni sobom?

Šri Činmoj: Ako ne ponudimo Bogu svoje suze zahvalnosti, nikada nećemo biti zadovoljni sobom. Čak i ako je Bog zadovoljan, mi nećemo biti zadovoljni sobom. Ako ne razvijemo suze zahvalnosti, Učitelj može da kaže, “Zadovoljan sam tobom, zadovoljan sam tobom”, ali učenik neće biti zadovoljan. Učenik neće biti zadovoljan sobom ako nije razvio suze zahvalnosti. Učitelj može da kaže, “Veoma sam ponosan na tebe”, ali učenik neće biti zadovoljan. Učitelj može biti zadovoljan, ali učenik će videti da nešto nedostaje u njegovom životu.

Ako imamo suze zahvalnosti, onda ćemo biti srećni. Inače, Učitelj može da kaže, “Zadovoljan sam, veoma sam zadovoljan”, ali učenik će reći, “Ja nisam zadovoljan”. Recimo da sam odigrao svoju ulogu rekavši ti da sam zadovoljan tobom. Iskreno ti kažem, ali ti moraš da odigraš svoju ulogu razvijajući suze zahvalnosti, suze zahvalnosti, suze zahvalnosti. Kada odigraš svoju ulogu, onda ćeš biti potpuno zadovoljan. U suprotnom, bićeš samo poluzadovoljan.

Teško nam je. Uvek sve uzimamo zdravo za gotovo. Kad dobijemo mango, toliko smo zadovoljni što nam ga je Bog dao. Bog će dati bezuslovno, ali ako se molimo za mango, onda ćemo biti zadovoljniji. Molio sam se; Bog je dao i moj Učitelj je dao. Moj Učitelj mi je dao svoje prosvetljenje, svoju samilost, svoju naklonost. Ja sam Bogu dao zahvalnost. Dao sam svom Učitelju zahvalnost. Sve je uzajamno. Recimo da je jedna noga zahvalnost, a jedna noga samilost, ili jedno oko je zahvalnost, a jedno oko samilost. Oni idu zajedno. Možemo li sa jednom nogom da hodamo? Sa jednim okom, koliko daleko možemo da vidimo? Sa jednom rukom, koliko možemo da uradimo? Obe moraju ići zajedno, zajedno.

Ponovo, moramo dati Bogu samo suze zahvalnosti, suze zahvalnosti. Moramo reći: „Bože, dao si mi sposobnost da mislim na Tebe, da ti se molim, da meditiram na Tebe, dok milioni i milijarde ljudi ne misle na Tebe, ne mole ti se, ne meditiraju na Tebe”.

Kada suze zahvalnosti izbiju na površinu u našem životu, mi smo zadovoljni i Bog je zadovoljan. Ako ne razvijemo suze zahvalnosti, kada Bog nešto da, bićemo ponosni i oholi. Hvalićemo se: „Bog mi je dao ovaj blagoslov! Bog ga nije dao njemu; Bog ga nije dao njoj.” Ponos dolazi do izražaja u nama. Ali kada nudimo zahvalnost, onda naša poniznost dolazi do izražaja. Tada se ponos i oholost ne pojavljuju.

Pitanje: Guru, ljudi kažu da bljesak munje ne može da se spusti osim ako se mali bljesak ne pojavi da ga dočeka. Da li je duhovna stvarnost takva?

Šri Činmoj: Lekari daju injekcije kada u pacijentu postoji tračak života. Ako je neko mrtav, lekari mogu dati bezbroj injekcija, bezuspešno. Tako, ako je život još uvek u tragaocu, Bog može dati božansku injekciju. Božja injekcija dolazi poput magneta koji izvlači tračak životne energije iz tragaoca. Ali ako pojedinac nema tračak životne energije, kako će Bog moći da dâ injekciju?

Pitanje: Da li postoji nešto poput vremenskih prilika u unutrašnjem svetu što odgovara vremenu spolja? 2

Šri Činmoj: Ne, oni se ne podudaraju. Neki astrolozi i indijski almanasi kažu da može postojati veza sa vremenom u unutrašnjem svetu, ali ja se ne slažem sa njima. Unutrašnje vreme nema nikakve veze sa spoljašnjim vremenom. Čak i ako ste jadni, ako ste ljubomorni, nesigurni, nečisti, jutro može biti veoma umirujuće. Sve može biti apsolutno lepo; svi uživaju u blagom jutarnjem povetarcu i svi su srećni. Sama priroda je srećna. Ptice cvrkuću, ptice pevaju i svi uživaju u jutru. Ali ako ste ljubomorni, nesigurni ili nečisti, da li uživate u nečemu? Ne, unutrašnje vreme i spoljašnje vreme ne idu zajedno.

Ponekad se može dogoditi da ste istovremeno srećni i iznutra i spolja. Ako to dvoje ide zajedno, srećniji ste. Ako ste iznutra srećni, ako određenog dana nemate ljubomoru ili nesigurnost i uspostavili ste svoje jedinstvo sa celim svetom, onda ste zaista srećni. Ali ne možemo reći da ćete sigurno biti spolja srećni ako ste srećni iznutra. To se ne dešava tako.

Ako ste spolja srećni, to ne znači ništa. Spolja možete biti srećni jer ste dobili deset hiljada dolara, ali iznutra možete biti jadni jer se ujutru uopšte niste molili. Razdvajate svoj unutrašnji život od svog spoljašnjeg života. Spolja ste veoma srećni jer ste dobili toliko novca. Ali niste se pomolili ujutru, i zato ste iznutra jadni. Govorite sebi: „Šta sam uradio? Jutros se nisam molio Bogu, nisam meditirao na Boga. “Unutrašnja sreća i spoljašnja sreća ne idu zajedno.

Ako imate unutrašnju sreću zato što ste se molili i meditirali, a uz to dobijate i materijalno bogatstvo, onda ste dvostruko srećni. Ali obično se to ne dešava tako. S druge strane, postoji toliko mnogo načina da vam um protivreči. Ako ste spolja bogati, onda vaš um može doći do izražaja i reći: „O, Bog ne želi da budem duhovno srećan. On mi daje spoljašnje bogatstvo jer me lišava mog unutrašnjeg bogatstva: mira, svetlosti i blaženstva.“ Uvek postoji problem ako želite da spojite unutrašnje i spoljašnje.

Ako si u spoljašnjem životu, onda dobro radiš spoljašnje stvari. Ako si u unutrašnjem životu, onda dobro radiš unutrašnje stvari. Ali ako želiš da radiš obe stvari istovremeno, onda možeš biti u nevolji. Ako želiš da spojiš unutrašnje vreme i spoljašnje vreme, nećeš uspeti. Može doći do previranja u unutrašnjem vremenu, a spoljašnje vreme ti uopšte neće pomoći. Ponovo želim da kažem da unutrašnje vreme i spoljašnje vreme ne idu zajedno

OGT 18-22. Šri Činmoj odgovorio je na ova pitanja 18. decembra 1999. u Rio de Žaneiru, u Brazilu, tokom svog godišnjeg Božićnog putovanja sa svojim učenicima.↩

Pitanje: Guru, nedavno, kada se nisi osećao dobro, napolju je padala kiša. Kada si se osećao malo bolje, onda je počelo da izlazi sunce.

Šri Činmoj: Ja ne osećam da je tako. Kada se ne osećam dobro, moja fizička bolest uopšte ne zavisi od spoljašnjih vremenskih uslova — daleko, daleko od toga. Devedeset devet puta od stotinu puta, dolazi od učenika. Patim od bolova u kolenu, bolova u stomaku i drugih fizičkih problema. Samo Bog zna da li sam preuzeo karmu učenika. Duhovni Učitelj pati od bolova u stomaku ili kolenu. Da nije preuzeo taj bol od nekog drugog, ta osoba bi dobila rak. Mnogo, mnogo puta kada duhovni Učitelj doživi bol u skočnom zglobu ili kolenu, neko bi pao i slomio noge da Učitelj nije preuzeo bol. Nešto ozbiljno bi se dogodilo. Ako Učitelj preuzme bol, mogao bi da dobije nekoliko modrica. Da je to bio učenik, bio bi to složen prelom. Otvorenost, otvorenost, otvorenost! Čitav problem nastaje kad moji učenici nisu otvoreni prema meni. Ako su otvoreni, ako su uvek otvoreni prema meni, mogu da očistim njihovo spoljašnje vreme i mogu da očistim njihovo unutrašnje vreme. Ali ako ljudi nisu otvoreni prema meni, ne mogu da očistim njihovo spoljašnje vreme i ne mogu da očistim njihovo unutrašnje vreme, pa će biti u teškoćama. Otvorenost, otvorenost! Ako ste otvoreni prema meni, poput otvorene knjige, u svom srcu, u svom umu, u celom svom biću, onda sam u svakom trenutku srećan. Ja sam na sedmom nebu radosti, a učenici su takođe srećni jer su zaista uspostavili svoje jedinstvo sa mnom.

Pitanje: Guru, kad od nas tražiš da gledamo video na kojem podižeš tegove, da li je to pogrešno ako umesto videa gledamo u tebe?

Šri Činmoj: Možete da radite sve što vam donosi radost. Ne činite ništa loše gledajući me, ali ako me gledate u akciji na videu gde podižem tegove, dobićete odlučnost, dobićete snagu volje. Ako me gledate dok sam opušten, kad možda tresem nogama, nećete dobiti tu odlučnost. Odlučnost i snagu volje spreman sam da dam. To je vidljivo u videu. Ako me pogledate u videu, dobijate odlučnost i snagu volje. Tu vam dajem svoj apsolutno poslednji dah, dok sam ovde opušten.

Kada je okean miran i tih, to je jedan aspekt. Ispod površine okean je miran i tih, dok su na površini ogromni, ogromni talasi. Šta ti talasi rade? Kada meditiram, molim vas da meditirate i gledate me. Ali kada se rano ujutru mučim, podižući tako teške tegove, trebalo bi da gledate to, jer to je ono što želim da vam dam. Želim da vam dam svoj dinamički aspekt. Zašto morate da razmišljate o statičkom aspektu u tom trenutku? Kada ozbiljno meditiram, to je statički aspekt. Kada sam opušten, u tom trenutku ne nudim dinamički aspekt.

Zašto vam pokazujem ove video snimke jutarnjeg podizanja tegova? Zato što želim da se poistovetite sa mojom odlučnošću, mojom snagom volje, meditacijom, koncentracijom. U tom trenutku želim da vam dam mango, recimo, ali vi kažete: „Želim da budem zadovoljan bananom.“ Dobićete bananu. Postoji vreme kada treba da jedete bananu, i postoji vreme kada treba da jedete mango. Upravo sada vam dajem mango, u obliku ovog podizanja tegova. Istina je, ja sam ista osoba; ovde sam, i reći ćete da sam ja izvršilac. Ali ako me pogledate kada sam u akciji, onda ćete dobiti rezultat. Ja sam izvršilac - to je istina; ali želim da me vidite kada sam u akciji.

Zašto snimam ove video snimke? Samo da vam pokažem kako biste se mogli poistovetiti sa akcijom. Moć je u meni, ali u videu sam izrazio tu moć i želim da vam je ponudim. Inspiraciju crpite iz akcije, a ne iz osobe u njenom statičnom aspektu.

Pitanje: Uskoro će mnogo više ljudi doći na tvoj put. Kako možemo biti veoma dobra braća i sestre prema njima?

Šri Činmoj: Postoje dva načina da se priđe mlađim članovima porodice. U vašoj fizičkoj porodici, rođeni ste pre svoje sestre. Kao starija sestra, možete da izaberete jedan od dva pristupa. Sve dobre stvari koje ste naučili od svojih roditelja, možete je naučiti i učiti je, spolja i iznutra, svojom ljubavlju i naklonošću. Drugi pristup je da kažete: „O Bože, ona će mi oduzeti sve što imam! Sada ću morati da delim naklonost i ljubav svojih roditelja sa njom.“ Ako postanete ljubomorni na svoju mlađu sestru, sve upropašćujete. U svakom trenutku je mučite, jer mislite da ćete, kako odrasta, morati sve da delite i da joj dajete pola, uvek pola. To je negativan pristup.

Sa druge strane, pozitivan pristup je reći: „Došlo je vreme kada sam dobio ono što je trebalo da dobijem od svojih roditelja. Pokazali su mi naklonost i ljubav. Sve dobre stvari koje su imali, dali su mi. Sada ću sve dobre stvari koje sam naučio od svojih roditelja, sve dobre stvari koje sam želeo da imam od njih, dati onima koji dolaze posle mene.“

Bog je naš Otac. Od Boga su došli duhovni Učitelji i jogiji. Od Najvišeg, naklonost i ljubav su postepeno, postepeno dolazile do duhovnih Učitelja. Pozitivan pristup je da su duhovni Učitelji od Boga primili Ljubav, a od Učitelja su je dobili njihovi učenici. Neki ljudi su počeli da slede duhovne Učitelje pre drugih. Učenici koji dođu kod duhovnog Učitelja prvi primaju sve dobre osobine. Onda mogu da daju te dobre osobine novima. Nažalost, na ljudskom nivou, nesigurnost može odmah ući u naš život. Tada kažemo: „Bože moj, ako ovim novopridošlima kažem sve što znam, možda će me nadmašiti“! Ego dođe do izražaja i sputava nas.

Od Boga je sve otišlo duhovnim Učiteljima; a od duhovnih Učitelja je došlo nama. Sada, sve dobre stvari koje smo stekli od Učitelja možemo dati svetu. Tada će nastati nova tvorevina. Svetlost silazi, silazi, silazi, osim ako nije blokirana. Dok se Gang spušta sve niže i niže sa Himalaja, voda teče i zemlja postaje plodna. Reka nastavlja da teče, osim ako se ne blokira.

Kako možete postati veoma dobar duhovni brat ili sestra novopridošlima? Samo zapamtite da sa najviše ravni svetlost silazi i silazi. Kada je Svevišnji stvorio duhovne Učitelje, nije postao ljubomoran ili uplašen. Nije rekao: „Jednog dana će moje tvorevine postati moćnije, i tada neću ostati Svevšnji.“ Ne! Kada je stvorio duhovne Učitelje i jogije, znao je da su oni njegovi produžeci i da će mu pomoći. Tako, moji učenici moraju da osete da su samo produžetak ili širenje mog života. Tada će osetiti radost.

Kako možete služiti budućoj generaciji, ljudima koji će doći na naš put za dve ili tri godine? Samo osetite da što više dajete, to više možete da date. Ovo se odnosi na vaš život, na život svakoga, kad govorite o svom Učitelju. Entuzijastični ste kad dođu posetioci. Pričaćete im šta se dešavalo ovde u Njujorku. Kada im najiskrenije pričate, vi se širite. Ali neki učenici se plaše da dele vesti. Kažu: „Ako drugi saznaju, onda ništa neće ostati tajna“. Oni osećaju: „Ako kažem drugima, moja snaga će nestati.“ To je apsurdno!

Dao sam jednom momku iz Evrope duhovno ime, a on ga nije otkrio drugima mesec dana. Želeo je da to ostane neka tajna. Svi su ga zvali njegovim starim imenom, jer nije želeo da otkrije svoje duhovno ime. I ovde se neki ljudi plaše da ako saopšte dobre vesti, onda ih ne čuvaju u strogoj tajnosti. Osećaju da neguju najdragoceniji dragulj. Drugi će, opet, reći: „Što više mogu da dam sa radošću, to više primam“. To je apsolutno tačno, jer se od radosti koju oni daju, radost novopridošlih vraća njima. Oni već imaju radost. Zatim daju pedeset procenata svoje radosti novopridošlima, a novopridošli im zauzvrat daju sto procenata svoje radosti. Radost dolazi od davanja.

Nažalost, kada posetioci dođu u Njujork, postoje učenici na lokalu koji ili zaborave da razgovaraju sa njima ili se ne potrude da razgovaraju sa njima. A opet, neki učenici će kipeti od radosti dok saopštavaju novosti. Drugi će im saopštavati kao deo svoje službe; osećaju da je to njihova dužnost, njihova obaveza. Neki saopštavaju dobre vesti da bi se pravili važni. Kažu: „Oh, nisi bio ovde, ali ja am to video. Znao sam ovo, znao sam ono“! Ove osobe ne napreduju. Ali postoje ljudi koji sa takvom radošću, ljubavlju i brigom govore dobre vesti posetiocima. Njihovi prijatelji su došli, i oni imaju veliku ljubav, veliku brigu za te prijatelje. Kažu: „Imam mango i sada to delim sa tobom, delim sa tobom“.

Moramo videti motiv koji stoji iza ljudskih postupaka. Jedna osoba se hvali, dok druga osoba nudi dobre vesti iz čiste brižnosti, jer je njen prijatelj bio u Rusiji ili nekoj drugoj dalekoj zemlji i nije mogao da bude ovde. Ako delite iz istinske brižnosti, zato što vam je nešto inspirativno pomoglo i znate da će sada sigurno pomoći i drugima, onda radite apsolutno pravu stvar.

Pitanje: Da li je moguće da vam vaši učenici sada ili u budućnosti ponude istu vrstu ljubavi i naklonosti koju ste dobili od članova vaše porodice?

Šri Činmoj: Nažalost, ne. To neće biti moguće. Moji učenici mi pišu: „Volim samo tebe“. Svi pišu: „Volim samo tebe“. Ako volite samo mene, onda čak ni na trenutak nećete osećati ljubomoru, nesigurnost ili nečistotu. Ako mi neko iskreno kaže: „Volim samo tebe, volim samo tebe“, onda ostatak sveta neće moći da ga ujede, jer je sva njegova koncentracija usmerena na mene. Ako volim samo tebe, onda gledam samo tebe. U tom trenutku, kako mogu da vidim da li me neko drugi gleda? Ako volim samo tebe, gledam samo tebe. Neko drugi će videti da volim samo tebe i neće moći da privuče moju pažnju.

Recimo da se u školi devojka žali nastavniku. Ona mu kaže: „Ovaj momak nije moj dečko, ali me stalno gleda, gleda“. Onda nastavnik pita: „Kako znaš da te gleda ako ti njega ne gledaš? Ja sam nastavnik. Ja predajem. Trebalo bi da gledaš mene. Moraš da obratiš svu pažnju na mene. Ako me gledaš, kako onda možeš da vidiš da tebe neko gleda?”

U jednoj duhovnoj zajednici, jedan čovek se zgrozio ponašanjem nekih članova. Požalio se Učitelju. Učitelj je rekao: „Ako me gledaš, onda me gledaj; ne gledaj oko sebe.“ Učitelj je jasno stavio do znanja: „Ako sam ja vaš Guru, onda gledajte mene. Ako pogledate oko sebe, sve je to nesavršenstvo. Da li ste došli ovde da gledate mene ili da gledate oko mene?“

Kad uđete u duhovni život, ne dolazite zbog drugih. Vi meni dostavljate fotografije tragalaca. Ne dajete ih drugim učenicima da procene da li su ti tragaoci dobri ili loši. Ne! Vi sami niste došli na stazu zbog nekog drugog. Došli ste na stazu zato što osećate da ovaj Učitelj pripada vama i da vi pripadate ovom Učitelju. Uvek morate da osećate to jednosmerno jedinstvo. Kao magnet, ono privlači. Ali avaj, gde je to jednosmerno jedinstvo? Kad mi učenici pišu: „Volim samo tebe“, da li to misle? Sledećeg trenutka mogu pokušati da vide da li me neko drugi gleda ili neko drugi dobija pažnju od mene. Tako često postoji očekivanje, očekivanje.

Da se vratimo na tvoje pitanje, moja braća i sestre nikada, nikada nisu ništa očekivali od mene. Nikada, apsolutno nikada! Šta su tražili od mene? Rekli bi: „Idi da spavaš, jer ti je potreban san“. Samo to su tražili. Bilo kakvu vrstu materijalnog bogatstva ili unutrašnjeg, duhovnog bogatstva nikada, nikada nisu zahtevali. Ovde učenici imaju očekivanja i zahteve. Moje sestre, moja braća, cela moja porodica nikada nisu ništa očekivali od mene — nikada, nikada — ni za svoje dobro ni za moje dobro. Samo zato što su bili stariji od mene, grdili bi me; ali na ozbiljan način nikada nisu ništa očekivali od mene. Samo su se nadali da ću postati začajna ličnost. Ali u slučaju mojih učenika, priča je drugačija. Sa slatkoćom kažu: „Volim samo tebe“. U sledećem trenutku mogu reći: „Pošto volim samo tebe, zašto mi ne učiniš ovu uslugu, zašto mi ne učiniš onu uslugu?“ To se dešava kada neki učenici kažu: „Volim samo tebe“.

Neki učenici me jako rastužuju, jer mi ne govore o svojim teškoćama sa unutrašnjim životom, ličnim životom ili zdravljem. Kada imaju fizičke probleme, njihov slučaj može postati veoma ozbiljan. Možda će lekar reći da imaju rak. Onda oni pokušavaju da to sakriju od mene, jer se plaše da bih mogao reći drugima. Dok saznam da imaju maligno oboljenje, može biti prekasno da se bilo šta učini.

Neki ljudi mi ne traže savet. Zaista ih volim, ali mi se obraćaju samo kada su u nevolji. Opet, neki nevaljalci traže savet od mene, ali vidim da su već doneli odluku. Pitaju me: „Da li da uradim ovo?“ Kažu: „Šta god kažeš, uradiću“, ali su već odlučili. Onda proklinju sebe i kažu: „Zašto sam rekao Guruu? Bio sam u nevolji, a pošto sam učenik, trebalo je da ga pitam šta da radim. Sada sam ga pitao da li treba nešto da uradim, ali sam već doneo svoju odluku“.

Kada me ljudi pitaju za savet, biće im teško ako nisu uspostavili svoje jedinstvo sa mnom. Prvo će možda želeti da se sakriju od mene, jer zamišljaju da ću se ljutiti na njih zbog nečega što su uradili. Onda mi kažu: „Šta god kažeš, rado ću to uraditi“, ali su već formirali ideju o tome šta će uraditi. To me jako boli, jer su odluku već doneli. Čak i ako oni nisu doneli odluku, ja sam već doneo odluku umesto njih, ponekad proklinju sebe što su me pitali. To mi je tako teško.

Ima učenika koji apsolutno ne donose nikakvu odluku pre nego što me pitaju. Imam neke takve učenike. Pre nego što dođu kod mene po savet, ne idu ni na jednu ni na drugu stranu. Onda rade ono što im ja savetujem. Opet, ima i onih koji znaju da su doneli glupu odluku. Kad kažem nešto potpuno drugačije, bacaju mi se pred noge kao da njihova prethodna odluka nije postojala. Jesu formirali svoje mišljenje, ali kad kažem nešto drugačije, oni se srcem i dušom priklone i odbacuju put koji su prethodno izabrali. Ovo je druga najbolja kategorija. Pogrešili su, ali ni na trenutak se njihova ideja ne sukobljava sa mojim predlogom, mojim savetom. Oni jednostavno odustaju od svoje odluke i odmah prihvataju moj put, što za njih postaje jedini način. U početku su formirali ideju, ali onda prihvataju moj način — ne iz straha, već iz čiste ljubavi. Ovi učenici ne kažu: „Ako sada ne uradim ono što Guru kaže, on će se naljutiti.“ Iz čiste ljubavi, odmah prihvataju moj put i postaju sastavni deo mog puta. Tako druga klasa postaje prva klasa.

Ima učenika koji od početka kažu: „Šta god ti želiš, učiniću“, i oni to zaista misle. Nisu formirali nikakvu unapred stvorenu ideju. Ponekad naiđem na takve učenike. Zar oni nisu najbolji?

Pitanje: Koji su ciljevi vaših Koncerata Mira?3

Šri Činmoj: Ja nudim Koncerte mira kako bih mogao da budem na usluzi ljudima koji teže boljem životu.

Pitanje: U prošlom milenijumu bilo je mnogo ratova. Šta očekujete od novog milenijuma?

Šri Činmoj: Ovaj novi vek, dvadeset prvi vek, videće početak svetskog mira. Možda će trebati vremena, ali polako i sigurno ovaj naš svet će imati mir, trajni mir.

Pitanje: Koliko instrumenata obično svirate na Koncertu mira?

Šri Činmoj: Zavisi od Koncerta mira. Kada je u pitanju veoma veliki koncert, sa hiljadama i hiljadama ljudi, tada sviram oko dvadeset instrumenata. Danas, pošto je bio manji koncert, svirao sam nekih dvanaest instrumenata.

Pitanje: Jedno od naših predstojećih predavanja biće o tome kako ljudi mogu da ostvare svoje snove. To je cilj mnogih ljudi. Po vašem mišljenju, kako ljudi mogu da ostvare svoje snove?

Šri Činmoj: Ljudi mogu ostvariti svoje snove samo kroz molitve i meditacije. Ako možemo redovno da se molimo i meditiramo, onda će se svi naši snovi ostvariti. Opet, ponekad imamo dobre snove; ponekad imamo loše snove. Dobri snovi znače da želimo da postanemo bolja ljudska bića, želimo da ispunimo Božji San na Zemlji. Loši snovi su oni u kojima bismo želeli da budemo veoma veliki kako bismo mogli da vladamo celim svetom. Jedan je san želje; drugi je san težnje. Sa snom želje želimo da vladamo svetom. Sa snom težnje želimo da volimo svet i postanemo veoma dobri građani sveta.

Pitanje: Kako biste objasnili svoju filozofiju u nekoliko reči?

Šri Činmoj: Moja filozofija je prihvatanje ovog sveta. Moraćemo da prihvatimo ovaj svet kakav je sada. Onda moramo da se molimo i meditiramo da bismo svet učinili boljim. Nećemo otići iz sveta zato što svet nije dobar. Ne, moraćemo biti u svetu da bismo svet učinili boljim. Naša filozofija je da svet učinimo boljim molitvama i meditacijama.

OGT 23. Šri Činmoj je odgovorio na ova pitanja sa nekoliko televizijskih stanica nakon svog koncerta mira u hotelu Burbon, Foz do Iguasu, Brazil, 9. januara 2000.↩

Pitanje: U knjizi _Joga i duhovni život,_ govorite o duši kao večnom instrumentu. Takođe govorite o tome da je individualna duša povezana sa univerzalnom dušom. Možete li, molim vas, reći više o tome? 4

Šri Činmoj: U Americi ja obično koristimo termin „duša“. Ali u indijskoj filozofiji koristimo termin „Ja“ ili „Kosmičko Ja“. Jedno je obično ja; drugo je Apsolutno Najviše, Kosmičko Ja ili Transcendentalno Ja. Kada kažem da je duša večna, beskonačna i besmrtna, govorim o Kosmičkom Ja.

Imamo mnogo, mnogo božanskih bića, ali jedno božansko biće je mnogo istaknutije od ostalih. To božansko biće nazivamo dušom. To božansko biće ima pomoćnika, koji se naziva psihičko biće. Majka Šri Aurobindovog Ašrama govorila je o psihičkom biću. Psihičko biće je sve vreme kao dete. Duša raste, ali psihičko biće, koje je predstavnik duše, je kao malo dete. Ono je kao najlepša beba koja ima samo dve ili tri godine, dok je duša kao mladić od sedamnaest ili osamnaest godina. A opet, Kosmičko Sopstvo može biti kao osoba koja ima pedeset ili šezdeset godina.

IGeneralno, koristimo termin „duša“ kada govorimo o našem unutrašnjem postojanju. Znamo da duboko u nama postoji nešto što nije vitalno, nije um i nije srce. Ali ako govorimo o duši koja je večna, beskonačna i besmrtna, to mora da bude Kosmičko Sopstvo.

OGT 24. Šri Činmoj je odgovorio na ovo pitanje 29. januara, 2000 u Braziliji, Brazil.↩

Gospodin Stiv Finli: Najteži deo bejzbola je svakodnevni pokušaj da privolite svoj um na igru.5

Šri Činmoj: Želite da držite svoj um pod kontrolom. Postoji nekoliko načina, ali najlakši i najefikasniji način je da srce stavite u prvi plan. Duša može da kontroliše um, ali je teško, izuzetno teško, da dušu stavimo u prvi plan. Ako možemo da iznesemo dušu u prvi plan, onda u tren oka duša može da ukroti um. Pošto nam je izuzetno teško da budemo u kontaktu sa dušom, možemo pokušati da osetimo postojanje našeg duhovnog srca. Tada možemo pozvati srce da izbije u prvi plan i ukroti um.

U cirkusu postoje slonovi i mnoge druge divlje životinje, ali postoji i neko ko može da ih kontroliše. U vašem slučaju, ako možete da osetite da vaše srce ima beskonačno više moći od vašeg uma, onda je lako držati um pod kontrolom. Morate da osetite da je srce definitivno, definitivno jače od uma.

Svaki put kada um kaže nešto negativno, odmah zauzmite drugu stranu. Uvek budite pozitivni, pozitivni, pozitivni! Ponovo, ako um kaže nešto pozitivno, pokušajte da povećate visinu, dužinu i dubinu pozitivne misli. Ako imate bilo kakvu pozitivnu misao, odmah pokušajte da je proširite. Molim vas, pokušajte da osetite da vaša pozitivna misao ide više od najvišeg, dalje od najdaljeg i dublje od najdubljeg.

Ako se pojavi negativna misao, odmah pokušajte da osetite da je apsolutno stiskate kao gumenu loptu. Vaše ruke i zglobovi su tako jaki! Samo zamislite misao kao nešto veoma malo i beznačajno, poput lopte. Možete je stisnuti ili je možete pocepati na komade. Ako vam na pamet padne bilo kakva negativna misao, upotrebite svoju snagu - fizičku, vitalnu, mentalnu i duhovnu - da je uništite. Ponovo, ako se pojavi neka pozitivna misao, pokušajte da imate molitveni stav. Kada imate dobru misao, na molitveni način pokušajte da je povećate: njenu visinu, dužinu i dubinu. Na ovaj način možete da kontrolišete um.

Postoji nešto što se zove viši um. Ovaj um želi da se promeni, da se usavrši, da se prosvetli. To je um koji se trudimo da steknemo našim molitvama i meditacijama. Postoji i um koji ne želi da se promeni. Želi da nas veže i želi da sumnjamo u svoje sposobnosti. U jednom trenutku, sumnjičavi um vam govori da možete dobro, veoma dobro da igrate svoju igru. U sledećem, taj isti um vam može reći da niste dobri, da ste beskorisni. U ovom trenutku vaš um kaže da ste sjajan igrač. U sledećem trenutku vaš um će reći da postoji mnogo igrača koji su bolji od vas, i na taj način vam zagorčava život. Ne treba vam taj um! Drugi um, um koji želi da bude prosvetljen i transformisan svetlošću srca, to je um koji želite.

Duhovno srce će vam uvek reći ko ste zaista, a srce će vam uvek davati ohrabrenje, entuzijazam, spremnost, želju i intenzitet. Od sada, molim vas, posvetite što više pažnje svom srcu. Srce će sigurno povećati vaše sposobnosti u bejzbolu na svaki način. Um će misliti na druge kojima ne ide dobro, i tada ćete biti uznemireni. Ili će um misliti na nekoga kome baš dobro ide, i onda ćete reći: „Kako bih voleo da meni ide tako dobro kao tom igraču!” Ove pogrešne misli će samo uneti ljubomoru i nesigurnost u vaš život. Ali srce to neće učiniti! Srce će se odmah poistovetiti sa svima u vašem timu. Imaćete takvo poistivećenje i jedinstvo da ćete, kada postignu nešto veliko, osećati kao da ste to i sami uradili. Opet, ako je neko promašio loptu, imaćete takvo jedinstvo da ćete osećati kao da ste je i sami propustili. Na taj način, snagom poistovećenja i jedinstva vašeg srca sa drugima, moći ćete da idete daleko iznad svojih sadašnjih kapaciteta i dostignuća.

OGT 25. 20. maja 2000. godine, na ručku u restoranu „Smile of the Beyond“ na Džamajci, Kvins, Šri Činmoj je odgovorio na sledeće pitanje gospodina Stiva Finlija, igrača bejzbola Glavne lige Arizona Dajmondbekse↩

Pitanje: Hoće li ljudi u budućnosti razumeti sve Avatare kroz istoriju na način na koji ih vi predstavljate, zato što vi pokušavate da ih sve sintetišete u svojoj filozofiji?6

Šri Činmoj: Samo moji učenici, moji poklonici, moji poštovaoci, moji posebni prijatelji koji imaju težnju i moji poznanici koji imaju ogromnu ljubav prema meni i koji imaju težnju, shvatiće me kao Avatara koji je pokušao da sintetiše sve duhovne aspekte života.

Šri Krišnini učenici ili posvećenici kažu da je on bio najveći Avatar. Objedinio je sve religije, sve, u svojoj Bhagavad Giti, svojoj Nebeskoj pesmi. Učenici Šri Ramakrišne kažu isto, da je njihov Učitelj objedinio sve religije. U Indiji smo čuli da je Šri Ramakrišna taj koji je objedinio sve religije. Čitali smo to, čuli smo to i verovali smo u to, jer smo imali ogromnu ljubav, divljenje, obožavanje i posvećenost prema Šri Ramakrišni. A ipak, ima mnogo onih koji nemaju isti osećaj.

Svi duhovni Učitelji imaju učenike, a učenici uzdižu svoje Učitelje do nebesa. Ovo je apsolutno neophodno i neizbežno za njihov napredak. Što više osećate da je vaš Učitelj visoko, to se vi više uzdižete snagom svoje mašte, inspiracije, težnje i samodavanja, jer je on spoznao Boga. On je postao nerazdvojivo jedno sa najvišom Apsolutnom Transcendentalnom Stvarnošću.

Na vama je, a ne na drugima, da svog Učitelja vidite kao najvišeg. Samo posvećenici moraju da vide i osećaju na ovaj način, i njihovo viđenje nije pogrešno; njihov osećaj nije pogrešan. Njihovo viđenje je ispravno; njihov osećaj je ispravan. Što više osećaju da im je Učitelj visoko, to više idu; a takođe, brže napreduju. Ne samo da idu u visinu, već i brže napreduju. Ako moji učenici mogu da misle o meni kao o najvišem biću, samo razmišljanjem, mogu veoma, veoma brzo napredovati. Ponekad mogu da misle da sam veoma visoko; opet, ponekad mogu da misle da sam veoma nisko. Što više mogu da održe svoju svest u vezi sa mnom, to će više ići. Ne samo da će ići veoma, veoma visoko, već će i brže napredovati.

Da se vratimo na vaše pitanje, Isus Hrist je bio Spasitelj hrišćanskog sveta; Šri Krišna je bio Spasitelj hinduističkog sveta. Ceo svet neće prihvatiti nijednog duhovnog Učitelja kao vrhovni autoritet — ne, ne.

OGT 26. Šri Činmoj je odgovorio na sledeće pitanje 15. jula 2000. u PS 86 Džamajka, Njujork↩

Pitanje: Da li treba da učestvujemo u političkom pokretu koji se sada odvija u našoj zemlji?7

Šri Činmoj: Postoji mnogo načina da se učestvuje u životu svoje zemlje. Ako pojednostavimo odgovor, možemo reći da postoje dva načina: jedan je unutrašnji, a drugi spoljašnji. Unutrašnji način je da se molite Svevišnjem za ispunjenje vaših težnji - šta god smatrate da je najbolje za vašu zemlju. Spoljašnji način je da se pridružite jednoj stranci i pridružite se demonstracijama, rizikujući da budete povređeni ili ubijeni. To ne savetujem svojim učenicima. Unutrašnji način je put molitve. Možete prihvatiti jednu stranku, ali se nemojte pridružiti demonstracijama ili se uključiti u nasilne aktivnosti.

Možemo se moliti u sebi za ono što smatramo da je najbolje; ali spolja ne bi trebalo da ulazimo u političke sukobe, jer to nikako neće pomoći našem unutrašnjem napretku. Naš unutrašnji napredak zavisi od naših unutrašnjih molitvi. Možemo osećati da je jedna strana u pravu. Ako osećamo da je jedna strana u pravu, svakako imamo svako pravo da se molimo Svevišnjem za pobedu te određene strane. Onda moramo da se predamo i kažemo: „Svevišnji, osećam da je ova strana ubedljivo najbolja, zato se molim Tebi za njen uspeh. Ali ako ova strana ne uspe, položiću rezultate pred Tvoja Stopala sa jednakom srećom”.

Uvek se molite za ono što osećate da je najbolje. Ako želite da uradite nešto dobro, to je stvar vašeg osećaja. Osećate potrebu da pomognete svojoj zemlji. Molitva za poboljšanje svoje zemlje nije obična želja; to je velika težnja. Molitva za svoju zemlju nije kao glupa želja da imate pet kuća ili deset automobila - ne! Postoje određene želje koje su jednako dobre kao i težnja. U tom trenutku one ne ostaju želje; one postaju sama težnja. Molitva za poboljšanje i unapređenje vaše zemlje je definitivno unutrašnja težnja.

Ako vaša molitva nije uspešna, ne osećajte se jadno. Imate pravo da se molite za pravu stvar, ali rezultate morate položiti pred Božja Stopala. Gospod Krišna nas je učio: „Imate pravo na delovanje, ali ne i na plodove tog delovanja.”

Duboko ću ceniti vaše unutrašnje molitve; ali spolja, ako zauzmete jednu stranu i uđete u političku arenu, Bog zna šta će se dogoditi. Neka nas ljudi kritikuju. Neka kažu da smo kukavice jer ne dolazimo na bojno polje. Reći ću da postoji mnogo načina da se uđe na bojno polje. Pravo bojno polje je u nama.

Imamo sva prava da se molimo za uspeh stranke koju izaberemo. Možda nismo svesni koju je stranu zauzeo Svevišnji, ali imamo sva prava da se molimo Svevišnjem za pobedu stranke koju smo izabrali, jer se to tiče naše domovine.

OGT 27. Šri Činmoj je odgovorio na sledeće pitanje 8. oktobra 2000. na Terenu težnje na Džamajci, Njujork↩

Pitanje: Rekao si nam da jedno tvoje oko ima samiloste, a da drugo oko otelotvoruje brižnost. A tvoja stopala? Da li svako stopalo otelotvoruje određenu osobinu?8

Šri Činmoj: Svaki prst ima svoje osobine! Moja desna noga je snaga i čvrstina. Moja leva noga otelotvoruje suptilnost i prefinjenost. Moja desna noga ide ka cilju snažno, uprkos bolu. Moja leva noga ide ka odredištu brzinom jelena. Lagana je, suptilna i nežna. Desna je tako jaka, poput sile slona.

OGT 28. Šri Činmoj je odgovorio na sledeće pitanje 7. februara 2001. u svom domu na Džamajci, Njujork↩

Pitanje: Zašto? 9

Šri Činmoj: Zašto? Pre pedeset godina, ili čak i pre toga, napisao sam članak od tri ili četiri stranice samo na temu „zašto“. „Zašto“ nije pitanje; „zašto“ je odgovor nad odgovorima. Kada je Bog stvorio Tvorevinu, Pitanje je bilo „Zašto“. Ali On je odmah dao odgovor: „Zašto ne?”

OGT 29-39. 10. juna 2007. godine, Šri Činmoj je obeležio dvadeset šestu godišnjicu Tla težnje. Pozvao je one koji služe na Tlu težnje da otpevaju pesmu koju je za njih komponovao, "Duše drugova težnje," a zatim da mu postave kratka pitanja↩

Pitanje: Kada, Guru?

Šri Činmoj: Ne moramo da znamo kada je Bog stvorio svet. Ne moramo da znamo kakva je Božja Kosmička Vizija. Moramo znati samo jednu stvar: da li osećamo da smo Božji? Da li osećamo da smo Božja izabrana deca? Ako ne osećamo da smo Božja izabrana deca, onda moramo naporno, veoma, veoma naporno da radimo da bismo postali Božja izuzetnno izabrana deca kako bismo mogli najlepše i najsavršenije da ispoljavamo Njegovu Svetlost ovde na Zemlji.

Pitanje: Kako?

Šri Činmoj: Delujemo. Nema nijednog minuta da mi ne delujemo, bilo u fizičkom svetu, vitalnom svetu, mentalnom svetu, psihičkom svetu ili duhovnom svetu. Možda nismo svesni svojih postupaka, ali u svakom trenutku delujemo, bilo u ovom ili u drugom svetu. Pitanje je sada, kako delujemo? Da li pokušavamo da postignemo nešto svim sredstvima, da bismo postigli uspeh? Ne, ne! Sve što radimo moramo da radimo što je moguće duševnije i što je moguće samopožrtvovanije. Kako nešto radimo: haotično, brzopleto ili sumnjičavo? Ne! Naš odgovor mora biti da delujemo duševno i samodajuće, u svemu što radimo. Recimo da povezujete knjigu. Znate kako da povežete knjigu, ali dok radite, da li mislite na Boga? Da li mislite na svog Gurua? Da li mislite na svoju dušu? Način na koji povezujete knjigu je od najveće važnosti. Da li radite sa ljubavlju i duševno, razmišljajući o Svevišnjem ili razmišljajući o svom Učitelju ili razmišljajući o svojoj duši? Ako služite na taj način, razmišljajući o Svevišnjem, o svom Učitelju ili o svojoj duši, onda je vaše delo najsavršenije, najsavršenije.

Pitanje: Ko?

Šri Činmoj: Jedna osoba vlada svetom želja, a jedna osoba vlada svetom težnje. Moramo da znamo koga da izaberemo. Koga ćemo da izaberemo? Onog ko brine o nama, onog ko uvek misli na naš napredak, napredak, napredak. Onaj ko nam daje poruku Nebeske Lepote, Svetlosti i Blaženstva u beskonačnoj meri je onaj kome ćemo se moliti i meditirati o njemu. On je Stvoritelj. On je u Svetlosti. Brinemo o Onome koji je u Svetlosti, Svetlosti koja stalno cveta. Kome da se molimo? Molimo se Jednome, Onome koji nam daje poruku Njegovog stalno prevazilazećeg Sna i Stvarnosti.

Pitanje: Kako da ostanemo dostojni tvog izbora?

Šri Činmoj: Kako biti dostojan? Svakog trenutka nudite suze zahvalnosti. Ako osećate da niste ništa drugo do srce ispunjeno suzama zahvalnosti, onda možete biti dostojni Ljubavi, Naklonosti, Radosti i Ponosa Svevišnjeg u vama.

Pitanje: Guru, ovo mesto gde se nalazimo, Tlo težnje, je veoma sveto mesto. Da li je hiljadama godina bilo predodređeno da bude sveto mesto, ili se to dogodilo spontano?

Šri Činmoj: Ovo mesto je bilo predodređeno da bude Tlo težnje. Od samog početka, Tlo težnje je bilo predodređeno, i to je naše najsvetije, najsvetije mesto.

Za sve nam je potreban instrument. Bog ima Viziju, a zatim Bog manifestuje Svoju Viziju u nama i kroz nas. Bogu je potreban instrument da manifestuje Svoju Viziju ovde na Zemlji. Učitelju je takođe potreban instrument da inspiriše druge. Mnogo, mnogo ljudi je ovde radilo, ali moram reći da bi ovo Tlo težnje, trebalo da se oseća kao da je sinonim za Randžanino srce i samodavanje. Drugi su radili veoma, veoma naporno, i ja sam veoma, veoma zahvalan. Ali kada pomislimo na ovo Tlo težnje, hram i baštu, oni su sinonim za Randžaninu težnju i samodavanje. Svevišnji je izabrao mene da budem Njegov instrument, a ja sam ovde izabrao Randžanu da bude instrument, sa njenim stalnim samodavanjem ovom mestu. Ona stalno misli na Tlo težnje. To je naše najsvetije tlo. Kako godine budu prolazile, biće poznato kao sveta, sveta stvarnost naših srca. Zbog toga je moje srce svo zahvalnost Randžani jer stalno, besano misli na ovo mesto.

Ima i drugih koji su radili i radiće veoma, veoma naporno za Tlo težnje. Njima, i svim čuvarima Tla težnje koji mi služe svuda, želim da kažem da sam vam svima izuzetno, izuzetno zahvalan.

Pitanje: Koja je vrednost zdravlja ili bolesti u životu tragaoca?

Šri Činmoj: Ako tragalac može da ceni nešto u svom životu, samo tada je to vredno. Sve je Božja Volja. Pitanje je da li tragalac može sve da shvati kao Božju Volju. U suprotnom, tragalac će biti sklon da proklinje Boga. Reći će, “Nisam lagao toliko godina, nisam učinio ništa loše. Zašto, Bože, moraš da mi daš rak? Nisam učinio ništa loše. Zašto moraš da mi daš bolesti?” Tragalac može postati veoma, veoma uznemiren kada ima ozbiljan zdravstveni problem. Ali ako tragalac može da oseti da Bog doživljava ovu bolest u njemu i kroz njega, onda se priprema za novu zoru. Nešto najznačajnije će se dogoditi u životu tragaoca - bilo u ovom životu ili u predstojećem životu.

Moramo shvatiti bolest kao nešto što Bog doživljava u nama i kroz nas. Tada je ona najvrednija. U suprotnom, nema vrednosti — samo ćemo nalaziti mane kod Boga ili kriviti sebe. Osećaćemo da smo uradili nešto pogrešno pre mnogo godina i da je to možda razlog zašto je Bog dozvolio da imamo ovu posebnu bolest. Ne, ne, ne - ne bi trebalo tako da razmišljamo. Samo treba da osetimo da Bog ima ovo iskustvo u i kroz naš život. Trebalo bi da kažemo: „Ja sam samo Božji instrument. Duševno ću dozvoliti Bogu da deluje u meni i kroz mene.”

Fizička bolest može biti najvrednija kada je shvatimo kao iskustvo Boga u i kroz naš život. U suprotnom ćemo kriviti sebe. Kriveći sebe, nećemo ništa postići. A ako krivimo Boga, još je gore. Šta dobijamo? Nećemo kriviti sebe, nećemo kriviti Boga. Treba samo da kažemo: „Toliko sam zahvalan što me je Bog izabrao kao svoj instrument kako bi mogao da deluje u meni i kroz mene.”

Pitanje: Guru, kada će svet početi da te prihvata onakvim kakav zaista jesi i da primenjuje tvoju poruku u praksi?

Šri Činmoj: Najpre vi treba da me prihvatite svim srcem! Kada vas zamolim da nešto uradite, u tom trenutku morate da zaboravite sve ostalo. Molim vas, prvo uradite ono što vas molim. Možda mislite da prvo morate da uradite još četiri stvari, ali zapitajte se koji je zadatak važniji. Kada vas Učitelj zamoli da nešto uradite, prvo uradite tu stvar. Ako zakasnite na nešto drugo, hoće li vam se ceo svet srušiti? Morate pokazati svoju spremnost, volju i želju. Vi ste moji učenici. Čim vam nešto kažem, moram da osetim da je to urađeno. Znam koliko stvari vam dajem da uradite. Svakog dana vam dajem toliko zadataka! Za vaše služenje dobijate moju bezgraničnu zahvalnost.

Kada će me svet prihvatiti? Ako me vi odmah prihvatite, videćete da me svet prati. Vi ste moj instrument, moj izabrani instrument. Ako kažete da imate toliko drugih stvari koje treba da uradite, ako oklevate, onda će i drugi oklevati. Ako trčite brže od najbržeg prema svom Učitelju, i drugi će biti inspirisani da trče ili da hodaju veoma brzo. Ali ako počnete da oklevate, drugi će zaspati. Neće ustati!

Prvo me moji učenici moraju prihvatiti svim srcem. Moji učenici i ja smo formirali mali svet, minijaturni svet. Kažem učenicima da se probude, probude se. Ako me učenici prihvate svesrdno, odmah, onda će me prihvatiti i ostatak sveta.

Pitanje: Kako naša težnja utiče na životnu sredinu Zemlje?

Šri Činmoj: Naša težnja definitivno pomaže životnoj sredini. Opet, to je takođe pitanje koliko je prijemčiva životna sredina.

Neki političari pričaju o životnoj sredini dvadeset četiri sata dnevno. Oprostite mi što moram da kažem, koliko su ubeđeni u svoje izjave? Kažu da će svet biti uništen, ili da će razna mesta biti uništena. Pre mnogo godina, neke verske ličnosti su rekle da će svet biti uništen. Vidimo tamu. Veoma je lako videti tamu, ali gde je svetlost? Kako ćemo spustiti svetlost?

Govorimo o životnoj sredini, ali gde je svetlost? Ako vidim tamu, onda moram pokazati i svetlost. Ako vidim samo tamu i kažem svetu: „Donesite svetlost, donesite svetlost“, da li ću išta postići? Ako imam sposobnost da vidim tamu, onda bi trebalo da imam i viziju da spustim svetlost. U suprotnom, šta da ponudim svetu? Kažete da će svet biti uništen, i recimo da je ta vaša vizija apsolutno istinita. Ali šta vi radite povodom toga, iznutra, spolja, samopožrtvovano? Vi vidite tamu i govorite svetu: „Moja kuća se uništava.“ Da li se brinete o njoj, ili samo zavisite od svojih komšija da dođu i pobrinu se za vašu kuću?

Takva je i životna sredina. Koliko ubeđenja imamo kada govorimo o životnoj sredini? I koliko prijemčivosti imamo da donesemo svetlost odozgo i ponudimo je okruženju? Ako možemo da poboljšamo stanje životne sredine, to će biti naše sopstveno prosvetljenje. Ali nažalost, vidimo stvari, pričamo o stvarima, ali nemamo lek. Nemamo odgovor. Kažemo drugima da obezbede lek. Sami vidimo bolest i predstojeći ishod, ali nemamo lek.

Opet, neki ljudi čak ni ne vide bolest. Okruženje je, za njih, savršeno. Ako ne vide bolest, zašto bi marili za lek? Ako ja vidim bolest, onda bi trebalo da pronađem lek. Ne mogu reći da lek mora da obezbedi neko drugi, neko drugi, neko drugi. Ne! Ako vidim bolest, trebalo bi i da pronađem lek.

Pitanje: Guru, izgleda da ne možemo u potpunosti da razdvojimo politiku i duhovnost. Da li je to tačno?

Šri Činmoj: Za duhovne tragaoce, jedno je pričati o politici; drugo je biti uključen. Ponekad pričamo o politici da bismo svarili hranu! Uživamo u politici jer ponekad postaje kao cirkus. Volimo cirkus. Uživamo u zabavi koju nude klovnovi, slonovi, lavovi, tigrovi. Svaki predmet nam pruža neku vrstu radosti. Radost koju dobijamo od klovnova je prilično značajna. To je cirkus.

Šri Aurobindo je spoznao Boga. Bio je Bogoostvarena osoba najvišeg, najvišeg reda. Šri Aurobindo je odustao od politike. C. R. Das, koji je spasio život Šri Aurobindu u slučaju Alipore, došao je kod njega za savet o politici. Šri Aurobindo je rekao: „Ako želiš da spoznaš Boga kao ja, moraš da se odrekneš politike.” Ovaj čovek je bio najdraži prijatelj Šri Aurobinda, ali je rekao: „Ne, politika je deo života.“ Otišao je kod duhovnog učitelja drugog nivoa i postao njegov učenik. Onda je molio Mahatmu Gandija da postane učenik tog Učitelja, ali Gandi nije postao učenik. Šri Aurobindo je rekao da Bogoostvarenje i politika ne idu zajedno, jer u politici u svakom trenutku postoji laž. A koga čovek laže u svakom trenutku? Sebe! Ne laže samo druge, već i sebe. Šta je istina u životu političara, neko može ne zna.

Ovo je priča o politici i duhovnosti. Ipak, kada idemo u cirkus, uživamo u svemu na svoj način. Kada izvođači izvode nešto najteže na paralelnim razbojima ili na karikama, mi uživamo u tome. Sve ima svoju vrednost. Ali moramo znati šta je najvažnije za vrednovanje. Da li želimo da spoznamo Boga ili želimo da ostanemo kakvi jesmo? Kada je u pitanju politika i duhovnost, reći ću isto što je rekao i Šri Aurobindo. Takođe sam se malo bavio jogom i znam da politika i duhovnost nikada neće ići zajedno. Ne mogu ići zajedno. Morate reći da je ovo šećer, a ono so. Ne možete reći: „Šećer je so, so je šećer - koja je razlika?“ Ne! Razliku možete osetiti po ukusu. Okusiš kocku šećera i znaš šta je to. Onda okusiš kašičicu soli. Politika i duhovnost su takve. Ne mogu se spojiti — nikada! One su kao Severni i Južni pol.

Pitanje: Da li je moguće da um i srce idu zajedno?

Šri Činmoj: Video sam da um može dostići svoj zenit, a srce može dostići svoju najdublju dubinu, bez sudara između njih dvoje. Na moju veliku radost, video sam da zenit uma može uvek biti zaštićen i vođen najdubljom dubinom srca. Ako um prati srce s ljubavlju, nesebično i bezuslovno, um može biti od najveće pomoći sveobuhvatnom srcu, srcu koje Bog ceni. Dok ceni srce, Bog vidi da je um potpuno predan srcu. Stoga, sa svojom najdubljom radošću i najvećim ponosom, Bog blagosilja i srce i um.

Poglavlje II — Komentari i razgovori

Unutrašnje vreme10

Pokušajmo da održimo naše unutrašnje vreme toplim. Naše unutrašnje vreme zavisi od nas. Naše unutrašnje vreme zavisi od naše težnje.

OGT 40. 12. februar 1997., Njujork↩

Šri Ramakrišnin magični dodir11

Pričam vam jednu veoma značajnu priču. Pre četiri ili pet godina, na trci od 47 milja u čast mog rođendana, moj bol u kolenu je bio nepodnošljivo mučan. Otišao sam na trku samo da blagoslovim trkače i pomoćnike. Prošao sam pored brojača, a zatim sam prešao još deset ili petnaest metara. Bio sam u takvoj agoniji. Došao sam do mesta gde sam ranije vežbao tenis na zidu.

Meditirao sam na Svevišnjeg. Bol u kolenu je postao toliko jak da nisam mogao da načinim ni korak dalje. Odjednom sam ugledao Šri Ramakrišnu. Prišao mi je, saosećao sa mnom i dodirnuo mi koleno. Njegovim dodirom, moj bol je potpuno nestao. Bio sam na sedmom nebu od zadovoljstva. Kako je bol mogao potpuno da nestane? Počeo sam da hodam sa takvom radošću, kao što sam to činio pre mnogo godina.

Rekao sam Šri Ramakrišni: „Već neko vreme imam ovaj problem sa kolenom“.

Odgovorio je: „Zašto moraš da patiš? Ja sam srećan samo kada ti ne osećaš bol. Sada si prevazišao bol“.

Još dvesta metara sam prepešačio sa takvim zadovoljstvom. Savjasačijev auto me je čekao ispred pruge. Hteo sam da uđem u auto kada se, nažalost, isti bol vratio. Rekao sam: „Koliko kratko si bio odsutan iz mog života!“

Tokom tih tri ili pet minuta, ponovo sam osetio svoj ašramski život. Moja kolena su postala tako snažna! Ne mogu da opišem sreću koju sam osetio.

OGT 41. 23.Septembar 1997., Njujork↩

Računari, elektronska pošta i duhovnost 12

Dragi moji, molim vas da me shvatite ozbiljno kada vas molim da se ne upuštate u korišćenje elektronske pošte za duhovne aktivnosti. Ako želite da budete dobri učenici, onda ne smete koristiti elektronsku poštu za svoj duhovni život. Ako mislite da manifestujete božansku svetlost najbrže tim putem, onda želim da vam kažem da ne manifestujete svetlost, već se samo brže udaljavate od mene, od moje božanske svesti, od božanskog u meni. Na svaki mogući način ljudska bića pokušavaju da ostanu u svetu uživanja i udobnosti. Pokušavaju da otkriju trenutno ostvarenje Boga, na način na koji je dostupna instant kafa. Možda postoje duhovni Učitelji koji mogu da daju trenutnu spoznaju Boga. Nažalost, ja nisam jedan od njih. Moj pristup je unutrašnji vapaj iskrenog srca.

Ako želite da koristite imejl za potrebe svog biznisa, svog posla, nemam šta da kažem. Ali molim vas zapamtite, rekao sam vam mnogo, mnogo puta da je korišćenje računara za vašu egzistenciju dovoljno. Za vašu egzistenciju, odmah ću reći da je mnogo stvari neophodno. Nemojte da idete dalje nego što je neophodno, molim vas.

Ako radite sa računarima i želite da postanete multimilioner, onda možete postati multimilioner u svom spoljašnjem životu. Ali ako uđete u svet računara više nego što je potrebno za vašu egzistenciju, onda se udaljavate sve dalje od svoje božanstvenosti. Za svoj posao, možete raditi šta god želite. Definitivno je u redu. Ali za duhovne svrhe, molim vas, nemojte koristiti imejl. To je kao pokušaj da se obezbedi trenutna spoznaja Boga. Ova takozvana bogospoznaja ne bi trebalo da se širi na druge.

Ponovo vam kažem da, verovali vi u to ili ne, ako se prepuštate računarima više nego što je potrebno za vašu egzistenciju, onda morate da osećate da niste ništa postigli u duhovnom životu. Na kraju svog putovanja, poverovaćete u to. Nužnost ne poznaje zakon, ali izvan nužnosti, ako ulazite u svet računara, samo pokušavate da stvorite trenutnu spoznaju Boga u svom duhovnom životu. Bogospoznaja nije još jedna vrsta instant kafe. Ako želite da napredujete, iznesite najdublje vapaje svog srca u prvi plan. Prolijte gorke suze za Boga. Ne pretvarajte duhovni život u udoban život. Duhovni život nije za luksuz.

Bilo je vreme, godinama i godinama, kada sam se snažno protivio televiziji. Video sam da ljudi gledaju televiziju radi informacija iz sveta. Informacije nisu prosvetljenje. Sada prikazujem komedije u svojoj kući kako bih pružio opuštanje nekim učenicima koji veoma vredno rade. Da bih ih zaštitio od nebožanskih aktivnosti, pozivam ih da gledaju nevine komedije. To je samo da bih zaštitio nekoliko ljudi koji predano služe našoj duhovnoj porodici. Ali godinama sam bio protiv televizije. Nedavno sam pročitao da su se neki roditelji nadali da će njihova deca postati mudrija gledajući televiziju. Sada se isti roditelji osećaju jadno što su im deca nazadovala gledajući televiziju. To je stanovište mnogih roditelja.

Ako želite da svoj život učinite bržim od najbržeg, učinite to — ali ne kada je u pitanju vaša duhovnost. Ako ste spremni da budete zaludan tragalac, onda možete uživati u svom kompjuterskom geniju i raditi šta god želite. Ali ne mešajte pravu duhovnost sa kompjuterskim mozgom. Što više nepotrebno razvijate svoju moć kompjuterskog mozga, pre ćete bankrotirati u svom životu srca, svom duhovnom životu. Ako želite da sledite duhovni život, ako želite Boga, onda koristite svoje srce, a ne svoj mozak. Moć mozga vam nikada, nikada neće dozvoliti da se približite Božjem Srcu. Samo će vam snaga vašeg srca omogućiti da uđete u Njegovo Srce. Vaše srce-magnet i Božje srce-magnet će raditi zajedno.

Možda želite da idete brže od najbržeg u duhovnom životu, ali nemojte tu mešati mašinu. Da je mašina mogla dati čoveku sposobnost da trči brže od najbržeg, Bog bi mašinu postavio iznad čoveka. U procesu evolucije napredujemo od kamenog života preko biljnog sveta, pa životinjskog, pa ljudskog. Da su računari razvijeniji od ljudskih bića, onda bi ih Bog postavio iznad ljudskog života. Hoće li računari ostvariti Boga mnogo pre čoveka? Ne! Moramo osetiti da je čovek i dalje najviši na lestvici evolucije. Ako ljudska bića usvoje nešto što misle da je više od ljudskog srca, onda ja nisam osoba koja će to ceniti.

Ako želite da sledite našu stazu, molim vas, ostanite snagom vapaja svog srca, a ne briljantnošću svog mozga. U suprotnom, na kraju života ćete reći: „Šta sam uradio?“ Tada ću ja reći: „Šta si uradio? Zapitaj se.“

Opet, to je pitanje nužnosti. Ne idite preko nužnosti. Brzina je potrebna, ali ako imam kapacitet da pretrčim milju za deset minuta i odjednom počnem da trčim tempom od pet minuta, onda ću se srušiti i umreti. Idite napred unutrašnjom brzinom, prema svojim kapacitetima, prema svojoj prilagodljivosti. Zapitajte se koliko daleko možete ići, koliko duboko želite da zaronite u duhovni život. Zapitajte se! Postoje milioni ljudi na Zemlji koji nisu prihvatili duhovni život, pa im se možete ponovo pridružiti ako želite. Možete reći da je vaš duhovni život bio avantura. Učili ste u ovoj duhovnoj školi pet ili deset ili petnaest ili dvadeset godina, i sada je avantura gotova. Molim vas, izaberite. Ne mešajte efikasnost svog mozga sa vapajima svog srca.

Nažalost, što više nepotrebno jačate svoj kompjuterski mozak, to slabite svoje srce. Što brže želite da idete naučno, sporiji će biti vaš duhovni napredak. Ako je Bog naš cilj, onda je srce put ka Bogu. Ako nam je cilj nešto drugo, onda će nas nauka i računari definitivno odvesti tamo. Ali ta destinacija nikada neće biti Bog. Ne! Nauka i računari su takođe deo Boga, ali ono što će nas odvesti do Boga je vapaj srca i ništa drugo. Molimo vas, izaberite svoju brzinu. Ako izaberete brzinu koju ne možete kontrolisati, vaša duhovnost će biti ugrožena u svakom trenutku.

Ponovo, za vaš posao, za vaš posao, možete raditi šta god želite. Ali kada je u pitanju duhovnost, ako ne možete živeti bez računara, onda mogu reći da vaša duhovnost može živeti bez vas. Prava duhovnost može živeti bez vas ako ne možete živeti bez svog računara i svoje e-pošte. Duhovnost je stvar srca, duše. Ako želite da proučavate ovaj predmet na svoj način, potpuno ste slobodni da to učinite. Ali sve dok me držite za svog duhovnog učitelja, onda ljubazno sledite moj način.

OGT 42. 29. Decembar 1997., Gvatemala City, Gvatemala↩

Američki gradovi 13

Koja je velika sličnost između Čikaga i mojih učenika? Nepredvidivo vreme! Spoljašnje vreme Čikaga je nepredvidivo. Unutrašnje vreme mojih učenika je nepredvidivo. To je velika sličnost!

Kada sam imao sedam godina, kada sam bio u osnovnoj školi, sviđalo mi se ime „Čikago“ zbog Svamija Vivekanande. Poticao sam iz duhovno orijentisane porodice, tako da sam znao da je Svami Vivekananda putovao u Čikago.

Onda, kada sam imao dvanaest ili trinaest godina, saznao sam za Ohajo zbog velikog Džesija Ovensa. Sve se to dogodilo mnogo pre nego što sam čuo ime „Njujork“. Mislim da sam bio upoznat sa imenom „San Francisko“ pre nego što sam saznao za „Njujork“. U San Francisku postoje istok i zapad. To je duhovno mesto, kulturno mesto. Kada sam čuo ime „Njujork“? Bog zna!

OGT 43. 13. Januar 1998., hotel Piramides, Kankun, Meksiko↩

Učiteljevo predviđanje 14

Ova priča je o božanskoj strani nekih ljudskih bića.

Dve gospođe su došle da vide duhovnog učitelja. Obe su bile velike prijateljice. Sin jedne od njih je bio na ispitu. Njena prijateljica je pitala duhovnog učitelja: „Kakav rezultat će postići ovaj momak?”

Duhovni učitelj je odmah rekao: „Izuzetno dobro je uradio. Videćeš.”

Majka dečaka je bila veoma srećna, a i njena prijateljica je bila takođe veoma srećna.

Nekoliko nedelja kasnije, rezultat je stigao. Jadnik se jako loše snašao. Šta se sada dogodilo? Majka dečaka se vratila da vidi duhovnog učitelja. Ovog puta, njena prijateljica nije bila s njom.

Učitelj je upitao gospođu: „Dakle, kakav je bio rezultat?“

Odgovorila je: „Oh, moj sin nije položio.“

„Pa zašto si se onda vratila kod mene i zašto se tvoja prijateljica nije vratila?“ upitao je duhovni Učitelj.

Gospođa je odgovorila: „Moja prijateljica je izgubila veru u tebe jer se tvoje predviđanje nije ostvarilo.“

Učitelj je i dalje istrajavao. „Pa zašto si onda došla?“

„Ja ne moram da brinem.“

„Zašto ne?“

„Došla sam ovde da imam mir. Nisam došla ovde da znam kakvi će biti rezultati mog sina. Čim te pogledam, osećam takvu radost, takav mir. To mi je potrebno, a ne rezultati ispita mog sina.”

Pogledajte ovo! Došla je kod Učitelja da ima mir i, kada je pogledala Učitelja, dobila je takav mir. Njena prijateljica se nije vratila da vidi Učitelja jer se njegovo predviđanje nije ostvarilo.

OGT 44. 13. Januar 1998., hotel Piramides Kankun, Meksiko↩

Moj ujak odbacuje svoju okultnu moć 15

Moj daleki ujak sa majčine strane je imao toliko okultnih moći. Posle nekog vremena, prestao je da ih koristi. Zašto? Zato što su ga seljani stalno uznemiravali. Dolazili bi kod njega i govorili: „Iz ovog sela je ukradena krava.“ Onda bi ga molili da upotrebi svoje okultne moći da pronađe kravu. Koncentrisao bi se na trenutak i rekao: „U određenom selu, četiri ili pet sati vožnje, naći ćete je.“ Takve stvari je radio s vremena na vreme. Koristio bi svoje okultne moći za rešavanje ovih seoskih problema.

Konačno je počeo da plače, plače i plače. „Za ovo služi moja okultna moć?“ upitao se. Zatim je zavapio majci Kali: „Majko, spasi me, spasi me!”

Majka Kali mu je dala poruku da namerno sve pogrešno kaže. Od tada, svaki put kada bi mu seljani došli jer im je krava ukradena ili zato što su želeli da pronađu lopova, on bi odmah dao pogrešan odgovor. Na kraju, seljani su izgubili svaku veru u njega i prestali su da ga uznemiravaju. Tada je moj ujak postao najsrećnija osoba. Ponovo je mogao da se moli i meditira na Majku Kali u miru. Rekao je: „Želeo sam mir. Sada sam ga vratio.“

Postao je toliko jadan otkrivajući ljudima šta se zaista dogodilo. Dajući lažne izjave, uspeo je da povrati takav mir u svoj život.

OGT 45. 13. Januar 1998., hotel Piramides Kankun, Meksiko↩

Pesma za novi milenijum16

Jednu sekundu pre nego što zapevate pesmu „Novi milenijum“, ako vidite i osetite ono što pevate, onda će biti mnogo bolje. Prvo morate da vidite, a zatim da osetite. Pogledajte drvo: odmah ćete osetiti da je drvo u vama. Onda možete izraziti lepotu drveta. Vidite i osetite, a zatim je izrazite. Onda će vaše pevanje biti potpuno drugačije. Pevajte svaku pesmu tako!

OGT 46. 14. januar 1998, Putovanje autobusom od Kankuna do Meride, Meksiko↩

Više o pesmi „Novi milenijum“17

Dinamični duh života mi je potreban u ovoj pesmi, od početka do kraja! Ljudi koji su bili u mom autobusu pevali su i pevali i pevali ovu pesmu na moje zadovoljstvo. Mora da bude puna duha i snage, od samog početka do kraja.

Ovom pesmom ćemo od sada završavati naše Koncerte mira. Svuda će to biti naša himna, i biće puna dinamičnog duha.

To je engleska pesma. Prvo, pokušajte da zamislite značenje reči. Čim pomislite na dvadeset prvi vek, novi milenijum, pokušajte da ga zamislite. Vaša vizija i spoznaja moraju prethoditi vašoj spozaji i izražavanju. Kada pevate svaki stih, pokušajte prvo da vidite svaku reč, zatim je osetite i konačno izrazite.

OGT 47. 14. januar 1998, Merida, Meksiko↩

Pesma "Meksiko"18

Ova pesma bi trebalo da ide malo sporije. Način na koji je pevate, kao da je brzi voz, kao moje iskustvo u metrou! Sećate li se mog iskustva u metrou sa odbeglim vozom, gde je kondukter uhapšen?

Pevate ispravno i snažno, ali ako nemate unutrašnji osećaj, onda je to kao papagaj koji peva. Za svaku pesmu, molim vas, zapamtite da je osećaj od najveće važnosti. Svi ste odlični pevači. Možete savršeno da pratite melodiju, ali želim da osetim da prizivate srce i dušu Meksika i da se poistovećujete sa srcem i dušom pesme. Pevate apsolutno savršeno, ali molim vas, pevajte sa osećajem. Videćete razliku.

OGT 48. 14. januar 1998, Merida, Meksiko↩

Homeopatija i alopatija19

Šri Aurobindo je jednom napravio poređenje između alopatije i homeopatije. Rekao je da je homeopatija daleko bolja jer deluje na nerve i može da prodre u suptilne nerve. Sve je u suptilnim nervima.

Nisam stručnjak ni za homeopatiju ni za alopatiju. Kada moji homeopatski lekari izleče pacijente, kažem: „Odlično, odlično!“ Ali ponekad ne izleče. Meni su važni rezultati.

Više verujem u homeopatiju nego u alopatiju, ali homeopatski lekari moraju temeljno poznavati svoju oblast. Inače, nije dovoljno samo proučiti nekoliko knjiga. Dobrom homeopati je potrebno celoživotno iskustvo. Moj mentor je bio jedan od takvih. Dao mi je spisak od osam različitih homeopatskih lekova i rekao: „Nauči njihova imena i njihova svojstva napamet. Ne moraš da prođeš kroz stotine lekova. Ako možeš da naučiš osam, biće ti dovoljno.“ Dao mi je spisak i ja sam ga naučio. U to vreme sam znao napamet oko četrdeset ili pedeset lekova. Sada možda znam samo deset.

U Ašramu, homeopate su davale bolje rezultate od alopata. Alopatski lekari su svi bili veoma dobri lekari. Diplome su stekli u inostranstvu. Ali naše homeopate u Ašramu su postizali bolje rezultate.

Bez obzira koju vrstu leka preferirate, ako imate vere, tim bolje. Vera će vas izlečiti, bez obzira da li vam lekari daju pravi lek ili ne. Ali moram reći da male homeopatske pilule mogu da stvaraju čuda. Sve je u nama. Ako homeopatija može da prodre i ode duboko unutra da bi izlečila, onda ona dotiče koren.

Smešno je to što, ako uzmete neke homeopatske pilule i one pogoršaju vaš problem, tim bolje! Uzmete lek i, ako se vaše stanje privremeno pogorša, onda lek deluje. Teško je poverovati, ali tako često je istina. Prvo vaše zdravlje krene u pogrešnom smeru. Onda se izlečite. Desilo se mnogo, mnogo puta. Ako je rezultat gori, onda vam je bolje. To je veoma teško razumeti.

OGT 49. 15. januar 2002, Rek Hotel, Ho Ši Min, Vijetnam↩

Hanuman je uvek živ 20

Hanuman je uvek živ. U vreme Gospoda Krišne, on je takođe bio živ.

Jednom je ponos obuzeo Ardžunu. Ardžuna se hvalio svojom snagom. Da bi uvećao njegovu poniznost, Gospod Krišna je prizvao Hanumana, i Hanuman je zaista došao. Hanuman je živeo u vreme Gospoda Rame, ali se pojavio i u vreme Gospoda Krišne. Naravno, Šri Krišna je mogao da dovede bilo koga. Ardžuna se hvalio, pa je Gospod Krišna doveo Hanumana pred njega.

OGT 50. 18. januar 2002, Rek Hotel, Ho Ši Min, Vijetnam↩

Srce je jače od uma 21

Danas sam podigao sedamdeset ljudi, a imam „samo“ sedamdeset godina! Trenutno jedan od učenika čuva vrata. Kada napuni sedamdeset, da vidimo da li može da podigne sedamdeset ljudi. Gledaću sa neba. Ima toliko godina da vežba!

Nakon što podigne četrdeset ili četrdeset pet ljudi, um se buni; ali srce je jače od uma, mnogo jače. Srce tera um da ide dalje. Inače, um se apsolutno buni. Um više ne želi da podiže, ali srce je tako jako. Srce kaže: „Moraš to da uradiš, moraš!“ Eto dokaza da je srce jače od uma.

Nazovite to pohlepom, istrajnošću ili odlučnošću: podigao sam više od dve hiljade ljudi u nekoliko poslednjih meseci. Počeli smo u martu prošle godine. Prošli put je trebalo šest ili sedam godina da završimo dve hiljade, a ovaj put nije trebalo ni godinu dana. Za jedanaest meseci, podigao sam 2.057 ljudi. Što ste stariji, to više energije dobijate. Opet, u nekim slučajevima se može desiti da što ste stariji, to više gluposti akumulirate.

Ne znam kada ću stati. Um želi da stane ovoga trenutka. Kad pokušam mentalno da zamislim dve hiljade ljudi, ne mogu!

OGT 51. 18. januar 2002, Rek Hotel, Ho Ši Min, Vijetnam↩

Gluma22

Svi vi ste beskonačno, beskonačno bolji glumci od vašeg Gurua! Kada sam imao pet ili šest godina, imao sam jednu repliku u predstavi, ali sam postao nervozan. Glumio sam Sahadevu i morao da cenim Ardžunu. Moji problemi su počeli u garderobi. Morali smo da nosimo vrstu dotija kakvu su nosili u vreme Mahabharate. Bio je skoro kao ženski sari. To je bilo previše za mene! Plakao sam i plakao.

Moj rođak je imao ulogu Ardžune. Bio je stariji od mene. Bio mi je toliko naklonjen. Nažalost, na sceni sam morao nešto da kažem Ardžuni, ali sam zaboravio repliku. Ardžuna me je podsticao. Čak mi je i govorio repliku, ali ja sam bio toliko nervozan da nisam mogao da čujem šta govori.

U ašramu, kad sam imao četrnaest ili petnaest godina, napisao sam dramu o Šri Ramakrišni na bengalskom. Igrao sam ulogu Šri Ramakrišne i bio sam veoma, veoma dobar. U toj predstavi sam imao mnogo, mnogo replika, plus sam morao da otpevam dve pesme: „Šundara hate“ i „Tamasa rate“. Tada nisam bio nervozan. Šta se dešava kada imate pet ili šest godina, a šta kada imate petnaest godina - velika je razlika.

OGT 52. 21. januar 2002, Rek Hotel, Ho Ši Min, Vijetnam↩

Pevački glasovi 23

Devojke, uvek održavajte svoje glasove ženstvenim, neka vam glasovi budu tanki. Nemojte da vam glasovi budu duboki kao glasovi momaka. Glasovi devojaka moraju biti „tanki“. Glasovi momaka mogu biti što je moguće „puniji“.

Ne imitirajte, ne imitirajte! Devojke ne bi trebalo da imitiraju glasove momaka, a momci ne bi trebalo da imitiraju devojačke glasove. Ako imitirate, izgubićete svoje glasove.

OGT 53. 31. januar 2002, Orchid Garden Hotel, Brunej, Darusalam↩

Engleske mantre24

Mnoge molitve na engleskom su veoma lepe. Ako naučite neke od ovih miolitv napamet i ponavljate ih, biće kao naše indijske mantre. Indijski mudraci i vidovnjaci su stvorili mantre. Radili su to na sanskritu. Sada to možemo da radimo na engleskom.

Ovde sam napisao toliko molitvi — stotine i stotine. Zar ne možete naučiti nekoliko napamet?

OGT 54. 1. februar 2002, hotel Orhid Garden, Brunej, Darusalam↩

Veliki indijski pesnici 25

Rabindranat Tagor, Kadži Nadžrul i Ramprasad su svi primili neki dodir iz duše ili iz psihičkog bića, iz svog unutrašnjeg postojanja. Zato su njihove pesme tako duševne, tako melodične.

Nadžrul je pisao pesme o indijskim bogovima i boginjama, o Majci Kali ili Gospodu Krišni. Takođe je napisao He Partha Sarathi i nekoliko drugih pesama najvišeg reda. Nije imao Bogoostvarenje, ali je napisao tako divne pesme. U Ramprasadovom slučaju, on je imao letimičnu spoznaju Boga.26

OGT 55. 2. februar 2002, Nekus Resort Karambunai, Kota Kinabalu, Sabah, Malezija

↩

OGT 55,2. Šri Činmoj je opširno govorio o Rabindranatu Tagoru. Videti Šri Činmoj, Rabindranat Tagore: Mesec Bengalskog srca. Njujork: Agni Pres, 2011.↩

Raj na Zemlji27

Ovo mesto je tako lepo. To je palata! Ljudi su tako ljubazni kada razgovaraju sa nama. Po prirodi su tako iskreno blagi. Takvu ljubaznost i dobrotu imaju.

Ovde je tako lepo, tako lepo! Neki ljudi misle da je to raj na Zemlji. Slažem se sa njihovim mišljenjem.

OGT 56. 3. februar 2002, Nekus Resort Karambunai, Kota Kinabalu, Sabah, Malezija↩

Bengali words for "heart"28

Bengalski može biti prilično komplikovan. U prozi, reč paran se koristi za „vitalan“, ali u poeziji se često koristi za „srce“. Chitta može da znači „srce“, i hriday je „srce“. Hiya je takođe „srce“. U poeziji, paran može da se koristi za “srce.“ U prozi mora da znači „vitalno“. Sama reč je pran, ali se u poeziji koristi oblik paran. Komplikovano je. Svaki jezik ima određenu složenost. U suprotnom, kako može biti jedinstven? U nekom trenutku, svi jezici nas izazivaju zbog složenosti.

Hiya se nikad neće upotrebiti kolokvijalno; hiya se koristi samo u poeziji. Hriday se može koristiti i u poeziji i u prozi. I Antar se može koristiti i u poeziji i u prozi. Hiya se nikad neće upotrebiti u prozi ili kolokvijalnom govoru. Dok govorimo, ne možemo koristiti reč hiya. Možemo koristiti antar, hriday ili chitta. Opet, chitta koristimo u poeziji za “srce.” Ali u sanskritu, chitta znači “um.” U sanskritu, chitta se piše kao chit.

From where to where language goes!

OGT 57. 7. februar 2002, Nekus Resort Karambunai, Kota Kinabalu, Sabah, Malezija↩

Planinarima29

Ljubazno vas molimo da meditirate sedam minuta pre nego što danas napustite hotel i pokušajte da izgovorite sedam molitvi. Preksutra, pre nego što napustite hotel ili kućicu da biste započeli uspon, rano ujutru uradite isto: sedam minuta meditacije i sedam molitvi. Možete da izaberete molitve.

Neki od vas su dobri pevači. Možete da pevate kad god ste zajedno i kada niste u akciji. Molim vas, pevajte i održavajte atmosferu duševnom.

Srećno, srećno svima vama!

OGT 58. 7. februar 2002, Nekus Resort Karambunai, Kota Kinabalu, Sabah, Malezija↩

My favourite fruits30

Moje omiljeno voće je mango. Moje drugo najbolje voće je guava. Postoji voće koje nikad ne nađem ovde u Njujorku. To je žižuba. Moji omiljeni iz detinjstva bili su mango, guava, žižuba - prvo, drugo, treće. Najgore, po mom mišljenju, jer sam je jeo bezbroj puta u mladosti, je banana. Svakog dana u Ašramu sam morao da pojedem četiri ili pet banana.

Jedan od mojih mentora, onaj koji me je puno naučio engleski, napisao je knjigu o mangu. Želeo je da dokaže da je indijski mango najbolji! Srećom, napisao je i neke ozbiljne knjige. Jednu veoma dobru knjigu napisao je o Blejkovoj pesmi „Tigar“.

OGT 59. 9. februar 2002, Nekus Resort Karambunai, Kota Kinabalu, Sabah, Malezija↩

"Pevačka grupa „Entuzijazam"31

Ove engleske pesme pomažu vašoj duši i srcu, čak i vašem umu, vašem vitalnom životu i vašem telu. Šta vam više treba? Ove pesme pomažu svim delovima bića. Osećam takvu radost, takvu radost, kada slušam ovu grupu! Ova radost nije ništa drugo do napredak. Ako verujete u napredak, onda kada pevate ove pesme, definitivno napredujete. Naučite ih, naučite ih! Pesme koje ste izvodili prekjuče bile su tako drage.

Što se tiče članova, na vođi je koga ona želi da povede. A opet, mislim da ako pozovete zaista dobre pevače, oni će oduzeti radost ostalima. Vaša grupa mora imati svoju posebnost. Ako povedete previše dobrih kuvara, oni će pokvariti čorbu i posebnost vaše grupe će nestati. Ali ako imate neke prijatelje koji su pevači treće klase ili čak pevači bez klase, onda ih možete prihvatiti. Ako prihvatite super-odlične pevače zbog vašeg prijateljstva sa njima, onda će nestati netaknuta lepota i miris ove grupe, zajedno sa posebnom radošću koju pružate publici. Trenutno svi pevate u jedinstvu. Morate paziti da grupa ne bude prevelika.

Ovo je naša Entuzijazam grupa. Entuzijazam ima bogat kolorit. Kad imate entuzijazam, sve boje vam dolaze, da vam pomognu. Tako je entuzijazam pun mnogih različitih boja i to nam veoma pomaže. Molim vas neka vaši kostimi budu vrlo šareni i dražesni. Kad budete nastupali u aprilu, vaši kostimi treba da budu lepi, šareni i divni!

OGT 60. 11. februar 2002, Nekus Resort Karambunai, Kota Kinabalu, Sabah, Malezija↩

Tvorac i tvorevine 32

Dnevno nacrtam oko četiri hiljade ptica. Crtam ih dok meditiram. To su prave ptice. Ove ptice su rezultat moje koncentracije i meditacije.

Svakog jutra u šest sati izlazim. Vinaja me vozi. Vraćam se u 7:30. Onda, od 7:30 do 8:30, crtam ptice u četiri različite sveske. One mi pružaju takvu radost! Tvorac i tvorevine jednostavno postaju jedno.

Težnja, posvećenost i ispoljavanje: ovo troje idu zajedno.

OGT 61. 3. april 2002, OŠ 86, Džamajka, Njujork↩

Četvrti jul 33

Sutra je veoma značajan dan za američku dušu, američko srce, američku svest i američki život. Pokušajmo svi da budemo u veoma, veoma visokoj svesti celog dana.

Oni koji veoma, veoma dobro pevaju „America the Beautiful“ pevaće pesmu sutra. To je moja najomiljenija američka pesma. Ta pesma je veoma, veoma značajna.

OGT 62. 3. jul 2002, Tlo Težnje, Džamajka, Njujork↩

Preplivavanje Lamanša34

Kako bih voleo da svi oni koji ne uspevaju da preplivaju Lamanš pokušaju da razviju brzinu — brzinu, brzinu, brzinu! Molim vas, razvijte brzinu. Imate izdržljivost, snagu i istrajnost, ali svima vam je potrebna brzina. U suprotnom, kada će neprijateljske sile doći u obliku ogromnih talasa ili jake struje da ometu vaš napredak, ne možemo reći. Kad imate brzinu, ove pogrešne sile nisu toliko moćne.

Za sve u životu, ako ste veoma brzi, vaš dinamizam u velikoj meri utišava protivnike. Većina naših plivača ima izdržljivost. Ako nemate izdržljivost, onda je, molim vas, razvijajte. Ali ne zaboravite da razvijate brzinu. Brzina je od najveće važnosti u svemu.

Kartik je preplivao Lamanš četiri puta. Mora to da uradi još tri puta, što je ukupno sedam puta! I ne zaboravite da je naš najstariji član porodice koji je prešao Lamanš, Trišakaš. Što se tiče godina starosti, on je pobedio sve. Veoma sam ponosan, veoma ponosan na Trišakaša.

OGT 63. 15. avgust 2002, Tlo Težnje, Džamajka, Njujork

↩

OGT 63,3. Kartik je do datuma pripreme ove knjige preplivao Lamanš deset puta. Vidžaja je 2007. godine preplivala Lamanš u 59. godini, postavši tako najstarija Amerikanka koja je to učinila. Trišakašin rekord kao najstarijeg kanadskog državljanina koji je preplivao (sa 57 godina) važi do danas.↩

Poseta butiku „Hodočašće srca“, San Diego36

Ova prodavnica je Raj. Ozbiljno mislim! Svuda postoji prava duhovnost, ali stvari poput nakita ne bi trebalo da budu blizu pulta. Možete ih staviti na bilo koje drugo mesto. Nakit predstavlja spoljašnji prosperitet. Želim da ova prodavnica svuda pokazuje unutrašnji miris. Ako držite spoljašnji prosperitet ispred nosa, to nije dobro. Smanjuje unutrašnji miris. Definitivno ga možete držati u prodavnici i ljudi će ga kupiti; ali ovaj pult je mesto gde kupci moraju da osete najviši unutrašnji miris. Tu plaćaju za sve. Izaberu predmet i tu ga donesu. Nakit mora biti na drugom mestu. Ovo je moja jedina zamerka.

Nakit donosi materijalnu svest. On predstavlja materijalno bogatstvo. Materijalno bogatstvo ne treba čuvati na istaknutom mestu. Ovde možete držati duhovne knjige ili neke druge duhovne predmete. Čak i u običnim prodavnicama vidimo male, male knjige, inspirativne knjige, na pultu. Kada kupci dođu u ovu prodavnicu, moraju da odnesu najveću inspiraciju — inspiraciju za duhovnost, a ne za materijalno bogatstvo.

OGT 64. 21. septembar 2002., San Diego, Kalifornija↩

Poseta školi Svetog Čarlsa Boromea, Harlem, Njujork37

Danas mi je naš Pravin pružio beskrajnu radost, beskrajnu radost i beskrajni ponos. Njegovi učenici su tako dobro disciplinovani, tako dobri, blago rečeno! A njihova direktorka je super-super-super-odlična. Nakon što sam je podigao, održala je govor učenicima. Trebalo je da čujete njen govor. Nisam mogao da verujem! Sve se ticalo Šri Činmojeve filozofije! Naravno, možda sam pozajmio iz hrišćanstva, pošto je Hristos živeo pre mene. Onda mi se ona od srca zahvalila. Rekla je da joj je čast da bude podignuta. Govorila mi je: „Kada ste me podigli, osećala sam se tako lako! I imam takav mir!“ To je bila direktorka. Atmosfera je bila jednostavno božanstveno lepa. Prostorije i hodnici su bili tako čisti, uredni i prostrani.

Pre nekoliko meseci, otišao sam u drugu školu za decu. Nažalost, ta je bila veoma obeshrabrujuća. Deca su bila neposlušna i loše su se ponašala. Lokacija je bila veoma, veoma opasno mesto. Pravinova škola mi je pružila obilje radosti, zadovoljstva i ponosa.

U jednom trenutku danas, video sam Sakšat kako razgovara sa decom. Čuo sam samo reči „Šri Činmoj, Šri Činmoj“. Možda je svaku rečenicu počinjao sa „Šri Činmoj“. Deca su slušala tako pažljivo. Nije bilo smeha. Obično, kada ljudi drže govore deci, ona se kikoću, guraju se i ne obraćaju pažnju. Ali ova deca su ga slušala. Veoma, veoma ozbiljno su slušala. S vremena na vreme sam video i Pravina kako razgovara sa njima. Ponašali su se izuzetno dobro.

OGT 65. 8. maj 2003. Njujork↩

Naš Rajski vrt 38

Mnogo, mnogo ljudi je veoma, veoma naporno radilo da bi stvorilo naše Tlo Težnje i da bi ga transformisalo u Rajski vrt. Svi oni koji su veoma naporno radili zaslužuju moj poseban blagoslov. Randžana je izvor inspiracije za Tlo Težnje, i za to Randžani upućujem ogromnu zahvalnost.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, Bog Sunca je bio veoma, veoma zadovoljan nama danas, još od jutros. Sunce je moglo namerno da se sakrije ispod oblaka i pokvari naše slavlje. Molitveno iskazujemo zahvalnost Bogu Suncu.

OGT 66. 20. jun 2004., Proslava Dana očeva, Tlo Težnje, Džamajka, Njujork↩

From:Sri Chinmoy,Samo suze zahvalnosti, Agni Press, 2012
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ogt