Kako čovek može da bude večito srećan? Time što zarađuje hiljade dolara neko može da bude srećan pet minuta ili jedan dan ili nekoliko meseci. Onda postaje običan prosjak zato što je njegov unutrašnji život jalova pustinja. Večna sreća je ono što on želi i što mu treba. Ovu večnu sreću može da dobije jedino od meditacije.
Meditacija je stvarna duša Boga i, u isto vreme, stvarno srce čoveka. Srce ovde nije fizički organ. To je onaj deo nas koji se poistovećuje sa drugima. Srce znači poistovećenje, poistovećenost sa Istinom i Svetlošću. Tokom meditacije, težeće srce može da se poistovećuje sa Istinom, Svetlošću i Lepotom, sa Beskonačnošću, Večnošću i Besmrtnošću. Ali ova poistovećenost nije potpuna; naše nerazdvojivo jedinstvo sa Božanstvenošću nije potpuno. Poistovećenost je jedno a ispunjenje je nešto drugo. Ovo poistovećenje mora da se ispolji ovde na Zemlji i to je svrha duše.
Meditacija je duša Boga, meditacija je srce čoveka. Čovek koji teži postaje srce; ostvareni čovek je duša.
Kada meditiramo, šta zapravo radimo? Prvo ulazimo u naše najviše Sopstvo. Potom najviše Sopstvo susreće najniže sopstvo radi preobražaja. Najviše Sopstvo mora da se realizuje; najniže sopstvo mora da se transformiše. Kada meditiramo ulazimo u Najviše zbog ostvarenja Bramana. Mi onda ulazimo u najniže radi preobražaja naše prirode.
Meditacija ima dve stvari da nam ponudi: vladanje sobom i preobražaj sebe. Ta dva idu zajedno. Kada meditiramo, odmah počinjemo da vladamo sobom, a kad imamo vladanje sobom, vidimo da ne možemo da gajimo loše ili nebožanske misli; ne možemo više da ostanemo u neznanju. Tad vidimo da se odvija naš preobražaj. Meditacija nam stalno daje poruku samopreobražaja. Pre mnogo godina bili smo u biljnom životu, zatim smo bili u životinjskom životu. Sad smo u ljudskom životu i sigurno ćemo biti u božanskom životu. Ovaj samopreobražaj mora da se dogodi kroz unutrašnju meditaciju. Kad meditiramo nesvesno, treba mnogo, mnogo vremena da se dosegne Cilj. Samo kad smo u ljudskoj fazi počinjemo da meditiramo svesno. Kad meditiramo svesno, najbrže napredujemo.
Bez meditacije nijedno ljudsko biće ne može da ima nerazdvojivo jedinstvo sa Bogom. Ako želimo stvarni mir, stvarnu radost, stvarnu ljubav, onda moramo da meditiramo. Takozvani mir koji osećamo u našim svakodnevnim životima je pet minuta mira nakon deset sati anksioznosti, brige i frustracije. Ali to nije uopšte mir. Mi smo na milost i nemilost majmuna oko nas – ljubomore, straha, sumnje, briga, uznemirenosti i očaja. Majmuni imaju odmor nekoliko minuta, i tada mi kažemo da uživamo u miru. Ali ne, samo se majmuni umore što nas grizu. Sledećeg trenutka sve negativne sile- majmuni ponovo će nas napadati.
Božanski mir dobijamo kroz meditaciju. Čak i ako meditiramo petnaest minuta i imamo mir samo jedan minut, taj jedan minut mira, ako je pravi mir, moći će da nam prožima čitav dan. Ako smo ujutru meditirali u šest sati, uveče ćemo i dalje da osećamo unutrašnji mir, unutrašnju radost, unutrašnju svetlost. To je prava snaga koju dobijamo iz naše meditacije, i ove stvari traju neko vreme. Kad imamo meditaciju najvišeg reda, tad stvarno dobijamo trajan mir, svetlost i blaženstvo. Potrebna nam je meditacija zato što želimo da rastemo u svetlost i želimo da ispunimo sebe u svetlosti i kroz svetlost. Ako je ovo naš izbor, ako je ovo naša težnja, ako je to naša žeđ, onda je meditacija jedini način.From:Sri Chinmoy,Meditacija: Božija dužnost i čovekova lepota, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/mgd